март 2018 - Страница 17 од 24 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2018 » Страна 17

Славољуб Закић са породичним фотографијама Михаила Закића / Фото Приватна архива

Исповест Славољуба Закића: Још траје рат четника и партизана

11. март 2018.

Потомак сам Михаила Закића, предратног официра Југословенске војске, а затим команданта Ибарске бригаде артиљеријског дивизиона Другог косовског четничког корпуса.. Од баке Руже сазнао за сва злодела према Закићима Потомак сам Михаила Закића, предратног официра Југословенске војске, а затим команданта Ибарске бригаде артиљеријског дивизиона Другог косовског четничког корпуса. Поносан сам на све што су он и Машан Ђуровић од 1941, а од 1943. са Александром Марковићем, урадили у одбрани Ибарске долине, Копаоника и Рашке од злочина Албанаца и потурица. Званична историја прећуткује чињеницу да не би било живог народа у косовским селима на падинама Копаоника да није било четника, јер су партизани у ове крајеве дошли тек 1943. године. Истина је

Лордан Зафрановић за „Новости“: Капитализам нас појео, нисмо били спремни

11. март 2018.

Режисерз за наш лист о глуми, пројектима, филмовима: Глобализација и политика наметнулe су данас човеку праву самоцензуру. Човечанство заборавља зверства које му је учинио Други светски рат. Фашизам и мржња опет освајају Европу Данас у свету више нема конфликта, осим социјалних и ратних, нема ни идеологије која би забрањивала ствари због којих би људи морали да освајају слободу. Привидно, све се може и све је допуштено, а заправо, глобализација, капитализам и политика наметнули су човеку самоцензуру, која је страшнија од цензуре – толико су га осиромашили да ни о чему не може да размишља осим да егзистенцијално преживи. Избагателисани су системи вредности, нема ауторитета за које би се ухватили, а

Книнска „Зора“ није ловачко друштво

11. март 2018.

Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најавлјивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетлјивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Блјесак“ и „Олуја“. Крајишници знају за шалу, из њихових редова су Петар Кочић, Симо Матавулј, Петар Петровић Пеција, Јован Радуловић и многи други који су пером сецирали њихове слабости. Дакле, у овом тексту није реч о надобудном уверењу да шали, иронији, критици нема места. Али оно што је понудио Бајић није ништа од тога. Главни јунак серије је неспретни, трагикомични Деспот,

Исидор хајдуковао против окупатора

11. март 2018.

Ужице – Кад је Ужице 1918. године напуштао аустроугарски окупатор бежећи пред налетом српске војске, у град је међу првим ослободиоцима са својом дружином ушао један – хајдук. У народу знани Исидор Бајић (1891–1957), из шуме и одметништва током окупације борио се против Аустроугара и њихових доушника. Па кад је ослобођење наступало, Исидор је са балкона ужичке гимназије окупљеном народу говорио да предстоји ослобађање целе Србије, да неће бити нареза ни окупаторског режима… И испуни се брзо оно што овај хајдук Ужичанима рече (изузев нареза), али за Исидора ослобођење и живот у новој држави не донесе срећу. Кратко време он је са својом дружином провео у приспелој српској војсци, но убрзо

Вили Вимер за „Новости“: Како су уништили СФРЈ тако уништавају и свет

11. март 2018.

Доајен немачке политике: Српски народ је на погрешном месту у погрешном времену. Темељи Косова као државе ископани су на „живом песку“. Преко „Бондстила“ САД контролишу нафтоводе и гасоводе из Каспијског мора Прича о 2025. години као датуму за приступање Србије ЕУ је бежање Ангеле Меркел од њених садашњих канцеларских обавеза. Када 2018. говорите да ће неки проблем бити решен 2025, јасно је да нисте заинтересовани да се проблем заиста и реши. Овако, без увијања и дипломатских рукавица, о могућем датуму приступања Србије и неких земаља Западног Балкана ЕУ гледа доајен немачке политике Вили Вимер. Бивши портпарол Меркеловог ЦДУ и некадашњи потпредседник Парламентарне скупштине у Организацији за европску безбедност и сарадњу

Повратак карауле

11. март 2018.

Ова прича је по сећањима војника класе март 1998. 125. моторизоване бригаде, батаљона у Пећи: Мирка Радивојевића, Негована Здравковића, Бојана Аврамовића и „Магнума 357” (кодни назив са Кошара)… На одслужење војног рока дошли су марта месеца 1998. у касарну Бели Дрим у Пећи. Обука код ових мартоваца је била неуобичајена, али прилагођена готово ратним условима који су тада владали на Косову. Та обука коју су прошли војници из класе март ’98 из касарне у Пећи показала се касније као веома делотворна. Њих су обучавали и спремали за рат! Обучавани су у интервентним водовима од веома способних и искусних официра. Тако им је у једном тренутку држао обуку и био командир

Реституција: Шта све дугујемо Американцима?

11. март 2018.

Београд – Није познато шта све у Србији по питању реституције потражују амерички држављани. Амбасадор Кајл Скот за О2 каже да нико не очекује да се све одједном врати, али да треба наћи решење. У агенцији за реституцију објашњавају да дискриминација према странцима не постоји. За сада, по питању реституције, са Америком нисмо у проблему. Две заставе на истом месту – потпуно нормално, али треба ли се због натписа између њих запитати откуд овде? И колико велики треба да буде тај знак питања? Домаћин каже: није први пут да неко из америчке амбасаде добронамерно долази у агенцију за реституцију, а гост хвали. Али, поред добре сарадње ту је, како то

Сарајево: За убиство дјевојчица нико није одговарао Фото: СРНА

Годишњица убиства српских дјевојчица на Грбавици

11. март 2018.

Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева под муслиманском контролом, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила, нико никада није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред

Будачки процес – отрежњујуће поруке историје

11. март 2018.

Приказ књиге др Момчила Диклића: Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватскоj – Будачки процес, Институт за Европске студиjе – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године Главно одређење савремене Европе jесте став да jе у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постоjања и функционисања. Европске интеграциjе су и израсле као последица уверења да се у Европи мора одржати мир и спречити могућност да се jаве покрети коjи би били засновани на идеологиjи расизма, ксенофобиjе и нетолеранциjе. Зато ниjе случаjно што се виталност антифашизма узима као jедна од главних одредница у процењивању да ли jе jедна земља довољно историjски сазрела да уђе у европску заjедницу народа. Зато

Др Никола Жутић: Четнички либерализам и антинацизам у Далмацији 1922-1945.

11. март 2018.

Сва злодjела њемачког нацизма (национал-социjализма) терминолошком идеолошком одредницом фашизам приписана су тоталитарноj идеологиjи италиjанског фашизма, коjи, као што jе познато, ниjе у већоj мjери оснивао концентрационе логоре, ниjе био антисемитски настроjен у мjери као њемачки нацизам итд. У науци и публицистици децениjима су изjедначавани фашизам и нацизам, па су данас под одредницом фашизам ставњени сви диктаторски корпоративни покрети и државни системи. Навешћу као примjер разлику између нацизма и фашизма у односу на вjеру, односно хришћанство, тj. римокатолицизам и протестантизам. Фашизам се од свог наступања 1922. настоjао што чвршће везати уз Ватикан, римокатолицизам због заjедничког империjалног наступа у европским па и свjетским оквирима. Њемачки нацизам jе све више одбацивао римокатолицизам, те

„Великосрпска агресија“, „јасеновачки мит“, „крижни пут“ и друге језичко-политичке обмане без јасног одговора

11. март 2018.

Преузећу на себе све критике због тога што дајем себи право да као лекар анализирам једно језичко питање. Стога чланак пишем као рефлексију утицаја изопачених термина на просечног грађанина Србије. „ На почетку беше реч“ је један од најчешће коришћених цитата у историји. Значај речи није потребно објашњавати. Кључно питање је да ли су сви актери на српској медијској сцени свесни последица коју поједине речи изазивају? Као младић запазио сам код професора историје, Хрвата из Херцеговине, Елезовића, посебну страст док је говорио о „великосрпској идеји“, лукавој измишљотини Калајевске ере „КК“ монархије, касније здушно прихваћене од комуниста који су је нештемице користили заједно са још једном кованицом из тога времена – „великосрпска буржоазија“.

ЈОШ ЈЕДАН АНТИСРПСКИ И НЕЉУДСКИ ПОТЕЗ РТС-а – ОДБИЛИ да прикажу филм ”Концентрациони логор Земун” (Музеј жртава геноцида)

11. март 2018.

Осмог фебруара, баш уочи Задушница, у Дому омладине је премијерно приказан дугометражни документарни филм ”Концентрациони логор Земун” („Konzentracionslager Semlin“), по сценарију др Вељка Ђурића-Мишине, у режији Драгана М. Ћирјанића и у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда. Овај важан историјско-филмски документ и уметнички приказано сведочење је коначно развејао злобне и непоштене инсинуације на тему наводне улоге Срба у управљању овим злокобним конц-логором (ми га називамо Логор на Старом Сајмишту по месту на коме се налазио). Сазнали смо, на основу прецизно изведене фактографије, да је реч о логору на територији НДХ, од које су Немци добили дозволу да организују логор за Јевреје и Роме, а некон тога и Србе (довођене из

Поново удар на Србе: Пљуште нове оптужнице за ратне злочине у Хрватској

10. март 2018.

Загребачко Жупанијско државно тужилаштво саопштило је да је подигло оптужницу против осморице команданата и 14 припадника српских паравојних јединица које терети за ратни злочин против хрватских цивила на подручју славонских села Чојлуг, Балинци и Четековац. Они су оптужени да су у тим селима „у септембру 1991. убили 20 цивила и два ратна заробљеника“, преноси Хина. Наводи се да „Тужилаштво тврди да су осморица команданата наређивали припадницима српских паравојних формација да злостављају, туку и убијају цивиле хрватске националности, да их незаконито узимају као таоце, муче и убијају ратне заробљенике, да пљачкају цивилно становништво, као и да руше и пале куће и привредне објекте становника хрватске националности“. У саопштењу објављеном на сајту Тужилаштва стоји да се „неки од окривљених команданата терете да су и лично учествовали у мучењима и убиствима

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице.

Обиљежено 25 година од формирања Другог одреда МУП-а Српске

10. март 2018.

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима, које је водила на готово свим ратиштима у Републици Српској, изгубила је 21 припадника, док их је велики број теже или лакше рањен. Обиљежавање је почело свечаним постројавањем ветерана Другог одреда и парастосом у Цркви Светог Прокопија у шековићком насељу Тишча, гдје је одред формиран, а потом су учесници скупа положили цвијеће у Спомен-соби, у којој се чува успомена на погинуле припаднике ове јединице. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је новинарима да су припадници ове јединице

У Вуковару промовисана књига Милојка Будимира “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске”

10. март 2018.

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира. Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић. “Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине.