2017 - Страница 220 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 220

Предавање на тему ,,27. март 1941: прекретница српске историје“

23. март 2017.

Позивамо вас, да у понедељак, 27. мартa 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „27. март 1941: прекретница српске историје“. О овој теми говориће: др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

23. март 2017.

Како је време одмицало, терор окупатора је појачаван. Народна воља је полако попуштала. Устаничке четовође готово свакодневно су гинуле, јединице се растурале, а појединци скривали Ригорозне мере за ликвидацију четничког и устаничког покрета и народа у Топличком, Косаничком и Јабланичком округу довеле су народ до потпуног физичког истребљења. Та најдрастичнија мера, уз разне видове уцена, поткупљивања, награђивања полако је сламала отпор народа и бораца. Аустријанци су за сваког потказаног јатака давали награду од 200 круна, за мртвог четника 500, а за живог 1.000 круна, Глава Косте Војиновића била је уцењена на 40.000 круна. Испрва, то није наилазило на пријем код сељака, па се у аустријском извештају од 7. јула 1917.

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге "Заборављени злочин-Стари Брод", која је заједничко издање редакција Издавачке куће "Дабар" и Издавачке куће Српског соколског друштва "Соко" из Добруна.

Представљено треће издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“

22. март 2017.

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“, која је заједничко издање редакција Издавачке куће „Дабар“ и Издавачке куће Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна. „У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смјело чак ни причати“, рекао је уредник књиге Славко Хелета. Он је додао да је први пут у овој књизи доступан податак да је, осим 300 српских цивила код Хан Пијеска, звјерски уморено и 50 Јевреја које су усташе довезле у Стари Брод. Хелета је истакао да књига са нових 90 страница додатно

Линта: Жалосно што Грабар Китаровићева и Пленковић не осуђују нападе

22. март 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио поновне нападе на две православне цркве у дрнишком крају у Хрватској, наводећи да је жалосно што хрватска председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић и даље те нападе не осуђују, чиме додатно охрабрују злочиначку групу да даље настави за својим злочиначким деловањем. „Очигледно је Колинди Грабар Китаровић далеко важније да правда подизање споменика са усташким поздравом „За дом спремни“, да се слика са усташком заставом, да слуша проусташког певача Марка Перковића Томпсона него да буде председница свих грађана Хрватске без обзира на њихову националну и верску припадност. Наведеним понашањем Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић крше Устав и темељне

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

22. март 2017.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. „Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999

У петак сјећање на 18 година од НАТО агресије на СР Југославију

22. март 2017.

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће у петак, 24. марта, 18 година од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију /СРЈ/ у знак сјећања на припаднике Војске Југославије, који су погинули бранећи своју домовину. Сјећање на овај догађај биће организовано у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. „У петак у 11.00 часова, делегације Удружења положиће цвијеће на споменике борцима из 90-их у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици и Даниловграду, на Тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на Тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковцу, на платоу поред зграде Општине Беране и Спомен парку Књажевац у Андријевици“, наводи се у саопштењу Удружења. Удружење ће обиљежити 18 година од

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

22. март 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација. Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду. Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште. „На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек

Ухапшен Рајко Аничић на прелазу Рача

22. март 2017.

На граничном прелазу Рача, при уласку у БиХ из Србије, јутрос је ухапшен Србин Рајко Аничић /58/, због наводног злочина над цивилима у септембру 1991. године на подручју Дарувара у Хрватској, док су у протеклих седам дана ухапшена још двојица Срба по хрватској потјерници, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“. Аничић, који има држављанство и Хрватске и Србије, јутрос је кренуо својим колима у Брчко са власником циглане, којем је требало да отклони неки квар као што је радио до сада више пута, а требало је истог дана да се врати у Србију. Tренутно је у Бијељини, али се очекује да у току дана буде пребачен у Сарајево. Аничић, родом из

Оскрнављене православне светиње (Фото:СПЦ)

Поновљени напади на српске храмове у Далмацији

22. март 2017.

