Nemački režiser Frider Vagner je 2007. snimio dokumentarac o tome kako je NATO koristio municiju sa osiromašenim uranijumom na Bliskom istoku i u Jugoslaviji. Nakon toga postao je maltene nepoželjna osoba u sopstvenoj zemlji… Dobitnik najprestižnije nemačke filmske nagrade „Grime prajs“ postao je nepoželjna osoba u sopstvenoj zemlji: ne stižu ponude za snimanje novih filmova, a dokumentarac „Smrtonosna prašina“ (Todesstaub) nikad nije bio prikazan na nemačkoj televiziji. O razlozima te zabrane, zločinima NATO-a i kompenzacijama porodicama žrtava osiromašenog uranijuma Frider Vagner je govorio u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik. Gospodine Vagneru, zašto Vaš film nikad nije video svetlost dana? – „Smrtonosna prašina“ je zasnovana na filmu „Doktor i ozračena deca Basre“

Na današnji dan pre 19 godina zbog Kosova i Metohije započelo je NATO bombardovanje „neposlušne“ Srbije koje je završeno posle 78 dana. To međutim nije značilo i kraj NATO agresije koja i posle 19 godina i dalje ubija ljude u Srbiji. Trebalo je da prođe skoro 19 godina, pa da u Srbiji, uglavnom na ličnu inicijativu naučnika i stručnjaka iz različitih oblasti, na videlo počnu da se iznose porazne činjenice o posledicama NATO agresije. Toj, godinama tabu temi, bio je posvećen skup koji je uoči godišnjice u Institutu za međunarodnu politiku i privredu organizovao Evroazijski bezbednosni forum. Učesnici su, pre svega, ukazali na potrebu da je za praćenje posledica, pre svega na životnu sredinu i po zdravlje ljudi, neophodno definisati jedinstvenu državnu politiku. A za to

Bombardovanje SRJ je trebalo da bude u oktobru 1998, ali Holbruk je nenadano 13. oktobra 1998. godine došao u Beograd i sastao se sa Miloševićem. Kasnije se pokazalo da je Amerikancima odgovaralo da bombardovanje bude odgođeno za mart 1999. godine. Zbog vremenskih prilika. Moglo bi se reći da je Kosovo dobilo nezavisnost još tokom pregovora u Rambujeu, ili možda i ranije, ako je suditi po rečima onih koji su bili direktni svedoci dešavanja. Bombardovanje SRJ bila je stvar koja je izgleda takođe unapred bila rešena. Pregovori koji su između Srbije i kosovskih Albanaca, uz posredovanje pre svega Amerikanca, februara 1999. godine trajali 17 dana, imali su za cilj samo jedno — da se Srbija preda. Poslednji pokušaj da se