arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Борис Беговић: Три четвртине века

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

Угашена огњишта

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице.  У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Јасеновац

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Како се Дарио Кордић сусрео с Богом

Осуђеном ратном злочинцу поједини католички бискупи и жупници ставили су на располагање своје олтаре и дворане. Католичка црква у Хрватској не одустаје од прављења светим Дарија Кордића, осуђеног ратног злочинца који се, након одлежане двије трећине казне од двадесет и пет година, године 2014. настанио у Загребу и уписао студиј теологије на Католичком богословном факултету, сад је на трећој години. Откако се вратио из затвора, Кордић се у потпуности одао слијепом вјерском фанатизму, што је његово неотуђиво људско право, а поједини католички бискупи и жупници спремно су му ставили на располагање своје олтаре и дворане, што представља континуирану друштвену провокацију и ријетко виђен облик моралног застрањења и неосјетљивости. Најновији Кордићев наступ

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца погинулих у одбрамбено-отаџбинском ратуФото: СРНА

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца (ВИДЕО)

У приједорској станици полиције служен је парастос и откривена спомен плоча за 36 полицајаца, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Сјећање и на осми фебруар 1994, најтрагичнији дан за Центар јавне безбједности Приједор, када је на бихаћком ратишту, бранећи границе Републике Српске, страдало осам полицајаца. – Откривање ове спомен-плоче је још један од доказа да њихова хуманост, племенитост, храброст и спремност да дају своје животе за миран живот будућих покољења је доказ да никада неће и несмије бити заборављено, истиче Далибор Иванић, начелник ЦЈБ Приједор. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић подсјетио је да је први напад у Приједору био на тадашњу Станицу јавне безбједности. „Прве жртве били су припадници Станице

Драгиша Стојадиновић "Какви смо стигли на Крф", Војни музеј

Епопеја у Кадровима од милион речи

Фотографска поставка изложбе „Сликари/ратници/сведоци“, на основу трогодишњег истраживања Милене Марјановић. У 107 снимака, 26 домаћих и страних аутора, згусло се целокупно страдање Срба Да једна слика вреди хиљаду речи, већ у првим данима Великог рата, спознао је војвода Радомир Путник, после масакра над цивилима у Мачви и Подрињу који су починили Аустроугари револтирани због пораза у бици на Церу. Зато је потписао Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на бојишту. Ово бележи Милена Марјановић, аутор сегмента о фотографијама, на репрезентативној изложби Музеја савремене уметности „Сликари / Ратници / Сведоци – сликарство и фоторафија у Србији 1914 – 1918“, отвореној пре неколико дана у Галерији САНУ. – Формацијско

Загреб Фото: РТРС

Загреб: Захтјев за ревизију поступка против Филипа Лукаса

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем. Рехабилитацију је затражило загребачко удружење „У име обитељи“ на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу. Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

Чедомир Антић

Чедомир Антић за „Блиц“ о Дану државности и Сретењу

 1. У Србији се 15. фебруар слави као Дан државности, али и као верски празник Сретење. Које вредности обележавамо централним државним празником, шта славимо тог дана? 1. Дан државности успостављен је 2001. године у спомен на датум (данас 15 а тада, по Старом календару, 2 фебруар) када је 1804. донета одлука о подизању Првог српског устанка. Такође, 1835. на исти датум проглашен је први српски устав. Устанак је био највећи организовани народни бунт у историји Османског царства, једне од највећих империја у историји људског рода која је постојала шест столећа. Устав је био најстарији на Балкану, писан по узору на француске и белгијске слобоумне конституције доношене тих година. Сретење наша

Споменик над костурницом на Белом камену

Скромни споменици славним ратницима

Бојишта Сувоборско-колубарске битке и друга места страдања недостојно обележена. Бројне српске жртве нису се уклапале у владајућу идеологију југословенства Камен, најтрајнији природни материјал, људи од искона користе да у њему бележе сведочанства о значајним догађајима и људима. Тако су оставили и белеге о себи и вредностима које су поштовали. Димензије споменика увек симболизују величину дела, па су најмонументалнији подизани у славу бранилаца отаџбине. Србија је у 20. веку, у времену свог највећег страдања, направила изузетак судећи по скромности споменика на местима где је у децембру 1914. одлучивана славна Сувоборско-колубарска битка. Први је крст на постољу од црвеног камена пешчара подигнут на врху Сувобора, одакле пуца поглед на подрињске планине и

Милан Милаковић (Фото: facebook)

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Никола Тесла

Школу у Канади назвати по Тесли

Иницијатива Срба из Хамилтона да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли Српска заједница из Хамилтона у Канади покренула је петицију да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли. Ову идеју до сада је подржало више од 2.500 Срба и њихових канадских пријатеља. Иза ове идеје стоји „Образовна корпорација Никола Тесла“, чији председник Верослав Ђуровић очекује да ће средња школа под новим именом постати и својеврсни образовни центар српске заједнице Хамилтона. – Сличном акцијом изборили смо се да наш град, који се налази на пола пута од Торонта до Нијагаре, поводом 160. године од

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.  Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.