2020 - Страница 15 од 44 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2020 » Страна 15

Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец

12. август 2020.

Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену. Шестог августа 1941. године, локалне усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца у јужној Херцеговини, њих око 600 душа. Према подацима хрватског оружништва (жандармерије), усташе су „у августу 1941. убиле 820 Срба из Пребиловаца из 54 породице нико није преживео, а преживело је њих укупно 170, од којих су 15 жене, девојке и деца млађа од 15 година“… Под командом Ивана Јовановића званог Црни, усташки масакр у Пребиловцима, како званично стоји, извршиле су хорде

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

11. август 2020.

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

11. август 2020.

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Скандал: Лежаљке, сунцобрани поред Плаве гробнице

11. август 2020.

Почасни конзули Србије и Русије траже да се са острва Видо под хитно уклони плажа која је формирана у луци, на месту где почиње прилаз Спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата. Лежаљке и сунцобране поред Плаве гробнице поставио је ресторан који је у власништву америчког ланца хотела. Лежаљке су постављене у самој луци, на месту где се искрцавају ходочасници који желе да се поклоне сенима предака, испод српске и грчке заставе поред споменика који је српским страдалницима подигао град Крушевац, иначе побратим Крфа. Купачи који вероватно и не знају да увала поред ове крије кости више од 4800 српских војника који су умрли од тифуса и исрцрпљености. Жељко Поповиц́,

Линта: Пуповац и Милошевић су прешли црвену линију и дубоко увриједили и понизили српски народ а посебно стотине хиљада протјераних Срба

10. август 2020.

Линта истиче да Милорад Пуповац мора знати да је његова антисрпска политика осуђена на неуспјех и да помирење Срба и Хрвата и Србије и Хрватске није могуће док год се хрватски народ не суочи са својом усташком и злочиначком прошлошћу . Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као врхунску лаж став предсједника СДСС-а Милорада Пуповца, који је изнио у интервјуу за загребачки Вечерњи лист, да неразумно учешће Бориса Милошевића на прослави злочиначке акције „Олуја“ у Книну означава почетак помирења Срба и Хрвата. Поред тога Пуповац је бесрамно рекао да је у питању велика и важна геста, као и да свако ко подржава одлазак Милошевића у Книн је за

Судбина крајишких Срба их довела на ледину – у Бусије

10. август 2020.

Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Двадесет пет година касније, у Бусијама дан спаран, сунчан, миран… Дане Веселиновић из околине Книна са кесом у руци излази из продавнице. Застаде да се поздрави са Мирком Бардаром. Обојица су на данашњи дан пре четврт века, као и већина житеља овог највећег избегличког насеља у Србији –

Голдштајнов „Јасеновац“ не испуњава критеријуме за откуп

10. август 2020.

Министарство културе Србије саопштило је да се књига хрватског историчара Иве Голдштајна „Јасеновац“ не уклапа у критеријуме за откуп књига за библиотеке на конкурсу Министарства, на којем се бирају књиге „које су вредне и представљају допринос култури и науци и проширују знања читалачке публике у Србији“. – Да би се његово дјело „Јасеновац“ уклопило у те критеријуме, бар што се Министарства културе и информисања тиче, потребне су додатне оцјене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн – истиче ово Министарство у реаговању поводом, како наводи, „неистина о откупу књига“. У саопштењу се истиче да, осим тога, и Голдштајново „откриће“ о

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

31. јул 2020.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

30. јул 2020.

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

Саша Недељковић: Помоћ страдалницима из Хрватске

30. јул 2020.

Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се

Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

30. јул 2020.

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића. Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“. Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Дачић: Милошевић се одласком у Книн не би жртвовао за српске интересе

29. јул 2020.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да изјава потпредсједника Владе Хрватске Бориса Милошевића из Самосталне демократске српске странке о одласку у Книн на обиљежавање 25 година од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ као жртвовању, није жртвовање за српске интересе. – Мислим да је то више интерес Хрвата – рекао је Дачић. Он је нагласио да се Срби који су позвани да присуствују обиљежавању 25 година од „Олује“ практично позивају да тој акцији дају легитимитет. – Надам се да представници Срба неће ићи на обиљежавање „Олује“. Хрватска је извршила етничко чишћење, Срба је било 560.000, сада их је 180.000. Срби су им тамо потребни да би опростили „Олују“. То је моје

ЛОГОР “ЦИГЛАНЕ”, ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ПОТKОЗАРСKИХ СРБА

29. јул 2020.

Служењем парастоса и полагањем цвијећа, обиљежено је страдање жртава усташког терора у логору “Циглане”. Kроз овај логор прошло је преко 14.500 житеља Kозаре и Поткозарја, већином оних које су усташе и домобрани заробили након Битке на Kозари. Објавио Д. Стојнић Био је то сабирни логор, у којем су логораши били и гладни и жедни, и којим су харале разне болести. Kрајње одредиште за оне који преживе “Циглане”, били су логори смрти “Јасеновац” и “Градишка”, прича Младен Вучковац, аутор књиге о овом логору. – Ни данас се не зна колико је људи страдало на овом мјесту. Иначе се о овом логору врло мало зна. Није се о њему раније ни пуно