јун 2018 - Страница 2 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2018 » Страна 2

Откривен споменик руској хероини: Дарја Александровна „Срце од девојке“! (ФОТО)

28. јун 2018.

Откривен и освештан споменик руској хероини која je oбожавала Србе Лозница – На Гучеву, легандарној планини изнад Лознице, у присуству људи из свих крајева Србије и Републике Српске, епископ шабачки Лаврентије, са свештенством из Јадра, освештао је тек откривени споменик Рускињи Дарји Александровној Коркобини, која је 3. октобра 1914. године погинула на тој планини, у Чувеној Гучевској бици, делу велике Црерске операције, збрањавајући и соколећи српске јунаке. Споменик који је, до детаља у споне комплекс уобиличио град Лозница, дар је Српске краљевске академије научника и уметника граду Лозница и српском роду, а урадио је, како се то популарно каже, „о свом руву и круву“, академик Драгољуб Драго Мирковић, ликовни уметник

Видовдан: Празник српске судбине и надахнућа

28. јун 2018.

У историји нашег народа Видовдан има вишеструку симболику и сматра се митским датумом. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. јуна 2016. године. ВИДОВДАН. Историчари га „крсте“ као празник српске судбине, дан српских победа и пораза, синоним великих националних надахнућа, као један од најдраматичнијих датума у нашој историји… Сваког 28. јуна сећамо се косовских јунака, али и свих искушења са којима се суочавао српски народ. И у прошлости и у савременој историји, кажу историчари, Србија је на Видовдан морала да доноси тешке одлуке, да бира пут. Има, међутим, и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник, дан када се славе пораз и

Пољски посланици о новој верзији закона о Холокаусту

27. јун 2018.

Пољски посланици расправљају о новој верзији закона о Холокаусту. Новом верзијом закона би се укинуле затворске казне за изјаве којима се наговештава да је Пољска била саучесник у злочинима над Јеврејима и које се сматрају штетним по репутацију нације. Нацрт нове верзије закона парламенту је представио премијер Матеуш Моравјецки, преноси АП, уз оцену да је нова верзија закона својеврстан пораз за националистичку владу. Моравјецки је изјавио да ће Пољска наставити да се „бори за истину“ о Холокаусту, наводи Ројтерс. „Они који кажу да је Пољска можда одговорна за злочине у Другом светском рату, заслужују затворске казне. Али, ми делујемо у међународном контексту и то узимамо у обзир“, поручио је пољски

Да ли ће Павелић бити рехабилитован за монструозне злочине над Србима?

27. јун 2018.

Пише: др Александар Раковић У крвавом грађанском рату (1991–1995) српски народ је готово у потпуности етнички очишћен из Републике Хрватске. Можемо да се присјетимо антисрпске хистерије која је тих година, из дубина понора, на југословенски простор у тонама истоварила усташке пјесме, усташка обиљежја, усташке униформе, усташке поздраве. У исто вријеме, након завршетка грађанског рата у Југославији (1995), па до данас, нико није толико проширио усташки фолклор као хрватски поп пјевач Марко Перковић Томпсон и десетине хиљада његових истомишљеника који се од 1996. сваког 5. августа окупљају у Книну да би прославили улазак хрватских оружаних снага у престоницу Републике Српске Крајине. Усташство су подгријевали хрватски репрезентативац Џо Шимунић поздравом „За дом спремни“ на

Само један велики кукавичлук

27. јун 2018.

Видех јутрос курира на улици који пита једну жену како жели да пошаље пакет. Одмах сам помислио на чувене „пакете мера“ за ово и оно, на злочине које нам пакују, на провокације које су нам упаковали у спорт и на све остало што се Србима дало запаковати и напаковати. Народ смо који стално нешто шаље, а ништа за послато не добија. Дали смо све од себе да према свим комшијама и осталима будемо попустљиви и наводно поштени, а у нашој попустљивости и поштењу огледа се само један велики кукавичлук. Кукавичлук иза још једног паравана – паравана напретка и демократије. Дозволили смо да самима себи будемо на последњем месту, јер би

Класић: А зашто не вратимо Србе?

26. јун 2018.

Хрватски историчар Хрвоје Класић предлаже да Хрватска ријеши проблем демографског пада тако што ће вратити Србе, који су под притиском или добровољно, напустили ту земљу деведестих година прошлог вијека. „Хрватска је вијековима домовина Србима, исто колико и Хрватима. Њихови преци су, на различите начине, унапређивали хрватску економију, културу, школство и спорт“ – истиче Класић. Он наводи да ти односи нису увијек били добросусједски о чему најприје свједоче године Другог свјетског и каснијег „домовинског рата“ деведесетих година. „Трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смијемо негирати. Напротив, требамо их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити“ – наводи Класић. Он оцјењује да тако размишљају зрели народи који

Емир Кустурица: Србија мора да се бори за део косовског богатства и територије

26. јун 2018.

