2018 - Страница 87 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 87

Патријарх Иринеј: Положај Срба у Црној Гори као у доба фашистичке НДХ

23. јул 2018.

Патријарх српски Иринеј оцијенио је да је положај Цркве у Црној Гори гори него у вријеме османске окупације, а да је статус Срба као у доба озоглашене фашистичке творевине Независне државе Хрватске. Коментаришући честе негативне поруке црногорских званичника упућене Митрополији црногорско-приморској, те пријетње да би Цркви могла бити одузета имовина, патријарт Иринеј је казао да је тако нешто незамилсиво у 21. вијеку. “Читајући нешто о том питању и проблему, увиђам да је то незамисливо у нашем времену. Да су то радили Турци или усташе у своје вријеме, то би се могло разумјетл и схватити. Али да се то ради у времену мира и слободе, у времену када владају принципи закона и законитости,

Фоча: Сјећање на злочин у Јабуци

22. јул 2018.

На гробљу Божовац у Фочи сутра ће бити обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука, најављено је из општинског Удружења прогнаних и расељених Срба. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и

“Нећу одустати од правде, хвала Србији”

22. јул 2018.

Грачаница — За масакр у Старом Грацком ни после 19 година нико није одговарао. Славица Поповић из Грачанице, која је 23. јула 1999. изгубила брата, оца и два стрица, каже да она и њена породица никад неће одустати од правде. “Док сам жива нећу одустати”, рекла је Поповић за Радио Телевизију Грачаница подсетивши да је Еулекс прошле године обуставио истрагу о убиству 14 српских жетелаца у селу Старо Грацко. Истовремено, Поповић је захвалила, између осталог, председнику Србије Александру Вучићу, директору Канцеларије за КиМ Марку Ђурићу и председнику Одбора за КиМ Миловану Дрецуну за подршку коју пружају породицама страдалих и за то што не заборављају злочине над Србима. “Гораждевац, Ниш експрес,

Сузе говоре истину: Филм о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши

21. јул 2018.

У биоскопској сали Културног центра Требиње премијерно је приказан документарни филм “Сузе говоре истину”, о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши, аутора Небојше Колака. Шездесетседмоминутни филм потресно је свједочење о голобрадом дјечаку који је са шеснаест година школску клупу замијенио пушком и стао на прву линију херцеговачког фронта. Ријечи Александровог деведесетпетогодишњег дједа Рада “Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину”, пресудиле су да Колак потресни документарни филм”Сузе говоре истину”. назове тим именом. Послије откривања споменика Александру Маслеши у требињском насељу Брегови испред стадиона малих спортова, Колак је одлучио да направи документарни филм о Александу како би отргао од заборава херојско дјело младог Херцеговца потеклог из честите породице Маслеша

Место усташког покоља Срба ускоро под окриљем Ватикана

21. јул 2018.

Бивши пољски надбискуп Хенрик Хосер, којег је папа Фрања именовао апостолским визитатором за Међугорје, одржаће у недељу прву мису у том месту у Херцеговини, чиме ће бити озваничено да Ватикан под своје окриље ставља ово «свето место» за католике пошто верују да се ту указала Богородица. Сарајевски портал Кликс наводи да је Хосеров главни задатак побољшање рада свештеника са ходочасницима и да су његова овлашћења врло широка па ће вероватно утицати и на кадровска питања, за која је до сада био меродаван искључиво месни бискуп. Наводи се да то подразумева довођење нових, и то страних свештеника у међугорску жупу, али и утицај на избор жупника. Портал наводи да је Римокатоличка

У Спасићевом павиљону, планираном за музеј Холокауста, налази се теретана ,фото Н.Фифић

Меморијалу име по Сајмишту

21. јул 2018.

Комисија за меморијални комплекс одбила нацрт прописа Министарства рада. Матић: Неприхватљиво да се комплекс зове Установа спомен-жртве Комисија за Старо сајмиште сложила се на седници у петак, упркос дисонантним тоновима који су се могли чути, да не прихвати Нацрт закона о овом меморијалу који је предложило Министарство за рад, уз корекције Секретаријата за законодавство, сазнају “Новости”. – Чланови Комисије били су за то да закон буде “лекс специјалис”, који би био усвојен заједно са статутом којим се јасно дефинише аутономија музеја који ће постојати унутар Меморијала – објашњава за наш лист Веран Матић, члан Комисије. – Имовински послови и услови за експропријацију земљишта на коме ће се налазити Меморијал требало би

Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа уз Централни спомен-крст и на хумке убијених данас су чланови породица и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила на братуначком гробљу обиљежили 26 година од страдања осам мјештана и уништења српског села Горњи Магашићи.

За убиства српских цивила у Магашићима 26 година нико није процесуиран

20. јул 2018.

Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа уз Централни спомен-крст и на хумке убијених данас су чланови породица и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила на братуначком гробљу обиљежили 26 година од страдања осам мјештана и уништења српског села Горњи Магашићи. Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости. У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села, од којих шест жена. Најстарија жртва био је 85-годишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. За овај, као и све остале злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико

Олуја у Москви

20. јул 2018.

