arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

„Јасеновац – највећа српска трагедија“ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке, формирано 2010.године, на разне начине покушава да сачува успомену на страдања у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, претечи јасеновачког логора. Малобројни преживјели у тим логорима, пребачени су у Јасеновац и тако постали први затвореници највећег стратишта НДХ. О поменутим логорима ни данас се не зна довољно, иако је према процјенама,за само неколико мјесеци у њима,живот изгубило 40 хиљада људи. ”Јасеновац-највећа спска трагедија” , на ту тему говорили су учесници емисије “Изазови” БН ТВ. Дуго очекивани филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића и сценарисе Наташе Дракулић који говори о страдању Срба, Рома и Јевреја у логору Јасеновац, изазвао је велику пажњу

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђорђе Пражић: Од кољача до витеза, од жртве до агресора

26. фебруар 2021.

Телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је изазвала велико интересовање у јавности, а део српске јавности шокирао се злочинима усташких кољача над недужним и немоћним претежно српским цивилним жртвама. Том делу наше јавности свакако је непознато да би се скоро о сваком српском селу на простору Независне државе Хрватске могао снимити сличан филм. Навикнути на дугогодишње анатемисање српског народа као агресорског и злочиначког,  сваки наступ већине аналитичара филма почиње са извињавањем хрватској јавности у погледу да филм није српска пропаганда, да нема за циљ ширење мржње и да су усташе биле само мањи дио хрватског народа. Да је  ситуација обрнута, такви ставови од хрватске стручне и остале јавности се не би

Гојковић: Србија ће подржати пројекте који се баве Јасеновцем

26. фебруар 2021.

Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Она је тако одговорила на питање народне посланице СНС Невене Ђурић да ли ће држава наставити да подржава филмове у којима се говори о српским жртвама. Гојковић је

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

КОЛОНА

23. фебруар 2021.

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих расла. Целу лијепу су прекрили српским телима. Био је то прави помор. Био је то Покољ! Пише: Цвијета Радић Колона жена и деце на прашњавом путу. Жагор и плач, у очима страх. Гурају их, вичу, псују… Видим себе у колини. Себе дете, себе мајку, себе жену, себе уплашену и немоћну. Видим и све своје. Ено бабе Јоке. Не може бити, она је у колони за Трновац. Ено Марка. Како он овде, кад је отеран на Пролог? Ено Госпаве. Зар она није отерана на Динару? Откуд сада они овде и откуд ја у колони из Поткозарја? Откуд ја у

Зорица Ђоковић: Од јутрос више ништа није исто

22. фебруар 2021.

Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је хрватски Покољ над Србима добио свој умјетнички израз и угледао свјетло дана. Било је, истина, и ранијих покушаја трагања за умјетничким изразом и формом који би дочарали крв проливену у име револуције. Ти изрази и форме нису јасно говорили чија је крв, а ни револуција. И сви су били неуспјешни, незграпни, ружни и – лажни, јер испоставило се да је на овим нашим просторима крв била углавном српска, а револуција туђинска. Тако је неописиво страдање Срба, запамћено готово искључиво захваљујући Цркви и у Цркви, на потпуно невјероватан начин остало скрајнуто и обскурно у широј југословенској социјалистичкој јавности, нешто

ПРЕДРАГ АНТОНИЈЕВИЋ: Прича о Дари наставиће се причом о Олуји

21. фебруар 2021.

Редитељ филма “Дара из Јасеновца” Предраг Антонијевић рекао је да ће након филма, у истоименој серији прича бити проширена и догађајима који се односе на операцију “Олуја”, као наставак приче о српском страдању и егзодусу из Хрватске, започетом током Другог свјетског рата. “Дотаћи ћемо се Олује да комплетирамо тај српски егзодус из Хрватске, оно што је почето током Другог светског рата, а што је завршено са Олујом. Значи срешћемо неке од тих ликова из овог филма. Ево ово први пут говорим јавно – срешћемо их сада у Олуји и уочи Олује”, рекао је Антонијевић за РТС. Он истиче да су се аутори и продуценти филма “Дара из Јасеновца” одлучили да

Вечерас на РТРС и РТС премијера филма „Дара из Јасеновца“

20. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Републике Српске вечерас у 20.05 часова, без могућности одложеног накнадног гледања на кабловским оператерима, који иначе нуде ову могућност својим корисницима. Радио-телевизија Републике Српске откупила је ексклузивна права за БиХ за емитовање филма и серије „Дара из Јасеновца“. Филм ће у исто вријеме имати ТВ премијеру и у Србији, на програму Радио-телевизије Србије. Подсјећамо, филм „Дара из Јасеновца“ премијерно је приказан 25. новембра у Грачаници. Сниман на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, филм „Дара из Јасеновца“, је први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом свјетском рату. Ова

Владислав Б. Сотировић: ЈОСИП БРОЗ, ЈАСЕНОВАЦ И СРБОЦИД

20. фебруар 2021.

