2018 - Страница 184 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 184

Антифашизам опаснији од фашизма

21. фебруар 2018.

Почетком деведесетих година, када је мила нам Југославија почела да пуца по шавовима висококултурних западних страсти, велико име српске културе, авангарда у сваком смислу, Борка Павичевић, по градова уједињене Немачке, држала је предавања о бујању фашизма међу Србима. Из Хрватске, Немачке миљенице, тада се у Србију докотрљала грудва поделе Срба на руралне и урбане, да би се фашизам међу Србима обогатио поспрдним појмом популизам. У свеопштој историји бешчашћа међу Србима, коју нико никад неће написати, за Борку Павичевић тиме је обезбеђено почасно место у дотичним годинама, протегнутих до наших дана. Њена мисао о Србима фашистима у Србији пала је на плодно тло. А сагласно њеној антифашистичкој делатности установила је деконтаминирање

“Добровољачка“: Чекамо правду

21. фебруар 2018.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица захтијеваће од Тужилаштва БиХ званичну информацију да ли је настављена истрага у случају “Добровољачка улица”, која је обустављена 2012. године. Тврде да је разлог застоја у истрази политички утицај на Тужилаштво БиХ. Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића војника ЈНА и Гордана Гвозденовић сестра Обрада Гвозденовића поручника ЈНА који су убијени 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву у Добровољачкој улици, огорчене су што већ 26 година чекају правду. Кажу да је срамотно то што је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу. “Самом овом одлуком о обустављању истраге још једном је убијен. Поново сам проживјела његово убиство и до дана данашњег

Мировић отворио изложбу “Страдање Рома у Првом свјетском рату”

20. фебруар 2018.

Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић отворио је вечерас у Музеју Војводине у Новом Саду изложбу под називом “Страдање Рома у Првом свјетском рату”. Поставка аутора Драгољуба Ацковића сачињена је од неколико десетина оригиналних дописница – фотографија, које су направљене у периоду 1914-1918. године и први пут се заједнички објављују. Мировић је истакао да су изложене фотографије о страдању Рома у Првом свјетском рату свједочанство истине о једном тешком времену и једном страдалном, али храбром и честитом народу у том времену. Према његовим ријечима, улога Србије и њеног становништва у Првом свјетском рату била је огромна, а исто толике су биле и њене жртве. “Значајно место и у тој улози и

Пилипенда: муке српске далматинске

20. фебруар 2018.

Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља. Први пут је објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку „С мора и с планине“. „Пилипенда“ говори о тешком животу сиромашног српског православног сељака, који не жели прећи у другу веру, иако би му то помогло да лакше преброди тешку економску ситуацију у којој се налази. Приповетка је базирана на историјским чињеницама, односно на унијаћењу Срба у Петровом пољу, које се одиграло у 19. веку, почевши од 1832. године, у селу Кричке. Радња је смештена у селу К. у Петровом пољу, 1843. године. Село К. је насељено само православцима, од којих су се неки већ уписали у „царску вјеру“, односно постали унијати (гркокатолици). У

Министарство негира наводе о НАТО вежби са осиромашеним уранијумом код Бањалуке

20. фебруар 2018.

Према договору Министарства обране и америчких снага у БиХ, на бањалучком полигону Мањача требало би да се организује НАТО вежба, на којој би авионска ескрадила наводно требало да испаљује осиромашени уранијум, тврди сарајевски портал Дневник. Портал наводи да је у службеним документима, у које је имао увид наведено да би Министарство одбране БиХ, Заједнички стожер Оружаних снага БиХ и канцеларија за одбрамбену сарадњу америчке амбасаде БиХ ускоро у Бањалуци требало да организују НАТО вежбу са авионском ескадрилом и осиромашеним уранијумом. Како се наводи, све је то договорено на састанку са генералом – мајорем Џоном Гронским, замеником заповедника Заповедништва америчких копнених снага за Европу. НАТО вежба требало би да се реализује

Сличности НДХ и Недићеве Србије

20. фебруар 2018.

