
МОЖЕ ЛИ СТЕПИНАЦ ДАНАС БИТИ ПУТОКАЗ ХРВАТИМА Био је то човјек који је говорио да ‘неаријевце’ треба депортовати у логоре на ‘хуман’ начин…
Ових дана, недјеља, мјесеци у жестоким идеолошким дебатама често чујемо да је “блажени Алојзије Степинац хрватском народу био путоказ”, да је код њега “био посебно видљив дар утјехе повезан с надом и с трпљењем”. Црква у Хрватској воли се називати Степинчевом Црквом, слави се Степинчево, а ускоро ће бити обиљежена и 120. обљетница блаженикова рођења. Проглашење надбискупа Степинца светим требао би бити врхунац тога слављења. У овом тексту настојаћу показати да у његовој биографији није било све тако блиставо. Алојзије Степинац (1898-1960.) именован је 1934. за коадјутора надбискупу Antunu Baueru. Сагласност је дао и краљ Александар, понајприје зато што је Степинац био солунски добровољац и потпоручник југословенске војске. Јављајући ту вијест, новине су истицале











