arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ЈВУО

УСТАНАК СРБА 1941. ГОДИНЕ: Спонтани отпор усташком прогону

Устанак Срба 1941. био је спонтани одговор на прогоне, покоље и планирано биолошко уништавање од стране фашистичке власти у Хрватској. У почетку отпор  није био  посебно организован, нарочито у организацији оружане борбе. Устанак је испровоциран жестином дјеловања фашистичких непријатеља. Послије слома Jугославије граница Њемачке са Рајне помјeра се на Вислу. Намјера је Њемачке  да овлада источном Европом, а тај  политички, oсвајачки, план зависио је од великих сила изван њемачког круга. Југославија је 1941. разбијенa. На рушевинама Југославије  повучене су границе нових држава, и та је чињеница великим дијелом  одредила и природу избијања устанка Срба на тој територији. Устанак је био неминован иако га нико није планирао. Према новонасталој геополитичкој ситуацији

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Ранко Раделић: БИЛОГОРКА НА ЧЕЛУ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

Из вијести која није до краја провјерена, сазнајемо да ће Смиља Тишма отворити Прву (конститутивну) седницу Народне скупштине Републике Србије. Датум још није познат. Смиља Тишма је рођена у селу Зринска (Зрињска у изговору Билогораца) на Видовдан 1930. од оца Илије и мајке Марије рођ. 1896. Јошиловић у Горњој Ковачици. Смиљин дјед Андрија Тишма био је солунски добровољац, па је то можда био један од разлога да му је син Илија међу првим Србима из Зринске одведен од усташа 17. маја 1941. и убијен 1943. у Јасеновцу. Укупно десет Тишми из овог насеља са око 120 српских кућа изгубило је живот у Другом свјетском рату. Ускоро након оца, у јулу

Пуповац: Размислићемо о одласку на годишњицу „Олује”

Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске странке Срба (СДСС), која је коалициони партнер у хрватској Влади, изјавио је да ће размислити о одласку представника СДСС на прославу годишњице „Олује” у Книну. „Размислићемо ових дана шта би за представника СДСС значио одлазак на обележавање ‘Дана победе’ и војно-полицијске акције ‘Олује’ у Книну, јер је то тешко ратно наслеђе са тешким траумама и на хрватској и на српској страни, па треба пронаћи добар начин да се то превлада”, рекао је Пуповац данас током обележавања Дана устанка у Србу. Пуповац је рекао да ће представници СДСС о свом учешћу на обележавању годишњице „Олује” више рећи наредних дана, преноси Хина. „Пустите нас да размислимо шта

БАРАЈЕВО, 4. АВГУСТ 2020. ГОДИНЕ: Помен за Србе убијене у злочиначкој акцији “Олуја”

У организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево и локалне СПЦО, на празник Марије Магдалине 4. августа 2020. године, са почетком у 18 часова у саборној цркви Светог Саве у Барајеву први пут биће одржан помен за Србе убијене у злочиначкој акцији “Олуја”. У том злочину учињеном прије 25 година хрватске војно-полицијске снаге су са вијековних огњишта протјерали више од 250.000 крајишких Срба. Према подацима Комесаријата за избјеглице евидентирана су имена 1.856 погинулих и 836 несталих Срба, међу којима је 1.220 цивила.  Мада је ова злочиначка акција имала све елементе геноцида, према одлуци Међународног суда у пресуди из фебруара 2015. године “Олуја” је оквалификована као етничко чишћење.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Леденице на Кршу. 26. jула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и диjете Париповић Дане. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 

ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈИНОГ ОЦА

У писму капетана Вука Н. Бећковића, командира Ровачког батаљона ЈВуО и оца златоустог Матије, које је 14. новембра 1941. упућено Штабу комуниста Комског одреда у Манастиру Морача стоји: „Огријешили сте се о дужности Србина и Словена зашто бацате љагу на наше племе… Самозвана комунистичка команда која убија најбоље синове нашева племена, а остале назива издајицама и пријети да нас оружаном снагом за свој циљ уређује, ми јој поручујемо: Наше стрпљење је достигло врхунац да ваши и такви поступци изазивају братско крвопролиће за које једино ви сносите одговорност пред српским народом и историјом. Прекините са таквим даљим поступком јер нема данас ни племена ни организације која може и смије да Ровачком

МАСТИЛОВИЋ: Мапа Југоисточне Европе све више личи на ону коју је успоставио Хитлер 1941. године

Нема сумње да је оно што је радио Хашки трибунал у претходном периоду не само покушај цементирања новог геополитичког стања на Балкану, већ и нови начин фалсификовања историјских чињеница. Осим тога, упорним покушајима да се Срби у Хашком трибуналу „званично“ прогласе за главне кривце крвавих ратова на простору бивше Југославије деведесетих година XX вијека, па чак и за геноцидни народ, настоји се амнестирати и оправдати улога западних сила у разбијању Југославије, али и  злочини геноцида које су над Србима у Другом свјетском рату проводили Хитлеров Трећи Рајх и његови вјерни савезници и сателити, попут Независне Државе Хрватске.  У петак, 24. јула, председник Руског историјског друштва (РИО) Сергеј Наришкин,  одржао је

Огњена Марија Ливањска

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија

Петар Додик

Петар Додик: Сусрет са смрћу

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ  Извор: Срби у БиХ

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

Kordunski-rekvijem.jpg

Светозар Ливада: „Кордунски реквијем“

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, „све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот“. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер „Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности“ и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек „без иjедног риjешеног проблема“. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Вељко Остојић: Док Крајина мирно спава

Негдје над КрајиномЗавијају сада вуциСтари Крајишки хајдуциОстављам ти инат и пркосБол и патњуРадост и тугуКишу и дугу Зјеницо ока могаОставих те без срца свогаИза седам гораМоја се душа вратити мораНестали смо преко ноћиКолона мучна оста у намаЖалимо те годинамаКад год вјетар тамо пириМоје се срцеБез тебе не мириНађем те у сваком стихуМногим непроспаваним ноћимаИ сузним очимаНестао сам преко ноћиДа ли ћу икад кући поћиСпавај ми Крајино мојаВоле те дјеца твоја… Вељко Остојић Извор: Банија онлајн

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска. Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године. На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.