Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први

Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. августа. 2017. године. Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног

Виши суд у Београду донео решење у случају колаборационистичког премијера. Остала Уредба из 1949. којом је проглашен за ратног злочинца, када су му одузета права и имовина Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију Милана Недића, премијера Србије током Другог светског рата – сазнају “Новости”. Решење је написано на стотинак страна, на којима суд образлаже да је увидом у све приложене доказе и након саслушања сведока закључио да се нису стекли правни услови да буде рехабилитован. То значи да суд није укинуо Уредбу ФНРЈ из 1949. године, којом је колаборационистички премијер проглашен за ратног злочинца, и на основу које су му одузета грађанска права и имовина. На ову

Дрвар је током Другог свјетског рата био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи, истичу за Срну професори историје Јелена Кецман и Бојан Радун. Дана 27. јула 1941. године у Дрвару је почео устанак народа против фашистичких окупатора, који се проширио на сусједне територије, а тај датум ће од ове године бити пригодно обиљежаван. Дрвар је био насељен још у средњем вијеку о чему свједоче камени симболи -миљокази, који се и данас налазе на територији општине. – Српски народ, који је на овом подручју био константно потискиван понижавајућим статусом, бјежао је у Хабзбуршку монархију. Године 1875. подигнут је устанак против турске власти. На чело устанка