2017 - Страница 150 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 150

Покајници због разарања Србије: Боје се савести или суда

19. јун 2017.

Суд историје, по питању НАТО агресије на СРЈ, биће негативан, а није пријатно наћи се на страни која ће бити кад-тад окривљена за агресију. Неки актери бомбардовања желе да колико-толико оправдају своју улогу у томе. Бомбардовање СРЈ било је експериментални рат НАТО-а, рекао је пензионисани италијански генерал НАТО-а и војни дипломата Бјађо ди Грација поредећи бомбардовање Србије са бацањем атомске бомбе на Нагасаки. Ди Грација није једини који је покушао да се „извини“ Србији или оправда пред њом због масакра над једном државом коју је починила НАТО алијанса 1999. године у војној операцији у којој је побијено више од 3.000 цивила, а земља претрпела материјалну штету процењену на десетине милијарди долара. Овај својеврсни феномен „правдања“ оних који су Србију разарали 78 дана, професор др.

Линта: Скандалозна одлука Међународне организације рада

19. јун 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је скандалозном одлуку Међународне организације рада, према којој Хрватска није дужна да протјераним Србима исплати заостале неисплаћене пензије за период од 1991. године до поновне успоставе плаћања. „Ово је једна у низу скандалозних одлука разних међународних институција, којом се отворено стаје на страну Хрватске, која 22 године од завршетка рата систематски крши људска права стотина хиљада протјераних Срба“, навео је Линта у писаној изјави за медије. Он истиче да је јасно да протјерани Срби не могу ни у Хрватској ни у међународној заједници да остваре своја основна имовинска, стечена и бројна друга права. „Главни разлог јесте чињеница да водеће силе Запада и

Подгорица - протести због дискриминације ћириличног писма Фото: СРНА

Подгорица: Протест због дискриминације ћирилице

19. јун 2017.

Стотињак људи окупило се данас испред зграде Министарства просвјете Црне Горе у Подгорици у знак протеста због дискриминације ћириличног писма и српског језика у тој држави. По завршетку скупа, који је организовао опозициони Демократски фронт, трочлана делегација отишла је на састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем, а њихов први захтјев биће да на зграду Министарства буде постављена ћирилична табла. Организатори скупа су указали да се многи ученици и њихови родитељи ових дана суочавају са немогућношћу да добију свједочанства и остала школска документа на ћирилици, те да власт све ради да се избјегне законска и уставна једнакост ћирилице и латинице. Обраћајући се окупљенима, посланик Демократске народне партије Милун Зоговић рекао је

Парастос поводом двадесет пете године од страдања Срба на Миљевачком платоу, у Хрватској

19. јун 2017.

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу код Дрниша, служиће се у среду 21. јуна у 11 часова у цркви Светог Марка. Организатор је као и сваке године Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положиће венце и цвеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих, у Ташмајданском парку. Двадесет првог јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству Унпрофор-а. У том нападу хрватске војске убијено је четрдесеторо Срба, а неколико њих је рањено и заробљено. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један део становништва је побијен а други

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте док су копали ровове за потребе хрватских снага

Обиљежено 25 година од убиства српских заробљеника

19. јун 2017.

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте, који су погинули док су копали ровове за потребе хрватских снага. Предсједник Удружења заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић рекао је Срни да чланови Удружења нису задовољни досадашњим радом Тужилаштва и Суда БиХ, који је донио симболичне пресуде за злочине почињене на подручју Дервенте. „Навршава се 25 година од погибије осам ратних заробљеника који су одведени на Tомасово брдо да копају ровове. Изражавамо велико незадовољство досадашњим пресудама и радом Tужилаштва и Суда БиХ. Tе пресуде су симболичне за учињене злочине почињене у

Округли сто: „Заборављена места страдања: од Јабуке до Јадовног“

19. јун 2017.

Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци покренули су пројекат о мапирању места страдања прве фазе Холокауста у Србији и Хрватској, чији је наслов Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској (Killing Sites – First Stage of Holocaust in Serbia and Croatia). Резултати мапирања ће бити јавно представљени на округлом столу у суботу 1. јула 2017. у 16 часова у Београду у Центру за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21. У првој фази Холокауста убијено је преко милион европских Јевреја, углавном у масовним стрељањима. У Србији под немачком окупацијом, током јесени 1941. године, убијени су готово сви јеврејски мушкарци. Заједно

Угледан и племенит: Фотографија Еугена Паула

И Ковин имао свог Шиндлера

19. јун 2017.

О Божићу, пре 75 година Еуген Паул, ковински Немац, смрти је спасао сто суграђана, Срба, пише у тексту објављеном на сајту подунавље.инфо. Својом главом је гарантовао за њихове, да их не стрељају његови сународници. Окупација је у Ковину била ушла у другу годину, а у прву зиму. Немачка војска је била смештена у две школе, због чега је претходна школска година окончана у Светосавском дому. „Швабе су уочи Божића приредиле грожђе-бал, игранку. Један од њих се загледао у неку младу Српкињу, није одустајао, на крају је она пристала да с њим изађе“, сећа се догађаја из јануара 1942. Александар Паул, тада деветогодишњак, син Еугенов. Прича овде има мутан детаљ; савременици

Спасавање Србије

19. јун 2017.

Спасла се Црна Гора. Македоније је са Заевим увелико на путу спаса, још само да се спаси Србија. Растрчали се НАТО емисари по Србији. Мрсе, мешетаре, петљају, прете народу. Нема нам спаса без НАТО пакта. Србија је следећа. Има пар дана покренута права офанзива. Заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји саветује – „Србија не треба да гледа уназад, него унапред“, право у НАТО и Америку. Америка на Балкану „шири добростање“, утицај Русије је „малиган“. Заседали емисари јуче у Београду. „Основна слабост српских елита јесте њихова неспособност да испоруче грађанима резултате, а Русија то користи за оствариње својих интереса“, закључили. „Русија инспирише српску елиту да је могућ другачији светски

Породици проф Ђуре Голубовића Фото М. Драганић

Смрт у братском загрљају

19. јун 2017.

Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани „Младост“ страдало 13 логораша међу којима шесторо браће На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани „Младост“ у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез. Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу

„Ходочашће Јадовинско“, аутор: Мира Лолић-Мочевић

19. јун 2017.

За 132 дана постоjања првооснованог система логора у Независноj држави Хрватскоj 1941 године “ Госпић-Јадовно-Паг“ на монструозне начине убиjена су 40132 човjека. О њиховом страдању мало се говорило, а породице жртава са циjелог простора тадашње НДХ покушавали су сазнати гдjе су им одведени наjближи чланови породица. Након година ћутања удружење Јадовно 1941 кренуло jе у интензивну акциjу на освjетљавању дешавања о страдању Срба у овом систему логора. У посљедњих пет година организуjу се и ходочаснички обиласци потомака и поштовалаца жртава овог страдања.Ове 2014. године ходочаснички пут прошла jе и екипа РТРС, Плашки, Смиљан, Шаранова jама, Јадовно и Паг… Везане виjести: Документарни запис РТРС „Стан’ Неретво“ РТРС – документарни филм

Oбиљежавање пробоја коридора - Фото: Глас Српске

Састанак о обиљежавању 25 година од „Пробоја коридора“

19. јун 2017.

Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја одржаће данас у Модричи састанак поводом предстојећег обиљежавања 25 година од „Пробоја коридора“. Састанак ће бити одржан у 11.00 часова у кабинету начелника општине, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите. Војном акцијом „Пробој коридора“ прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. У овој операцији погинула су 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине, док је 1.129 рањено. Одлука о пробоју Коридора донесена је 18. јуна 1992. године да би се одблокирао западни дио Републике Српске, гдје је у окружењу било

"Деоба" партизана на Тјентишту Фото Р. М.

„Пукло“ братство и јединство

19. јун 2017.

Годишњицу битке на Сутјесци СУБНОР обележио 10, а САБНОР 17. јуна Тјентиште – До 1991. године годишњица Битке на Сутјесци славила се у једном дану, 4. јула на Дан борца. Није се питало које си вере и нације. После окончања грађанског рата у БиХ, више ништа није као што је некад било. Пукло је и партизанско братство и јединство, па на обележавање чувене Битке за рањенике у Петој непријатељској офанзиви, и ову 74. годишњицу сећања на ратне дане на Тјентишту, партизани и њихови симпатизери из Републике Српске, дошли су 10. јуна, а њихови саборци из Федерације БиХ, у суботу 17. јуна. Партизани из Црне Горе, који делују у оквиру ОБНОР,

Логори Слана и Метајна на острву Пагу – Књига Јадовно 1.

19. јун 2017.

Крајем маја и почетком јуна 1941. године, усташе су ужурбано припремале изградњу логора Слана и Метајна на Пагу, који су прву већу скупину заточеника примили 25. јуна. Иако по тадашњој административној подјели НДХ на жупе, Карлобаг и Паг нису улазили у састав котара Госпић нити Велике жупе Лика и Гацка, чије је сједиште било у Госпићу, логори на Пагу су били организационо везани за логор у Госпићу и налазили се у надлежности жупског редарственог равнатељства Госпић, које је имало једнака овлашћења у односу на логоре на Пагу као и за цијели комплекс усташких логора на подручју Госпића. То потврђују и чешћи доласци у ове логоре равнатеља жупског редарственог равнатељства из

Тито и Дража су се разишли око новца

18. јун 2017.

Који су прави разлози сукоба комуниста и њихових противника у Другом светском рату. Партизани у трезору банке у Ужицу нашли 45 милиона рубаља, а четницима дали тек петину Прецизнији одговор на питање зашто су пропали сви покушаји Јосипа Броза Тита и Драже Михаиловића да се нађе заједнички језик у уједињењу њихових присталица у отпору окупатору, по свему судећи, нећемо скоро добити. Историјску дилему како је и зашто дошло до оружаних сукоба формација партизана и четника, и да ли је уопште био могућ било какав договор ове две стране, не могу разрешити само постојећи документи и меморски записи непосредних учесника. Како сада стоје ствари, неопходна је свеобухватна стручна анализа, не само

Комеморација поводом годишњице депортације Јевреја из Суботице

18. јун 2017.

Полагањем венаца на Споменик страдалих Јевреја код некадашњег гета и комеморацијом у Великој већници Градске куће у петак је обележено 73 године од депортације Јевреја из Суботице. Тог 16. јуна 1944. око четири хиљаде суботичких Јевреја одведено је у нацистичке, концентрационе логоре широм Европе. Највећи део њих, око три хиљаде, из тих логора се није вратио. Некада веома бројна, јеврејска заједница у нашег граду данас броји 250 душа. – Наш задатак је да сачувамо успомену на све страдале у концентрационим логорима. Успомена на њих није била чувана као градска баштина и баштина свих нас, то је почела да буде почетком деведесетих година прошлог века на иницијативу писца Бошка Крстића и тадашњег градоначелника