2018 - Страница 144 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 144

Загреб: Ноћ у музеју

17. април 2018.

Једно је сигурно – с полетом Хрвата за стварање хрватске државе је готово. На леђа им се навалило неколико проклетстава одједном Јевреји су љути, Срби резигнирани, Хрвати или одлазе у Ирску, или беспомоћно гледају како им држава уз владину помоћ испада из свог времена. Они који остају могли би се сутра пробудити у друштву интегрисаном у принципе католичког клерикализма из 18. и 19. века. Гледано на кратки рок, државна комеморација у Јасеновцу 22. 4. опет пролази без службених делегација преживелих логораша, Јевреја, Срба, Рома и антифашиста. Није лако писати о српско-хрватским односима, односно хрватско-српским, ако се тема ограничи на унутархрватске прилике. Како год кренуо, аутор има осећај да се затекао

Почињу “Дани сјећања” посвећени страдању српске дјеце у 20 вијеку

17. април 2018.

У Бањалуци ће данас бити одржана меморијална академија “Свако дијете – небо на земљи” – централни догађај овогодишње манифестације “Дани сјећања”, посвећене страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку. Академија ће бити одржана у Културном центру Бански двор вечерас са почетком у 20.00 часова, уз директан пренос на Радио-телевизији Републике Српске, која је и медијски покровитељ “Дана сјећања”. Изјаве за новинаре предвиђене су у 19.40 часова у холу Банског двора. Манифестацију која ће трајати до четвртка, 19. априла, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. Низом активности у Бањалуци, Бијељини, Источном Новом Сарајеву, Зворнику и Пребиловцима, Центар

Хрвати о Јасеновцу не знају – ништа

16. април 2018.

Шта је разлог што Хрвате “не интересују” чињенице о мaсовном страдању Срба у НДХ? У уџбеницима се о злочинима мало пише. ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ” Док су телевизијски прилози снимљени у последње време показали невероватно незнање код младих људи у Хрватској по питању тога шта се догађало у Јасеновцу за време крвавог усташког режима, распламсала се расправа о томе колико Хрвати уопште знају о том злогласном логору. Ако је судити по ономе што су телевизијским репортерима неколико ТВ продукција рекли, мало или ништа. Већина се изјаснила са “то нас не интересује”, неки су рекли да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата, нешто Јевреја, а Србе је мало њих уопште

Предсједник Чубриловић подржао рад удружења „Јадовно 1941“ и оснивање српског меморијално-истраживачког центра

16. април 2018.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић састао се данас са представницима Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941, које је предводио пресједник Удружења, Душан Басташић са којима је разговарао о раду удружења, припремама за обиљежавање годишњице страдања и стварању услова за несметано функционисање и рад удружења. Предсједник Чубриловић подржао је рад удружења „Јадовно 1941“ и прихватио позив да 30. јуна ове године присуствује обиљежавању страдања на Велебиту гдје су усташе, за вријеме Независне државе Хрватске, мучки побиле више од 40 хиљада Срба, Јевреја и припадника других нација и бацили их у 32 крашке јаме. Предсједник удружења „Јадовно 1941“, Душан Басташић упознао је предсједника са активностима на

Војна полиција одводила на радове српске затворенике

16. април 2018.

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Већислав Мишковић рекао је да је војна полиција одводила на радове лица српске националности из Средњошколског центра у Орашју. Овај бивши резервни полицајац при станици полиције у Орашју рекао је да је од априла до краја јула 1992. године с колегама радио на обезбјеђењу лица српске националности из Орашја и Букове Греде која су била у изолацији у Средњошколском центру. Он је навео да су лица српске националности “чувана од неовлаштених упада”, а да је њему и колегама речено

Јеврејске општине с правом бојкотују службену комеморацију

16. април 2018.