Медији су управо као и деведесетих година одиграли улогу бранитеља домовине, не само пред европским фудбалерима него и пред заклетим унутрашњим непријатељем. Пише: Хени Ерцег „Биће то Олуја свих олуја!“, најавио је посљедњу утакмицу у Москви репортер Хрватске телевизије и тиме тачно детектовао политички произведену фудбалску хистерију која је имала сва обиљежја оне ратне од прије 23 године када је у акцији Олуја Хрватска ослободила свој териториј од мрских српских грађана. Неподношљива атмосфера колективног заноса у којој је мучну стварност, дешперацију због социјалног и економског колапса државе потпуно преузела фудбалска лопта, претворена је у коначници у ридикулозни, популистички циркус којему је основни тон давала политичка елита. Она која је безобзирно,

Исувише смо ми добри према њима

20. јул 2018.

Све у свему, није требало такву репрезентацију доводити на руско првенство Дозволићу себи да мало упропастим ту општу љубав и братско расположење успостављено након утакмице Хрватска-Русија. Наравно, схватам ја да је победио спорт, али ипак ћу изнети неколико разматрања. За мене, битка 7. јула увече на стадиону у Сочију ме је подсетила на војну операцију. Ужасан, немилосрдан темпо, увођење резервних играча у борбу, исцрпљујуће чарке- све је као у рату. Само без прострелних рана. Патња, ипак, није побегла. Посебно онда, када је хрватски голман лежао са поцепаним мишићима у свом шеснаестерцу. (Осим ако се није претварао…). Верујте мени, маторцу који је учествовао у неколико ратова (узгред, два пута сам ратовао

У главну кулу недавно се уселила породица Фото Н. Фифић

Kасне и закон и меморијал

20. јул 2018.

Незадовољство због спорости у доношењу прописа за комплекс Старо сајмиште. За установу спомен-жртве биће надлежно Министарство културе Ни после бројних најава да ће Србија ове године добити закон о Старом сајмишту тј. закон о установи спомен-жртве, од тога још нема ништа, а и од изградње меморијалног центра смо прилично далеко. У Централну кулу, у којој су се годинама налазили атељеи уметника и коју су градске власти иселиле, недавно се уселила једна ромска породица. И Италијански и Чешки павиљон имају станаре, па је питање када ће бити оспособљени за реконструкцију, док се у Турском павиљону, у коме је била логорска мртвачница, налази ресторан. Спасићев павиљон, где је била болница, и који

Финци: Јевреји неугодно изненађени натписима у Тузли и Сарајеву

20. јул 2018.

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је данас да су Јевреји неугодно изненађени појавом антисемитиских натписа у Тузли и Сарајеву. “Једноставно, мада то није неки превелики инцидент, морали смо реаговати јер кога једном змија уједе, а Јевреје је и те како ујела, тај се и гуштера боји”, рекао је Финци Срни. Он је истакао да је боље реаговати на вријеме и скренути пажњу становницима БиХ да су Јевреји равноправни грађани на овим просторима већ више од 450 година и да се никада никоме нису замјерили, већ да су увијек помагали коме год су могли, због чега нису заслужили овакав третаман. “Ми знамо да је сад један тренд месијанства

Страдање монаха и манастира Житомислића од стране усташа 1941.

20. јул 2018.

Манастир Житомислић – Благовештења Пресвете Богородице из 15. века, припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. августа 2017. године. Прошлост манастира Смештен је у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен је 1563. године, за ктитора је имао чувену властелинску породице Милорадовић. У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима.

Миле Витковић и Огњен Ждракановић прве жртве геноцида над Србима у Чапљини

20. јул 2018.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. Миле је био истакнути члан соколске организације и атлетичар. Огњен је био сеоски кнез Пребиловаца и старешина соколске чете у селу. Страдали су у првој половини јуна 1941, после вишедневног пребијања и мучења у згради школе. Миле је ту и убијен, а тело му је бачено у Неретву. Огњен је тетуррајући, се крвав и унакажен изашао на улицу, право пред фратра Тугомира Солду, члана усташког стана у Чапљини. Солдо га у каснијем сјећању назива “Огњен, четник из Пребиловаца”, чиме већ на неки начин оправдава злочин над њим. Није дозволио да Огњена убију на

Календар геноцида: Крижаново Брдо

20. јул 2018.

Крижаново Брдо, Перушић, 20. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. јула 2014. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/492-995, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

„Тешко сваком своме без својега“ – помогнимо поклоничко путовање на обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ

20. јул 2018.

Комесеријат за избеглице Србије објавио је 12.јула прелиминарну листу пројеката које новчано подржава по претходно објављеном конкурсу за обележавање важних датума из историје, значајних за популацију избеглица, посебно датума страдања нашег србског народа. Подржали су 31 пројекат али на списку нема удружења СНД Пребиловци за обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ 6.августа 1941.године. Миленко Јахура, председник овог удружења, каже да је планирано поклоничко путовање из Београда и Новог Сада за Пребиловце 5/6.август 2018.године. „ТЕШКО СВАКОМ СВОМЕ БЕЗ СВОЈЕГА… Места у аутобусу од 73 места су попуњена, а немамо новац на рачуну да платимо превоз, каква је ситуација била и прошле године па је на крају решена. Захвални смо Влади Цуцићу