Његова књига „Приче са дијагнозом“, десета по реду, изашла је пре две године. Тог дана је постао и четрдесетогодишњак, али је за књижевну критику био и остао „несташни момак спрске књижевности“, који прецизно слика наше животе, заплетима задаје крошее, нокаутира покретима док нас препознатљивим хумором све време уздиже из понора непријатне друштвене стварности. Иако дипломирани правник, Марко је успешнији као писац, једнако је добар у музици и новинарству. Компонује, свира гитару и води своју ауторску емисију на ТВ Шабац, а радио је и на ТВ А из Бањалуке. На итнервју за портал ГрачаницаОнлајн пристао је, како каже, док хвата ваздух између две књиге. ГрачаницаОнлајн: Да ли ти ово што се

ПАЗИН/ЗАГЕБ  – Истарски антифашисти извиждали су данас у Пазину председницу Колинду Грабар-Китаровић, а окидач је био њезин говор у којем је споменула заслуге Цркве, чији свештеници су, како је рекла, били прогоњени и убијани, током антифашистичке борбе, док је аплауз добила за критике изречене на рачун актуелне владе. Говорећи на свечаној седници жупанијске скупштине, поводом обележавања Дана Истарске жупаније и 70. годишњице Париске мировне конференције, Китаровић је, између осталог, рекла да се Истри развио први антифашистички покрет, те да је сваки истарски домољуб био је антифашист, независно од идеолошке припадности. „Посебан допринос тој народној борби за слободу дало је католичко свештенство. … Тај допринос није нажалост након рата био цењен.

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XV века кад су Турци освојили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустријом – која се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србију реком Савом и Дунавом – насељавају Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

Нови прилози о приближавању Југославије Северноатлантском војном савезу, у време сукоба са Стаљином и Совјетским Савезом. Одбрамбени савез СФРЈ, Грчке и Турске сматран додатком НАТО, као југоисточно крило Европе Велика Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве. У сусрет им долази Прва армијска групација НОВ Југославије, којом командује генерал Пеко Дапчевић. Два дана касније две војске крећу на Београд. Ноћ пред наредбу за напад, на московски аеродром слеће британски премијер Винстон Черчил. Посета је изненадна и обавијена велом тајности. Стари лисац је схватио да развој ратне ситуације на Балкану избацују из игре