Као да је у питању казалишна представа у три чина, а не обиљежавање сјећања на најстрашније мјесто у хрватској повијести. Тако и ове године изгледа програм јасеновачких комеморација, које се трећу годину заредом обављају у одвојеним походима усташком логору смрти – јучер су то направили Јевреји, сљедећи су на реду антифашисти и вјеројатно Срби, а за тједан дана у Јасеновац би требао стићи и државни врх. Трагедија у три чина, која се мора неумитно десити када власт нема храбрости раскинути с усташким покличем “За дом спремни” него очекује да се проблем ријеши сам од себе. Иако је све могло бити стављено ад ацта да је премијер Андреј Пленковић, уложио подједнаку

Пљачка и пустошење Пребиловаца: Шта пише у Земљишним књигама Oпштинског суда у Чапљини

16. април 2018.

СНД Пребиловци објављује јавно доступан документ – попис из Земљишне књиге општинског суда у Чапљини КП Краварица – Црно Брдо у КО Пребиловци. Овај документ потврђује да је земљиште колективно власништво и насљеђе жртава убијених 1941. године у хрватском геноциду. Механизација која је 1992. рушила храм, уништавала српске куће и кости жртава сада разара земљиште, природну околини и ништи вјековима грађено биће села Пребиловци. Приложене фотографије јасно показују да је витални простор села раскопан, дјелом претворен у приватне плантаже, док су вјековни атарски путеви пресјечени, а приступ имањима онемогућен. МИЛЕНКО ЈАХУРА, ПРЕДСЈЕДНИК СНД ПРЕБИЛОВЦИ ЗЕМЉИШНА КЊИГА ОПШТИНСКОГ СУДА У ЧАПЉИНИ КП КРАВАРИЦА – ЦРНО БРДО у КО Пребиловци стање сувласништва са

Сурдулица – Милићи; С лева на десно: Милица, Весна, Александар, Стаменка, Владимир, Љиљана, Миомир; фото: Врањска Плус

Деветоро жртава бомбардовања у Сурдулици у кући Милићевих

16. април 2018.

Не могу да дигнем руку на себе, а хоћу Топао, сунчан априлски дан у Сурдулици. 27. април 2009. Зраци падају и обасјавају брзу, бистру реку Врлу, а ветар који долази са околних брда, док стојимо испред новосаграђене куће Милићевих, увлачи се под кожу. Изазива неподношљиву језу у пустој улици Змај Јове. Десет година које следе носе са собом трауматична сећања на 27. април 1999. године. Тада су две бомбе разорне моћи погодиле породичну нову кућу Војислава Милића у којој су девет лица погинула, од тога шесторо његових најмилијих. На мермерној плочи постављеној на кући, у којој нико не станује, стоје имена погинулих: Стаменке (66), Александра (37), Весне (37), Миљане (15),

Обиљежавање 100 година од смрти Принципа 29. априла

16. април 2018.

Начелник општине Босанско Грахово Душко Радун рекао је данас Срни да би 29. априла у Босансом Грахову требало да буде обиљежено 100 година од смрти Гаврила Принципа. “Програмом обиљежавања предвиђено је служење литургије, али и пригодан културно-умјетнички програм. Позивнице за овај догађај уручили смо предсједницима Србије и Републике Српске Александру Вучићу и Милораду Додику”, рекао је Радун. Он очекује да ће Вучић и Додик потврдити долазак на обиљежавање 100 година од смрти Гаврила Принципа. “За сада су нам долазак потврдили представници Покрајинске владе Војводине, као и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Позивница је упућена и предсједнику Српског националног вијећа у Хрватској Милораду Пуповцу”, навео је Радун. Он вјерује

Велики рат у “малим новинама”

16. април 2018.

Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја Први српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету – “кокинке”, које је усавршио човек са ових простора, као и оригинално наоружање и маскирну опрему. Липтон, чије чајеве данас пијемо, здушно је помагао Србима, говорећи да је то најдружељубивији народ на свету. Краљ Петар Први Карађорђевић био је син Ваљевке. Српска војска прва је у историји оборила војни авион и водила рововску битку, и није изгубила ниједну ратну заставу. Подвизи српских лекара у Великом рату и

Свједочења о страдању српских цивила у Броду

16. април 2018.