У свом одговору („Недићева влада није исто што и влада НДХ“, Данас, 19. 2) историчар др Вељко Ђурић Мишина не казује ништа што већ није познато и што у своја два претходна текста нисам и сам рекао: наиме не постоје у историји две исте појаве, већ само сличне и само по тој линији се могу вући извесни паралелизми и аналогије. Наслов рада који ћу објавити као фељтон, како сам најавио у претходном тексту, стога и гласи: „НДХ и Недићева Србија – сличности и разлике“. Ово „сличности“ потцртавам како би Мишина боље разумео. Јасно сам у претходној полемици навео да је НДХ била држава, а Србија војноокупационо подручје, да је НДХ

Пријетеће поруке Србима у Зубином Потоку

20. фебруар 2018.

Косовска полиција истражује пријетње које су упућене Србима из Зубиног Потока, припадницима Косовских безбједнонсих снага, преноси данас приштинска штампа. Пријетећа порука на којој су и имена седморице Срба потписала је непозната група која себе назива “Сјеверна армија”. Срби, припадници БСК “позвани” су у том летку да одустану или “ће им поломити кости”. “Изродима рода свога који су прихватили овај позив – да живе, раде и буду у Зубином Потоку нећемо то дозволити. Не дозволимо ни то да им у томе помаже општина Зубин Поток на челу са градоначелником. Поломимо им кости,” написано је на летку. Леци нађени у општини Зубин Поток садрже имена седам српских становника за које тврде да

Како је амерички фотограф направио историјски снимак оснивача “Црне руке” за кога тврде да је ишамарао Черчила

20. фебруар 2018.

Амерички ратни сниматељ Ариел Варџес (1890-1972) је током Првог светског рата 1915. године боравио у Србији где је пратио српску војску и бележио њихов свакодневни живот и битке у којима су учествовали, те је тако једном приликом успео да направи једини снимак мајора Војислава Танкосића, оснивача “Црне руке”. Војислав Танкосић је био мајор српске војске, четнички војвода, један од оснивача “Црне Руке” и учесник најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајског преврата 1903. до Сарајевскога атентата 1914. Шамари за Черчила Његовом узбудљивом и кратком животу приписује се и догађај када је једном приликом бесан истрчао из баште кафане “Касина” на Теразијама угледавши тадашњег британског дописника Винстона Черчила који је са

Зоран Ћук поред гробног мјеста и спомен-обиљежја Милету Пашићу.

Хришћанска и људска савјест обиљежила гроб пријатеља

20. фебруар 2018.

Када је споменик постављен и опијело завршено присутнима се обратио /и све пријатно изненадио/ каменорезац Милош Милановић, рекавши да се он одриче зараде, односно новца за изградњу и постављање овог споменика, те да су његов рад и трошак допринос овој хуманој акцији. Приредио: Миро ПЕЈИЋ Пријатељски и хришћански осјећај обавезе, те жеља Зорана Ћука да преминулом пријатељу, који није имао потомака ни сродника, подигне спомен-обиљежје и његов вапај за помоћ случајно упућен новинару довео је до остварења тог племенитог циља. Несебични покушај братуначког комуналца да обиљежи гробно мјесто преминулог ратног и послијератног друга наишли су на разумијевање и довели до низа хуманих гестова и акција. Новинар је саслушао потресну Зоранову

Истина о јасеновачкој грађи: Да ли смо направили историјску грешку?

20. фебруар 2018.

“Србија и Република Српска катастрофално су подбациле у очувању споменика и памћењу Јасеновца, јер када на интернету укуцате ријеч Сребреница појави се три милиона појмова, а када укуцате Јасеновац појави се 300 000! Зар се требамо питати ко нам је крив што је то тако?! Зато, Срби дођите у Јасеновац, а потом у руке узмите рачунаре и остала средства комуникације и ширите свијету истину о ономе што сте видјели, јер само истина о Јасеновцу може да побије лажи о Сребреници”. Овим ријечима је прије десетак година тадашњи предсједник Одбора за Јасеновац Српске православне цркве, а данас владика славонски Јован описао однос политичких елита, али и цјелокупног српског народа према мјесту

Чекао сам у реду да силујем српску девојчицу (12), али она је умрла…

20. фебруар 2018.