У појединим медијима се поново покренуло питање значења споменика јасеновачким жртвама. Поред оног званичног објашњења да се ради о „каменом цвету“ појавило се и тумачење да је споменик у форми „окренуте куће“. Мој лични став је трећепозицијски–ради се о званичном симболу усташког покрета, тј. латиничном слову U које је у стилу универзалне победе окренуто ка све четири стране света. За рационалност оваквог објашњења потребно је само знати однос Ј. Броза (Тита) и КПЈ/СКЈ према Јасеновцу и србоциду у НДХ да би све било јасније.   Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог

Тито је двапут био у Јасеновцу

20. фебруар 2021.

Једна од заблуда која се односи на Тита, а коју ваш читалац Владислав Сотировић некритички и нетачно понавља ( „Јосип Броз, Јасеновац и србоцид”, „Политика”, „Међу нама”, 13. 2. 2021), јесте  да се покаже како су Срби тобоже имали негативан третман у Југославији. У том контексту се помиње и Јасеновац, а често говори о томе да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац. Тиме г. Сотировић и други  који ту заблуду пласирају желе да покажу да је Тито занемаривао српске жртве. А то не само да није тачно, него је и увредљиво, осим што представља и ноторну историјску неистину. Друг Тито је, наиме, двапут био у Јасеновцу. НАПОМЕНА: Сви наводи

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да нам се злочини више никада не понове

19. фебруар 2021.

Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ. И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину. Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове. Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље. А у то

Хрватски историчар: Порфирије градио мостове без обзира на ширину и дубину ријеке

19. фебруар 2021.

Хрвоје Kласић, хрватски историчар, рекао је да је свакодневним контактима и одличном сарадњом с политичарима, људима на позицији моћи, али и “обичним” грађанима патријарх Порфирије учинио огроман искорак у поправљању хрватско – српских односа. “Али је успио и у још нечему. Својим лежерним шетњама по центру града у мантији, необавезним ћаскањем са случајним пролазницима и безрезервном подршком коју, као нпр. у случају недавних потреса, упућује свим унесрећеним људима без обзира на вјеру и нацију, успио је нормализовати однос према Српској православној цркви и битно поправити њезин имиџ у хрватском друштву. А сви који прате ситуацију у Хрватској у посљедњих тридесет година знају да то није било нимало једноставно”, рекао је

Ђурђица Драгаш: Буди хуман као Србија!

19. фебруар 2021.

Невидљиви непријатељ! Тако, помало патетично, већ готово годину дана зовемо корона вирус. Многи се, међутим, понашају сасвим обрнуто. Kао да је у питању сасвим видљив, опипљив „страни и претећи“ објекат, затварају границе, ангажују полицију и војску… Све помало личи на право ратно стање, а граничне рампе спустиле су се и тамо где нико није очекивао. Шенген и сан о Европи у којој се путује без пасоша озбиљно су уздрмани. Kао и у свакој невољи, свако брине своју бригу, покушава да се заштити и не мисли о другима. И Србија је, током ванредног стања, затворила границе, али тек када су се у земљу вратиле хиљаде наших људи из читаве Европе. Kолико

Хрватски медији: Новоизабрани српски патријарх човек дијалога и суживота

19. фебруар 2021.

Вечерњи лист подсећа да је Порфирије приликом устоличења за митрополита, парафразирајући стихове Арсена Дедића, рекао да се он и Загреб „воле јавно“. Медији у Хрватској, где је новоизабрани патријарх српски Порфирије био на челу Митрополије загребачко-љубљанске, истичу да је он „човек дијалога и суживота“ и да је „на челу СПЦ као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца“, али да његов избор има већи значај од само „верског“ и „црквеног“. „Дојучерашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а сада патријарх Порфирије (60), човек је дијалога и суживота. Потврдило се то у свих ових његових загребачких година, откако је 2014. именован митрополитом Загребачко-љубљанске митрополије“, истиче Вечерњи лист. Наглашавајући како се „хрватска јавност могла

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА