2017 - Страница 76 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 76

Црнo – бeли свeт

25. септембар 2017.

Хистoричaри и други стручњaци нa вукoвaрскoj кoнфeрeнциjи ‘Из нaшe пeрспeктивe – млaди o суoчaвaњу с прoшлoшћу’: Нaoпaкo, прeидeaлизирaнo, jeднoстрaнo приступaњe 1990-тим гoдинaмa oптeрeћуje ситуaциjу у рeгиjи и Хрвaтскoj – кaжe Tврткo Jaкoвинa Суoчaвaњe с прoшлoшћу тe успoстaвa и рaзвoj кoнструктивнoг диjaлoгa мeђу грaђaнимa Вукoвaрa и рeгиje, циљ je вукoвaрских кoнфeрeнциja кoje вeћ двaнaeст гoдинa oргaнизуjу Eврoпски дoм Вукoвaр и Фoндaциja ‘Фридрих Eбeрт’. – Oвe кoнфeрeнциje смo oдржaвaли тoкoм гoдинa кaкo бисмo пoкрeнули рaзгoвoр o трaумaтизoвaнoj прoшлoсти нaшe зeмљe, a пoсeбнo Вукoвaрa и њeгoвих грaђaнa – кaжe Лaнa Majeр, прeдсeдницa Eврoпскoг дoмa Вукoвaр. Имaмo дoминaтaн нaрaтив o Дoмoвинскoм рaту. Mислим дa тaj ниje нa прaвoм путу jeр ћe ствoрити вишe пoтeшкoћa нeгo

Како су комунисти парчали Србију: Хрватима Барања, КиМ хтели да уступе Албанији

25. септембар 2017.

У исто време док су у Србији формиране аутономне области као државе у држави, Милован Ђилас одбија захтев далматинских комуниста да и Далмација добије аутономију. Они су то образлагали чињеницом да она никад у историји није била под влашћу Загреба, а Ђилас је одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске. Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана, колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско, ипак треба да припадне Хрватској. Оправдање је пронађено у податку да је 1945. Хрвата било више у градовима. Потпуно је занемарено да је у

Крајње чудан фонт загребачког клуба! (ФОТО)

25. септембар 2017.

Крајње чудан фонт на дресу клуба из Загреба који ће изазвати полемику у региону Кошаркаши Цедевите освојили су први АБА Суперкуп, који је премијерно одржан ове године у Бару. У финалу су победили Будућност са 78:69, а на новим дресовима екипе из Загреба могао је да се уочи крајње чудан фонт. Наиме, спорно је како је на дресовима одштампано слово У, које на крајевима има кукице као на симболу усташа. Да ли је ово само грешка која се поткрала у штампи или је неко намерно одабрао овакав фонт, остаје да се види, као и да ли загребачки клуб променити то до почетка сезоне, јер АБА лига не трпи било какво мешање политике, нарочито то не

Редикулозне иницијативе клерикалне и проусташке деснице нормално би друштво једноставно игнорисало

25. септембар 2017.

Како идеје које су некад биле недопустиве постају мејнстрим Милитантне католичке групације успјеле су произвести атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови због неморала недопустиви у средњошколској лектири, треба ли забранити позоришну представу или плакат за представу, а антисрпство иницијативе за промјеном изборног закона се готово и не скрива. Између нове клерикалне и старе проусташке деснице нема формалних додира, али се оне налазе на истом задатку увођења једнообразног тоталитарног друштва и укидања умјетничких слобода. Здраво и модерно друштво о таквим идејама не полемише, него их примјерено исмије и једноставно прескочи Хрватска јавност представља примјер узорка на који начин допуштање редикулозних и опасних иницијатива с временом

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 1.део

25. септембар 2017.

Деструкција српског имена Оба пута кад су Хрвати стекли „своје независне државице”, дошло је, како је историчар Перо Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били Срби Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији, редовни члан САНУ. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српскохрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига. Најважнија дела су му: „Хрватско-угарска нагодба 1868”, „Историја српске штампе у Угарској 1791– 1914”, „Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. век”, „Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914”, „Из историје Срба и српско-хрватских односа”, „Знаменити Срби

Скот, опет

25. септембар 2017.

Што више желим да избегнем Кајла Скота, он ми све више скаче под оловку и сам се убацује у редове које пишем. Ево пре неки дан је обишао школу „Бранко Пешић“ у Земуну, коју похађа 47 деце избеглица, и поручио да је ово за њих крај дугачког пута рекавши да ће они постати Срби. Изразио је жаљење што су они прешли тако дугачак пут и тешка времена! Не знам како ти успева, Скоте, да будеш толики лицемер? Радиш за државу која је, својим поступцима, и то свесним, те избеглице и протерала из њихових домова. Ко си ти, Скоте, да одређујеш да ли је Србија за људе из Авганистана, Сирије и

РАЗАРАЊЕ Последице бомбардовања Приштине / Припадници 63. падобранске на Кошарама

Уранијум и данас убија хероје са Космета

24. септембар 2017.

Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“ Окупљање Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало – ово је коментар пуковника Милутина Филиповића,

Даница Грујичић: Утврдити последице НАТО бомбардовања и размислити о тужби

24. септембар 2017.

