Симбол пркоса сили и смрти (4): Мој стриц је био Југословен

Поред тога што су и у Никшићу, па и у Црној Гори уопште, дуго занемаривали јунаштво и витештво Љуба Чупића – тек у новије време се неко сетио и по једној уличици у Никшићу и Подгорици дао његово име – било је доста и злоупотреба и калкулација са његовим легендарним предсмртним осмехом, чак и у шићарџијске, дневно-политичке, политикантске сврхе.

Политички шокови

То је посебно дошло до изражаја у жестокој кампањи која се пре 12 година разбуктала уочи референдума за осамостаљење Црне Горе. У немилосрдној предреферендумској утакмици и бескрупулозној борби за наклоност гласача, несумњиво најнечаснија и најпрљавија подвала и манипулација направљена је са Љубом Чупићем.

Тај лик је блок владајућих партија и присталица црногорске независности истакао као своју заставу слободе и поруку бездушној Европи која се, наводно, ставила на страну противника црногорске суверености и независности, односно поборника Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Аутор ове скарадне политикантске пропаганде, коју су, како вели, потпомогли „учињени Црногорци који не ишту већ дају за своју државу“, новинар Михаило Радојичић, звани Шок, тврдио је да је то учињено „без икакве везе са било каквим покретима и коалицијама за Црну Гору“, да се билборди са овако „искићеним“ ликом Љуба Чупића „не могу тумачити као подгријавање осјећаја против ЕУ“.

Није тако, међутим, мислио Небојша Чупић, синовац Љуба Чупића, син Љубовог најстаријег брата Драгутина. Он се директно, писмом обратио Милу Ђукановићу, тадашњем председнику Владе Црне Горе и затражио да се престане са злоупотребом имена и лика његовог стрица:

– Мој стриц Љубо – пише поред осталог Невојша Чупић – био је припадник Комунистичке партије Југославије. Најавом почетка Другог светског рата, по задатку Партије дошао је у родни крај да организује и подигне устанак у том делу Црне Горе…

Мајка Стана у логору

Кад су јој ветрови рата и револуције развили породично гнездо и десеторо деце развејали широм ондашње Југославије, првенствено Србије и Црне Горе, мајка Стана Чупић је доспела у италијански концентрациони логор у Клосу у Албанији, у којем је изгледа остала све до капитулације Италије. Пошто је била у неком сродству са италијанском краљицом Јеленом, ћерком краља Николе, по неким подацима нуђено јој је да се одрекне своје деце и њихових идеја и да одмах иде на слободу, али је она то без двоумице одбила.

Идеали за које су се мој стриц и њему слични борили и гинули, потпуно су супротни садашњим догађањима на територији бивше Југославије, а такође и ономе што се тренутно дешава у Црној Гори. Можда су идеје генерације којој је припадао и мој стриц, пропале, превазиђене и тренутно неприхватљиве појединим политичким партијама, али мислим да треба оставити историји да да суд о њима.

Пале носиоце таквих идеја требало би оставити да почивају на миру и ни на који начин не злоупотребљавати њихове жртве за те исте идеје – стоји у писму Небојше Чупића који на крају истиче да ни новинар Радојичић, ни било ко други нема дозволу уже породице да користи фотографије и лик његовог стрица ни у какве, а камоли у јефтине политичке сврхе, упућујући притом молбу Ђукановићу да стане на пут таквим злоупотребама.

Десет дана потом, на адресу Небојше Чупића стигао је одговор Бранка Милића тадашњег шефа кабинета црногорског премијера, у којем се истиче да Влада Републике Црне Горе нема било какве везе са постављањем билборда са ликом „значајне личности црногорске историје – Љуба Чупића“.

„Сходно томе, Влада, као ни њен предсједник Мило Ђукановић, апсолутно нијесу одговорни за употребу лика Љуба Чупића у политичке сврхе“ – отписују Чупићу из Ђукановићевог кабинета и подучавају га да решење потражи „кроз легалне институције, у складу са законском регулативом која уређује ову проблематику.“

Стоп сепаратизму

Господине Милићу, убеђен сам и даље да господин Ђукановић и влада на чијем је челу, могу спречити овај накарадни и ружни поступак, чин, господина Радојичића. За то треба само мало воље и обзира, пошто је очигледно да народни херој Љубо Чупић није прикладна личност за тај чин“ – стоји у новом писму Небојше Чупића, који подсећа Ђукановићевог шефа кабинета да се Љубо Чупић „није борио и залагао за сепаратистичку Црну Гору, већ за неку другу“, да је и Љубов отац Саво почетком прошлог века због таквих политичких идеја и уверења морао бежати из тадашње Црне Горе, те да је у духу тих својих идеја и уверења васпитао и своју децу, која су, вођена таквим идејама, страдала у Другом светском рату…

Народни херој у ЕУ

Епски портрет Љуба Чупића, везаног у ланац, тада се данима смешио са петнаестак билборда у Подгорици и Никшићу, овог пута „везан“ приде и кружном плавом короном са звездицама, симболом Европске уније. Све то је било подастрто црвеном бојом актуелне црногорске заставе и „урешено“ црногорским грбом и фамозном цифром од 55 одсто, прагом који су присталице црногорске суверености и независности морале прескочити да би се одвојили од Србије и кренули у загрљај тој „неправедној Европи“ која им, ето, поставља и такве „непрелазне“ препреке на европском путу.

Аутор: Б. Симовић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Симбол пркоса сили и смрти (1): Џелати су пред њима дрхтали

Симбол пркоса сили и смрти (2): Последњи осмех на снимку

Симбол пркоса сили и смрти (3): Фотографије крију убице

Симбол пркоса сили и смрти (5): Кућа са шест споменица

Симбол пркоса сили и смрти (6): Намакао себи омчу на врат

Симбол пркоса сили и смрти (7): Вешање на годишњицу отпора

Симбол пркоса сили и смрти (8): Сликом уписан у вечност

Симбол пркоса сили и смрти (9): Нехру клекнуо пред Стеваном