На­кон об­ја­вљи­ва­ња ко­лум­не „Ди­ги­тал­но при­зна­ње с Ве­ле­би­та: где су ко­сти Бо­же Ла­ти­но­ви­ћа”, у ко­јој сам отво­рио бол­но пи­та­ње суд­би­не не­ста­лог кра­ји­шког бор­ца, те­ле­фон­ске ли­ни­је и елек­трон­ска по­шта „Ве­ри­та­са” уси­ја­ле су се у истом да­ну. Пише: Саво Штрбац Ре­ак­ци­је ко­је су сти­гле не са­мо да до­пу­њу­ју при­чу о тра­ге­ди­ји по­ро­ди­це Ла­ти­но­вић, већ скла­па­ју за­па­њу­ју­ћи, го­то­во филм­ски за­сно­ван мо­за­ик о људ­ским суд­би­на­ма рас­трг­ну­тим из­ме­ђу вој­нич­ке ло­јал­но­сти, по­ро­ди­це и иде­о­ло­ги­је. Пр­ви глас сти­гао је из Пи­ро­та. Дра­го­слав Ле­шић (82), вер­ни чи­та­лац „По­ли­ти­ке”, осе­тио је мо­рал­ну ду­жност да по­све­до­чи о чо­ве­ку са ви­део-сни­ма­ка о ко­јем сам пи­сао – бри­га­ди­ру Хр­ват­ске вој­ске Или­ји Вин­це­ти­ћу. Ис­по­ста­ви­ће се да исто­ри­ја не по­зна­је јед­но­став­не ли­ни­је раз­гра­ни­че­ња и да