април 2018 - Страница 18 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2018 » Страна 18

Обиљежавање 76 година од страдања Срба у Бијелом потоку

9. април 2018.

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели поток, обиљежава се 76-годишњица страдања Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку окупе се потомци жртава убијених у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године. На највећи хришћански празник, усташе су убиле 55 Срба у Бијелом Потоку, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић и Адамовић. Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко -инвалидске заштите Републике Српске, Миленко Савановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

У Београду се чувају докази злочина католичких свештеника

9. април 2018.

Записници о односима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и њених савезника, односно о сазнањима Ватикана о почињеним злочинима свештеника Католичке цркве, налазе се у Архиву Министарства спољних послова Србије, пишу „Вечерње новости“. Ријеч је о архиви министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, са посебним освртом на сазнања ватиканског кардинала Еугена Тисерона о злочинима католичких свештеника. Ту је, између осталог, похрањена и лична преписка Крунослава Драгановића, главног човјека задуженог за „пацовске“ канале, којима су усташки злочинци пребацивани у земље Јужне Америке. Архивски материјал у Министарству спољних послова Србије, који је ту пребачен 1946. године, до данас није пописан и систематизован, нити је доступан јавности. Један дио те грађе пребачен ЈЕ у Војни

Дневник ратног хирурга: „Боже, поштеди децу!“

9. април 2018.

17.јули 1993. године Ова прича и ова страница посвећена је дечаку од седамнаест година, по имену Пеђа. Тако се зове и мој син. Мој син је у Нишу, а овај дечак је са Врела Босне. Тачније, био је са Врела Босне. Цео дан жестоке борбе за Игман. Тутњи око нас. Жестока битка. После дванаест месеци креће се на ту „планину смрти“. Завила нас је у црно и, ево, и данас гађају по нама, по болници, по простору на којем се налази. Око седамнаест сати, из очаја, из немоћи, фанатици циљају болницу. Једна граната погађа двориште суседне куће. Мајка и син. Син, седамнаест година, има име као мој. Отац Жика је

„Узеше нам Бојану и Божину на правди Бога“: Мештани Мердара не заборављају најтужнији Васкрс 1999. године

8. април 2018.

У кући на самој административној линији у првим сатима Васкрса од Нато бомби страдали једанаестомесечна Бојана и њен отац Божина Тошовић. Девојчица погинула у очевом наручју… Дан уочи Васкрса, село је било пуно људи. Не само мештана већ и расељених са Космета који су ту надомак административне линије код рођака и пријатеља пронашли уточиште. Иако су нас и до тада бомбардовали, надали смо се да ће нас барем за Васкрс поштедети. Али, на жалост, то Васкршње јутро нам је било једно од најтежих током бомбардовања. Часлав Милошевић, каои остали житељи Мердаране заборавља Васкрс 1999. године, када је ово куршумлијско село на самој административној линији са Косметом током Нато бомбардовања засуто

Грађани обележили 19 година од НАТО разарања Ћуприје

8. април 2018.

Ћурприја – Грађани Ћуприје, данас су обележили 19 година, од бомбардовања овог градића на Великој Морави које је НАТО авијација први пут извела у 00,40 сати 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града. Последице НАТО агресије видљиве су и данас на бројним објектима: Касарни војске, згради Електродистрибуције, робној кући у центру града… . Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише: куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај. Разарање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји”. Тада је потпуно срушено 30 индивидуалних кућа и 70

Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев!

8. април 2018.

Пише: Борис Субашић Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе. Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

8. април 2018.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали

Све тајне Ратка Младића: Никада није крочио ногом у касарну у Топчидеру, нити у објекат „Караш“

7. април 2018.

Бранислав Пухало о десет ратних година у Младићевом личном обезбеђењу. У селу Осмаче 1993. муслиман са митраљезом био је сакривен у кући у којој смо седели Генерала Ратка Младића сам чувао десет година, од 1992. до 2002. године, 24 часа дневно. Велика част ми је што сам ту деценију провео уз њега. Био је велики војсковођа, прави војник, зналац вештине ратовања, образован, бескрајно поштен, храбар… Презирао је све нељудско. И никако није волео ратне профитере. У исповести за „Вечерње новости“ о свом команданту, генералу Ратку Младићу, прича његов ратни и поратни шеф обезбеђења Бранислав Пухало. * УПОЗНАВАЊЕ Иако смо из истог места Калиновика, он из села Божановићи, а ја из Јелашца,

Последња кафанска прозивка

7. април 2018.

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”. На углу Македонске и Дечанске улице, у строжем од најстрожег центра Београда, свој дом је нашла кафана „Зора”. Геометријски прецизно центрирана између два друга дома – Дома Војске и Дома омладине, ова кафана споља не одише никаквом изузетношћу, скоро, па сурово неприметно чучи на једној од најгушћих београдских деоница. Заклоњен великим Тргом републике и ушушкан подно чувеног Стакленца, времешни угоститељски објекат већ 75 година успешно крије херојску

Чувамо успомену на нашег рођака Tеслу

7. април 2018.