Непознати починиоци оскрнавили су православне светиње у дрнишком крају у Хрватској, трећи пут у току једног мјесеца. У саопштењу Српске православне цркве наводи се да су у ноћи између 20. и 21. марта изгредници оскрнавили православне светиње и обили цркве Светог великомученика Георгија у Кричкама и Светог Јована Крститеља у Миочићу, код Дрниша. СПЦ додаје да је овај чин уперен против православних вјерника, те да настојања полиције у Дрнишу да буду откривени и кажњени починиоци још нису уродила очекиваним резултатима. „Сваки хришћанин треба да осуди овај поновљени и објелодањени вандалски чин, да се све учини како би се његовала од Бога дарована слобода човјека и уважавала вјерска осјећања православних на

Српски борци убијени у суровим ритуалима исламиста и Миленко Станић (у углу) Фото: С. Мишљеновић

Идентификована још једна жртва: Миленка ликвидирли муџахедини

22. март 2017.

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве Добој – Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена. Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом „Ураган“ и „Фарз“, која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени

Обиљежавање 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

22. март 2017.

У Старом Броду код Вишеграда данас се обиљежава 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У спомен-капели у Старом Броду јутрос је служена литургија, а затим је одржан парастос којем је присуствовао предсједник Милорад Додик. Историјском часу о злочину у Старом Броду присуствовао је велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста. Обиљежавање овог датума организује Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград. Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941.

Са ранијих обележавања годишњице погибије Гостића Фото Љ. Ђурић

Одрекли се малог хероја

22. март 2017.

Споменку Гостићу други се више одужују него његов Добој Добој – Као никада до сада од почетка обележавања 20. марта и годишњице погибије најмлађег борца који је погинуо у одбрани и стварању РС, нису скромније показали поштовање према његовој жртви у његовом Добоју. Није чак било ни досадашњих редовних долазака из највиших институција власти из Бањалуке и Добоја, па тако ни протоколарних обећања од оних који је требало много раније да се побрину да се РС барем делимично одужи храбром дечаку. Једино су у порти Спомен-храма новосаграђене цркве у Добоју служени литургија и парастос погинулом дечаку. Свеће крај већ избледеле бисте прислужили су малобројне његове некадашње комшије и поштоваоци његовог

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

22. март 2017.

Крајем маја 1917. године бугарска команда је била присиљена да констатује: „У бугарском подручју мир није у потпуности успостављен… устанички покрет поново је оживео у поређењу са мартовским покретом, који је био у великом стилу, разлика је у томе што се ми данас суочавамо са расутим маневарским четама“. Војно бугарско руководство је коначно свесно да се српски четници не могу уништити јединицама регуларне армије, нити полицијским јединицама. Зато командант Моравске војно-инспекцијске области пуковник Дарвингов, који је био стари бугарски комита у Македонији, 16. јула 1917. године, објављује наредбу о промени тактике у борби против српских четника. Наредба садржи и упутство пуковника Тасова о формирању и дејству „контрачета“, чију окосницу чине

Покренути заједничку тужбу против Хрватске

22. март 2017.

Начелник општине Рибник Раденко Бањац рекао је да би западнокрајишке општине, ако је могуће, требало да покрену заједничку тужбу против Хрватске за велике српске жртве и вишемилионска материјална разарања у протеклом рату. „Појединачно бисмо потрошили многе енергије и општине не би финансијски саме то могле изнијети“, рекао је Бањац Срни. У протеклом рату већи дио општине Рибник био је уништен. Напад Хрватске војске на општину Нови Град почео је 18. септембра 1995. године и током два дана офанзиве погинуло је 57 лица, од којих 37 цивила, 18 војника и два припадника МУП-а. Рањено је 17 цивила, три војника и један припадник МУП-а. Процијењено је да је на подручју ове општине

Обиљежиће се 75 година од усташког покоља 6.000 Срба на Старом Броду

22. март 2017.

Вишеград-Црквена општина Вишеград, као и општине Соколац, Вишеград и Рогатица организоваће 21. и 22. марта обиљежавање 75 година од усташког покоља српског становништва у селима Стари Брод и Милошевићи на обали Дрине. Централни догађај обиљежавања биђе код Спомен-капеле у Старом Броду гдје је и урађен комплекс који подсјећа на овај догађај из априла 1942. године. Овог прољећа навршава се 75 година од страдања српског становништва из општина са подручја сарајевско-романијске регије у усташкој офанзиви са злогласним командантом Јуром Францетићем која је почела са романијског платоа одакле је становништво бјежало према ријеци Дрини код Вишеграда у намјери да нађу спас у Србији. У усташком пиру побијено је и бачено у Дрину