Vidovdan: Praznik srpske sudbine i nadahnuća

Datum objave: četvrtak, 28 juna, 2018
Veličina slova: A- A+

U istoriji našeg naroda Vidovdan ima višestruku simboliku i smatra se mitskim datumom.

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 28. juna 2016. godine.

VIDOVDAN. Istoričari ga “krste” kao praznik srpske sudbine, dan srpskih pobeda i poraza, sinonim velikih nacionalnih nadahnuća, kao jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji… Svakog 28. juna sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, kažu istoričari, Srbija je na Vidovdan morala da donosi teške odluke, da bira put.

Ima, međutim, i onih koji misle da je Vidovdan neprikladan praznik, dan kada se slave poraz i propast. Tvrde i da ga narod, obuzet svakodnevnom borbom za opstanak – danas i ne spominje. Da Srbima Vidovdan više nije važan.

– Vidovdan i Kosovski boj i zavet jesu centar srpske nacionalne svesti – kaže istoričar dr Predrag Marković iz Instituta za savremenu istoriju. – Ne treba podleći utisku koje daju rezultati različitih anketa da je Srbima danas važnije rešavanje svakodnevnih životnih problema i izazova od mita o boju na Kosovu. Gledano iz dnevnog ugla to jeste tačno, jer niko Vidovdan i Kosovsku bitku neće istaći kao stvar od koje se živi. Ali, kada treba, kada je Srbiji najteže, taj mit proradi. On postoji u dubljem nivou naše svesti i nepogrešivo se aktivira u teškim situacijama, kada opstanak naroda dođe u pitanje, kad je “biti il ne biti”, kada u dramatičnim okolnostima treba doneti teške odluke.

Svi narodi, podseća naš sagovornik, imaju svoje velike priče i mitove – Englezi, Škoti, Šveđani, Rusi, Katalonci, Mađari… I Amerikanci slave Alamo i stradanje Dejvija Kroketa. Svi veliki narodi, kako kaže Marković, slave svoje poraze, a na mitu vrlo sličnom našem Kosovskom boju, počiva i evropska civilizacija.

– To je mit o Termopilskoj bici – nastavlja Marković. – On je jedna od najvećih priča evropske civilizacije. A ako je Vidovdan glup i nazadan, onda to važi i za Termopile. Ali, nije tako. I Kosovska i Termopilska bitka su – veličanstvene! Jer pričaju o borbi za slobodu po svaku cenu. Štaviše, Kosovski boj je još dramatičniji i gotovo da nema dramatičnije bitke u svetskoj istoriji. Dovoljno je pomenuti da su u njoj poginula dva vladara – Lazar i Murat.

Pre 627 godina, Lazarev izbor nebeskog carstva i žrtve za više vrednosti i slobodu po svaku cenu, učinili su Vidovdan mitskim danom. U novijoj prošlosti, pak, dramatični događaji koji su se desili baš 28. juna, samo su ojačali njegovu simboliku ključnog datuma srpske istorije. Niz je dobro poznat – od mitskog izbora za carstvo nebesko donetog na polju između Laba i Sitnice, preko Principovog pucnja u gradu na Miljacki, do uspona i pada Slobodana Miloševića i otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Moglo bi se raspravljati da li je reč o usudu, sudbini ili prostoj slučajnosti, ali svi ovi događaji učinili su da se svaki Vidovdan u Srbiji dočekuje sa ponosom, ali i sa zebnjom od budućih izazova.

Ljudi generalno, a Srbi možda ponajviše, skloni su da istorijska dešavanja tumače kao zbir prirodnih, objašnjivih, ali i magijskih i neuhvatljivih sila. Zvale se one sudbina, usud, klet, Božija volja ili samo neminovnost, tek Vidovdan je od svih naših praznika najbogatiji mitologijom i verovanjima.

– Zvanično proglašenje kneza Lazara za svetitelja 1892. godine u vidovdanski kult unelo je crkveni, pravoslavni element, iako se u njemu prepoznaju i tragovi paganske prošlosti, koji su, tihi i prikrivani, opstali do danas – kaže Vesna Marjanović, etnolog.

– Kosovska komponenta u slavljenju Vidovdana novijeg je datuma. Nastala je u 19. veku, u vreme romantizma i buđenja nacija. To je objedinilo mnogo starih narodnih običaja posvećenih proleću, kult mrtvih i legendu o velikoj bici protiv Turaka. Kao takav, kosovski mit je bio moćno sredstvo u nacionalnom oslobođenju i stvaranju nove srpske države. A, do početka 19. veka Vidovdan je proslavljan u znaku narodnih verovanja u kult mrtvih i početak letnjeg životnog ciklusa.

– Period posle Vaskrsa bio je vreme poštovanja pokojnika – objašnjava dr Marjanović. – Vidovdan je pripadao nizu letnjih praznika, uz Đurđevdan, Ivanjdan i Trojice, koji je, osim slavljenju novog životnog ciklusa, bio posvećen i dušama umrlih. Na Vidovdan se, u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a ponajviše u severnom delu Mačve, izlazilo na groblja, gde je iznošena isključivo posna hrana.

U drugim delovima Srbije, po rečima naše sagovornice, kult kneza Lazara bio je jači, pa se na Vidovdan palilo kandilo i spominjala legendarna bitka.

– Treći “sloj”, obeležavanja Vidovdana čini korpus narodnih verovanja – kaže Marjanovićeva.

– Oni su vezani za čarobnjaštvo i verovanje u magična svojstva trave vidovčice i umivanje vodom. Osim toga, u jugozapadnoj Srbiji još živi običaj da se za Vidovdan, iz kuće iznose ćilimi, tkani prekrivači, nošnja i razni ručni radovi da bi bili viđeni. Često se pominje i veza današnjeg tumačenja Vidovdana sa kultom slovenskog boga Svetovida, ali etnolozi tu vezu ne mogu da potvrde.

DRŽAVNI PRAZNIK OD 1889.

Za državni praznik, Vidovdan je prvi put proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča. Kao nacionalni praznik slavio se i u Kraljevini Jugoslaviji, a u red državnih praznika vraćen je 2001. godine i obeležava se radno. U školama se na ovaj dan dodeljuju đačke knjižice i svedočanstva.

DVA SRPSKA MITA

– Srbi imaju dve velike nacionalne priče, dva nacionalna mita – kaže Predrag Marković. – To su Kosovski boj i Prvi svetski rat. Oni su centar naše nacionalne svesti. Govore šta je to veliko i važno u našem sećanju.

 

PRELOMNI VIDOVDANI

* 1389. Boj na Kosovu

* 1881. Potpisana Tajna konvencija Srbije i Austrougarske

* 1913. Napad Bugarske na Srbiju i početak Drugog balkanskog rata

* 1914. Atentat u Sarajevu

* 1919. Potpisan Versajski sporazum i okončan Prvi svetski rat

* 1921. Donet Vidovdanski ustav Kraljevine SHS

* 1948. Proglašena Rezolucija Informbiroa

* 1989. Obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićev govorom na Gazimestanu

* 1990. Usvojenim amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj

* 2001. Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu

* 2006. Crna Gora postala 192. članica UN

* 2013. Evropski savet usvojio preporuku Evropske komisije da otvori pristupne pregovore sa Srbijom.

Autor: Jelena MATIJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Temelj države ili uzrok podela

Treći pješadijski /Republika Srpska/ puk obilježava krsnu slavu

Na Vidovdan pomen za mladu kraljevu vojsku




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top