У Помазу данас живе рођаци славног српског проналазача. Потомци пуковника Мандића, научниковог ујака, презивају се Мадаи и чувају успомене О једној посети Николе Тесле Београду, 1892. године, зна се сваки детаљ, укључујући и онај најемотивнији, када је, на гала банкету пред више од стотину најугледнијих сународника, наш тада 46-годишњи научник пољубио руку великану српске лирике Јовану Јовановићу Змају. Био је то Теслин знак захвалности песнику за све дивне стихове који су му у Америци ублажавали носталгију. Слабо је, међутим, познато да је Тесла у Београд тада допутовао директно из Будимпеште. После веома успешних предавања по највећим европским градовима, и после сахране своје мајке у Смиљану, научник је дошао у Помаз,

Спомен-плоча у Јасеновцу са усташким поздравом "За дом спремни"

Усташки поздрав „За дом спремни“ биће враћен у Јасеновац

7. април 2018.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је најава Координације јеврејских општина и Савеза антифашиста Хрватске да ни ове године неће учествовати у државној комеморацији жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац очекивана и једино могућа, јер је све извјесније да ће усташки поздрав „За дом спремни“ бити враћен у Јасеновац. Штрбац је подсјетио да је управо табла са поздравом „За дом спремни“ у Јасеновцу била повод да премијер Хрватске Андреј Пленковић формира Комисију за суочавање са прошлоћу која је имала рок да до 1. марта ове године изађе са приједлогом како друштво да се суочи са обиљежјима тоталитаристичких режима, под којим се сматрају фашизам, нацизам, усташтво и комунизам. –

Убијени Срби на хрватском списку

7. април 2018.

Случај Зорана Тривкановића из Сиска, који је убијен 1991. године током погрома над Србима у овом граду, али га хрватске власти уредно потражују од Србије мада је у Осијеку изречена правоснажна пресуда са пресуђеним починиоцима тог убиства, није јединствен у хрватском правосуђу. Према тврдњи директора Веритаса Саве Штрпца, правни тим Србије је пре неколико година током изношења доказа у процесу тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде успео да изведе на десетине оваквих, апсурдних пресуда и догађаја који, како тврди, не престају. – Хрватска и даље чини све да себе представи као жртву агресије ЈНА и Југославије, па је тако у групу несталих и убијених држављана Хрватске у

Дарко Младић: Мој отац умире, а Хаг му забрањује лечење

7. април 2018.

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, каже да породица и српски доктори сумњају да бившем команданту Војске РС отказују бубрези, али хашке судије упорно одбијају да га пошаљу у болницу на прегледе и лечење. Према његовим речима, медицинска документација коју су израдили српски лекари после прегледа Ратка Младића преведена је још средином јануара, али Хаг до данас није одлучио хоће ли генералу омогућити привремену слободу ради лечења у Београду. – Мом оцу су почеле јако да отичу ноге и руке. У страху смо да су можда у питању проблеми са срцем или бубрезима! Међутим, нажалост, и после превода медицинског извештаја, хашки лекари нам нису објаснили због чега долази до тог

Дневник ратног хирурга: „Докторе, Србијанац, где је Београд?“

7. април 2018.

Јуни 1992. Рањени српски борац, младић, име му никад нисам сазнао, негде код Модриче: „Докторе, Србијанац, где је Београд?“ „Тамо, јуначе“, показах руком у правцу Београда. „Окрени ме тамо, хоћу да умрем гледајући према Београду, тамо је сунце“. Умро је после неколико тренутака… незнани јунак. Сећам се мртвих српских младића који су тог месеца пробијали „пут живота“, спајали Крајину са Србијом. Умирали су поносни као Обилићи. Отварали су својим животима „пут живота“ за своје у Крајини, затворене усташко-муслиманским обручем смрти. Смрт беба у бањалучкомпородилишту, глад деце у Крајини, нису им допуштали други избор. Борили су се каовукови, гинули као хероји. Сведок сам њиховог уласка у легенду. О писцу Др Миодраг

Обиљежене 24 године од погибије капетана Лиздека и војника Кнежевића

7. април 2018.

Чланови Удружења ветерана војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске данас су на Сокоцу положили вијенце на спомен-обиљежја команданта Четвртог батаљона војне полиције овог корпуса капетана Недељка Лиздека и војника Сретена Кнежевића поводом 24 године од њихове погибије. Прије 24 године, Лиздек је повео дио јединице којом је командовао у шири рејон Рогоја да би „очистили“ тај дио територије Републике Српске од диверзантско-терористичке групе која се пробила из линија Војске Републике Српске, саопштено је из Удружења ветерана војне полиције. Након што је ова диверзантска група откривена и након жестоког ватреног обрачуна са њима, животе су изгубили Лиздек и Кнежевић, а непријатељска страна је претрпјела жестоке губитке. Лиздек је на мјесто