Ово је сведочење Јасмина Шљиве, пред истражним органима Републике Српске, које је дао годину дана после потписивања Дејтонског споразума, у коме отворено говори о зверствима бораца Армије БиХ над Србима који су остали у Сарајеву, те иживљавањима над женама и заробљеницима. Према његовом сведочењу, он и Јусуф Лендо, Сувад Милић и припадници 10. Бригаде Армије БиХ, током рата су се зверски иживљавали над женама и девојчицама српске националности. Многе су током монструозних силовања, где се смењивало и више од 20 војника, од задобијених повреда преминуле током самог чина. Сакиб Пушкар, војно лице које је било у великој мери одговорно за етничко чишћење Срба из Сарајева, такође је учествовао у овим

Америка има праведно решење: Срби, дајте све, а заузврат…

20. фебруар 2018.

Вероватно би из угла Србије прихватљива била подела Косова која би подразумевала Север и екстериторијалност манастира и главних верских објеката. То сигурно многима делује мало, али кад се погледа стање на терену, засад нам ни то нико не да. Говорећи о решењу између Београда и Приштине, амерички сенатор Рон Џонсон је после разговора са председником Србије Александром Вучићем поручио да сваки договор мора бити праведан за све стране и да мора узети у обзир будућност свих. Две Америке, две правде Кад амерички представници, са друге стране, кажу — праведно решење, шта под тиме подразумевају? Америка је дубински подељена, истиче за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић, и наглашава да фактички постоје две власти које имају другачије погледе на све. „Из угла те две структуре

Холокауст у Србији – безобзирна вештина кроатолагарије

20. фебруар 2018.

Језуитски, цинично и хладно, хрватска министарка МИП поручила је Дачићу да се Србија не може бавити јасеновачким жртвама, јер је имала „два највећа ратна злочинца из Другог свјетског рата“, случајно два српска официра, југословенска генерала, Михаиловића и Недића, које данас ето слави, једног је већ рехабилитовала, а други је у евентуалном поступку! Придружујући се овој оркестрираној представи за „увређени и понижени хрватски народ“, јер је најзад обелодањена истина о хрватском геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, препознатљиви хрватски заштитни знак антифашисте, кумен Иво Јосиповић, доказани творац оптужбе за измишљени „српски геноцид“ понавља ко папагај, да је и у Србији почињен холокауст, да је Београд био први „јуденфрај“ град у Европи,

Велимир Зарић (Фото „Равногорци говоре”) / Антоније Ђурић (Фото Г. Оташевић)

Најдужи лов на човека

19. фебруар 2018.

Велимир Зарић из Качера, припадник Равногорског покрета, скривао се пуних 17 година по шумама а његову причу забележио је књижевник и новинар Антоније Ђурић Чачак – Велимир Зарић из Качера је једини припадник „Равногорског покрета који је остао у слободним српским планинама пуних 20 година”. За њим су Немци трагали четири, а следбеници Јосипа Броза 17 година, колико је од 1941. до 1961. провео у шуми. Све је то у приповести „Најдужи лов на човека” записао чачански књижевник и дугогодишњи новинар „Политике” Антоније Ђурић, у тек штампаној повесници „Равногорци говоре” („Духовни луг”, Крагујевац, 2017). Срели су се крајем прошлог века у Милвокију (САД) где је Зарић живео и тако је настала

Мило Ломпар: Хрватски и албански ставови према Србима предодређени аустријском политиком

19. фебруар 2018.

Кад се посматра стање на Балкану треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца, сматра Мило Ломпар Кад се посматра стање на Балкану и централни односи унутар народа који живе на том простору, према мишљењу професора филолошког факултета Мила Ломпара, треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца. Рат деведесетих почео је у Хрватској и од тада, уз повремене периоде добрих односа, Србија и Хрватска константно имају трзавице. Посета председника Србије Александра Вучића Хрватској и оно што се тамо