Не знам да ли може да се реши онако како смо замислили, али плаши ме да велико попуштање може да доведе у питање и народ и његову власт јер свако попуштање води ка томе да Запад оног који обави неки посао замени неким новим, каже Кустурица Прослављени српски редитељ Емир Кустурица каже да се на територији Косова у овом тренутку догађа једна од највећих пљачки у 20. веку и сматра да актуелно руководство мора да се бори за то богатство и да се избори и за поделу богатства и територије. „Србија мора да се бори за део косовског богатства и територије. Косово је једна од највећих пљачки 20. века. Не знам да ли може да се реши онако како смо замислили, али

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

26. јун 2018.

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

Гробница без обиљeжја у Смиљану

26. јун 2018.

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала све до 1945.г., преживjела родбина и

Војвода Мишић био против повлачења српске војске преко Албаније

26. јун 2018.

Војвода Живојин Мишић је био против повлачења српске војске преко Албаније 1915. године. Наиме, он је изнео своје неслагање о повлачењу Пашићу и престолонаследнику Александру које они нису прихватили. Мишић је предлагао две варијанте војних операција. Прва: „Ослањајући се на погодне положаје, пружити одлучујући отпор непријатељу“ и друга: „Прећи на нови начин ратовања, односно на основу стања трупа и ситуације на земљишту, мишљења сам да пређемо на герилски начин ратовања и напустимо досадашњи распоред трупа.” У четири наврата је покушао да оствари своју замисао. „Боримо се за отаџбину без гаранције!? Гаранција су ови мученици који бране куће. Политички је, војнички и национални разлог да бранимо сваку стопу, а ми се повлачимо

Цео ток суђења био је обележен протестима, Фото: З. Јовановић

Рехабилитација Недића: Завршна реч 11. јула, пресуда до августа

26. јун 2018.

Суд завршио извођење доказа у поступку рехабилитације. Завршна реч адвоката у процесу заказана за 11. јул Доказни поступак и саслушање сведока у случају рехабилитације Милана Недића, премијера Србије у време Другог светског рата, окончани су у понедељак. Завршна реч адвоката заказана је за 11. јул, после чега ће уследити пресуда, могуће већ до августа. Како је нагласила судија Анђелка Опачић, пресуду неће изнети јавно, већ ће је писмено доставити предлагачима рехабилитације у року од месец дана. Суд је, иначе, одбио поднеске које је предложио заступник предлагача рехабилитације, као и саслушање преосталих сведока, међу којима је и Владимир Ћатовић. Ћатовић је суду предложен као једини сведок који је могао нешто да

Икић-Баничек: Хвала Аустријанцима што хапсе усташе

25. јун 2018.

Градоначелник Сиска Кристина Икић-Баничек нашла се на удару Католичке цркве и десничара у Хрватској због жестоких напада на усташке симпатизере и Цркву за коју тврди маргинализује партизански покрет. Она се недавно у шуми Брезовица, на прослави дана устанка, обрушила на државну власт и Католичку цркву и поручила да са „авети прошлости покушавају ругати антифашистима“. Баничекова је као примјер навела комеморацију на Блајбургу и захвалила се аустријским властима зато што хапси симпатизере усташа. „У уређеној држави њима би полиција одмах пружила вишемјесечно гостопримство у притворским просторијама као што то чини Аустрија и хвала јој на томе. Међутим, у држави коју води ХДЗ, Сабор даје покровитељство над тим истим скупом на коме

77 година од страдања Срба у Хутовским јамама Градина и Хаџибегов бунар

25. јун 2018.

Из „Силоса“ у Тасовчићима усташе су током ноћи 24/25. јуна одвојиле групу од око 40 Срба (најмање 36) и везане жицом одвезли их аутобусом до Хутова. Путовање ових мученика до губилишта трајало је више сати по макадамском путу преко Стоца и Храсна. Били су то углавном угледни и образовани људи, као и они које је хрватска власт сматрала „опасним Србима“. Највише их је било из Чапљине и Тасовчића. Доведени су уз велику стрмину по беспућу до јаме зване Градина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. У пратњи аутобуса било је више аутомобила са усташама из Чапљине. У Хутову их

Календар геноцида: 25. јун.1941. Годишњица страдања Срба у Лици

25. јун 2018.

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. jуна 1941. године сjекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу коjима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Раjчевића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

Један примјер страдања Рома: Село Мокрице

25. јун 2018.

Ромско село Мокрице (Босанска Градишка) данас више не постоји. Сви његови житељи ликвидирани су 1944. године од стране војних формација Независне државе Хрватске. Убијено је 375 становника овог села. Од тога броја, страдало је 203 дјетета до 15 година старости. Иако су ови Роми били муслимани, а ислам је поред римокатоличанства био државна религија у тадашњој Хрватској, то их није спасило од смрти. Истребљене су породице: Алимановић, Бегановић, Дедић, Кахрић, Корић, Машић, Омеровић, Ризвановић, Сухоњић, Ферхатовић, Халиловић, Хасановић, Шарић. У Независној држави Хрватској, Срби, Јевреји и Роми, били су одређени за истребљење. Приредила: редакција Извор: Срби у БиХ Везане вијести: Фотографија као доказ „заборављеног геноцида” | Јадовно 1941. Роми траже