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Хазва Нукић рекла је да су је комшије муслимани из села Кобаши у којем је живјела оптужили да је била “повезана са четницима”, због чега су је ухапсили војни полицајци у Славонском Броду, гдје је радила, и предали војној полицији у Босанском Броду. Нукићева је у Суду БиХ навела да је до избијања рата свакодневно путовала у Славонски Брод, гдје је као медицинска сестра радила у амбуланти, те да је у мају 1992. године само два пута могла да дође кући јер није било превоза преко Саве. “У Славонском Броду ме

Јандроковић одбио да буде покровитељ Дана побједе над фашизмом

16. април 2018.

Предсједник Хрватског сабора Гордан Јандроковић одбио је да буде покровитељ обиљежавања Дана побједе над фашизмом, објавио је на свом “Фејсбук” профилу посланик СДП-а Ранко Остојић. Портал “Индекс” преноси да је Остојић на свом “Фејсбук” профилу објавио и документацију послатог, а затим одбијеног приједлога. “Овим путем желимо обавијестити да је Предсједништво Сабора одбило приједлог да Хрватски сабор буде покровитељ обиљежавања Дана Европе и Дана побједе над фашизмом. С обзиром да се Дан Европе и Дан побједе над фашизмом заправо нигдје не обиљежава у Хрватској, овом иницијативом сам желио подстаћи да се на Европском тргу у Загребу направи бар једна манифестација, али, нажалост, Сабор је нашао за сходно да одбије приједлог из

Оптужен бивши чувар из Аушвица

16. април 2018.

Њемачко тужилаштво саопштило је данас да је оптужило бившег СС чувара из логора смрти Аушвиц као саучесника у убиствима. Тужилаштво у Штутгарту објавило је да је оптужило мушкарца старог 94 године, који је рођен у Србији. Његов идентитет није објављен јер је имао 19 година у вријеме наводно почињеног злочина. У саопштењу се наводи да је он служио као чувар у Аушвицу крајем 1942. године и почетком 1943. године. Процјењује се да је, за то вријеме, у гасне коморе послато 13.335 људи. Осумњичени је преко свог адвоката рекао да није био упознат са позадином дешавања ни са циљевима догађаја, нити је знао за детаље о убиствима, наводи тужилаштво. Осумњичени је

Код спомен-обиљежја у Баткуши код Шамца служен је парастос и прислужене су свијеће за 18 бораца отаџбинског рата, седам цивилних жртава и 45 погинулих у Другом свјетском рату.

Служен парастос за погинуле борце ВРС у Баткуши

16. април 2018.

Код спомен-обиљежја у Баткуши код Шамца служен је парастос и прислужене су свијеће за 18 бораца отаџбинског рата, седам цивилних жртава и 45 погинулих у Другом свјетском рату. Породице погинулих бораца, те представници мјесних борачких организација и локалне власти положили су цвијеће и вијенце. Начелник општинског Одјељења за општу управу Лепа Тривић рекла је да су се данас поклонили жртвама отаџбинског рата, онима који су платили највећу цијену за стварање Републике Српске. “Дужност свих нас је да никада не заборавимо њихову жртву, јер да није било људи који су својим животима поставили темељ наше Републике, ми данас не бисмо могли размишљати о стварању боље и просперитетније Републике Српске”, истакла је

Дан сећања на јасеновачке жртве

16. април 2018.

Спирала злочина од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама однела је милион жртава српског народа у Другом светском рату Бањалука – У највећем стратишту – Доњој Градини, малом месту у Републици Српској, смештеном на обали реке Саве – преко пута некадашњег концентрационог логора Јасеновац, Република Српска и Србија су обележиле Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Био је то логор смрти под окриљем Независне државе Хрватске (НДХ), који се по многобројним историјским изворима од осталих нацистичких логора разликовао по бестијалности по којима су жртве скончавале. И по томе што припадници усташког режима у логорима НДХ нису штедели ни