Први кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени – иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је „Танјугу“ начелница Клинике за неуроонкологију КЦС и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић. Почетком октобра министри здравља и животне средине Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје. „Састанку ће присуствовати наши еминентни научници и стручњаци који и треба да се баве овом темом. Важно је да све остане у оквирима струке, ту не сме

Месић: На Балкану живимо у атмосфери продуженог хладног рата

24. септембар 2017.

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао “вечним пријатељем”, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао “вечним пријатељем”, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану, где је казао да на Балкану “живимо у атмосфери продуженог хладног рата”. “Могу да оценим да се на Балкану на политичкој сцени у позитивном смислу ништа није променило. Живимо у атмосфери продуженог хладног рата. Европа тоне у вртлог популизма”, казао је Месић на дводневној конференцији која је у суботу почела

Светосавска омладинска заједница Бијељина организује предавање на тему "Моје Јадовно". Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина Четвртак, 29.децембар 2011.године у 18:00 часова

Сјећање на хероје борбе против фашизма

24. септембар 2017.

Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. “Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји”, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

У мјесту Средња Марићка код Приједора данас је служен парастос и положени вијенци и прислужене свијеће у спомен капелици за 26 погинулих бораца овог села.

Парастос за 26 погинулих бораца Средње Марићке

24. септембар 2017.

У мјесту Средња Марићка код Приједора данас је служен парастос и положени вијенци и прислужене свијеће у спомен капелици за 26 погинулих бораца овог села. Координатор регионалне канцеларије Омарска Радивој Миодраговић истакао је да је ријеч о традиционалном окупљању мјештана и присјећање на погинуле комшије, рођаке и пријатеље. “Већ је постала традиција да се сваке треће недјеље у септембру окупљамо у дворишту цркве Светог пророка Илије и у овој капелици одамо почаст нашим погинулим мјештанима. Тако је и ове године гдје су се окупили и саборци, али и велики број младих и свих оних који у жељели да се поклоне сјенима ствараоцима Републике Српске из нашег села”, рекао је Миодраговић.

Сјећање Ђује Вуклиш

24. септембар 2017.

Апстракт: Овај текст садржи сјећање Ђује Вуклиш, рођене 1930. у породици Марин у Бачванима, општина Козарска Дубица. Сјећање садржи кратак историјат породице, праћен детањним приказом личног доживљаја током окупације и рата, с посебним освртом на збјегове у Козари и на страдање током Козарске офанзиве, као и даљи ток рата у селима дубичког краја. Сјећањеје забиљежио и средио за објављивање њен унук Горан Вуклиш. Кључне ријечи: село Бачвани; Козара; логор Јасеновац; усташе Бака Ђуја Вуклиш (1930), желећи да сачува сјећање на страдање своје породице, али и страдање српског народа Поткозарја, дала ми је у задатак да вјерно запишем њене ријечи. Из родног села Бачвани код Козарске Дубице, са својим народом кренула је пут

Убијање Срба у Сиску 1991-1992 године

24. септембар 2017.

Нестанци Срба у Сиску или Случај Сисак представља низ ратних злочина током рата у Хрватској у Сиску и околини. које је Република Хрватска избегавала да процесуира. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је 611 цивила углавном српске националности. Од убијених 595 је српске националности затим 14 Хрвата и 2 Бошњака. Од укупног броја стадалих 120 је жена. Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је ЈНА заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и Загребу, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви.

Сузе у Краљеву: Породица Ћирковића присуствовала пројекцији филма „Ви идите, ја нећу“

24. септембар 2017.

У оквиру кампање хуманитарних пројекција филма „Ви идите, ја нећу“ у организацији „Стуба краља Стефана“, приказивање је јуче одржано у општини Краљево, а у дупке пуној сали, поред грађана и представника локалне власти, били су присутни и чланови породице Милоша Ћирковића, последњег српског војника на Космету, иначе главног јунака филма. Публика је веома емотивно доживела филм, па у краљевачкој сали нису изостале ни сузе, а кратко се као сарадник у организацији пројекције у Краљеву, обратио и Страхиња Ерац, председник градског одбора Заветника. Он је истакао значај Космета за Србију и српски идентитет, али говорио и о глобалној политичкој ситуацији ’99-те и данас, као и утицају великих сила, првенствено Русије, на могућност повратка

Ријека Миљацка и јама Казани најмасовније гробице сарајевских Срба

24. септембар 2017.

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су ријека Миљацка и злогласна јама Казани на Требевићу најмасовније гробнице у које је бачено више стотина особа српске националности. Он је навео да је свака масовна гробница доказ злочина, као и да се знало за више од 100 концентрационих логора за Србе. Он је прецизирао да је на гробљу Лав у једној гробници откривено 36 тијела, у другој 16, трећој 41, у селу Чемерно 20 тијела, а ту је још двадесетак српских села и гробница – Миље, Ледићи, Тошићи, Кртине, Прача, Кијево, Млини, Хотањ, Требечај, Пријесница… Иванишевић је оцијенио је да је недавна посјета предсједника