Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије. Скот је након доделе Виртус награда Траг фондације у Београду рекао новинарима да не жели да говори о учешћу САД у бомбардовању Србије, односно, тадашње СРЈ. На питање новинара да ли мисли да ће икада ране зарасти између Сједињених Држава и Србије, Скат је рекао: „Данас о

Полагањем вијенаца, паљењем свијећа и минутом ћутања код споменика „Зашто?“ у Ташмајданском парку у Београду, на дан обиљежавања датума почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, одата је пошта погинулим радницима Радио-телевизије Србије /РТС/. Пошту страдалим одали су чланови породица 16 радника РТС, погинулих у НАТО бомбардовању зграде телевизије 1999. године, представници РТС, Министарства културе и информисања Србије и Скупштине града. Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића, захвалио је присутнима што су дошли да обиљеже почетак бомбардовања и да сјете се страдалих. „Зашто је било потребно да погине ових 16 невиних људи, који су само обављали свој посао, који нису утицали на уређивачку политику тадашње телевизије, који су само желели

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић положио је данас вијенац на спомен-плочу припадницима МУП-а Србије у Београду, који су погинули у НАTО бомбардовању 1999. године, поручивши да су они својим животима показали како се воли Србија. „Данас обележавамо сећање на све припаднике МУП-а који су дали своје животе за нешто што је најзначајније за Србију – нашу слободу. Tи људи су током НАTО агресије бранили своју земљу, борили се и у тој борби дали своје животе“, рекао је Стефановић. Он је изразио поштовање према овим људима који су, како је навео, у тешким данима били уз своју земљу, борили се за њу, бранили је и својим животима показали како се воли

У испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму, истакла је Светлана Жунић Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду. Порука овог сусрета је и да су слични здравствени проблеми такође дијагностиковани и код војника западних земаља који су учествовали