arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Усташка капа за лаковерне

У Хрватској цвета трговина сувенирима из доба НДХ

24. јун 2017.

Загреб – После више од целе недеље лицитирања, коначна цена коју је на једном популарном сервису за аукције у Хрватској достигла “оригинална усташка капа”, попела се на равно 200 евра. Овај предмет, за који је тешко проценити да ли је купљен од колекционара војне меморабилије или особе која је емотивно везана за ову срамотну епизоду хрватске историје, на тржиште је ставио продавач из Нове Градишке са надимком Дарцар, пише Слободна Далмација, а преносе “Франкфуртске Вести”.  “Надметање је кренуло од само једне куне, уз поруку да се за “овај предмет из моје личне колекције може лицитирати сад и никад више”. Није у питању реплика, нити филмски реквизит, а због цене коју очекујем

Српски херој Првог светског рата: Сам зауставио цео аустроугарски пук!

24. јун 2017.

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске. Аустроугарски рефлектор на обали Саве наспрам Аде Циганлије био је почетком Великог рата ноћна мора Београда. Његов светлосни сноп је као аветињски прст обележавао мете аустроугарској артиљерији, која је 24 часа дневно тукла српску престоницу и положаје његових бранилаца. С друге стране, ноћна мора Поћорекове Балканске војске била је Ада Циганлија и данас непостојећа Мала ада или Занога. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битка Првог светског рата. У ноћи између 28. и 29. јула 1914.

У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене

24. јун 2017.

У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године. Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи. Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недјело које су починили над својим комшијама Србима. Помену жртвама усташког злочина на Придворачкој јами присуствовао је начелник Одјељења за

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације "Дани Касиндолског батаљона" за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске.

Обиљежени Дани Касиндолског батаљона

24. јун 2017.

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације “Дани Касиндолског батаљона” за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације “Илиџански борац” Горан Шеховац рекао да се манифестацијом “Дани Касиндолског батаљона”, који укључује и меморијални турнир у малом фудбалу, одржава у знак сјећања на команданта овог батаљона Бошка Вујадина и остале погинуле борце са овог подручја. “На Спомен-обиљежју у Касиндолу уписана су имена 99 бораца. Као и сваке године, културним и спортским манифестацијама у оквиру `Дана Касиндолског батаљона` желимо скренути пажњу народу да се неке ствари не смију заборавити”, рекао је Шеховац. Он је нагласио да Борачка организација

Фото: Produkcija Terirem

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви, сниман по Спилберговој методи

24. јун 2017.

Московски међународни филмски фестивал, 39. по реду, отворен је јуче, а већ данас тамошња фестивалска публика могла је да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава oних који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској. „Завештање“, документарно остварење редитеља Ивана Јовића, публици познатог по играном остварењу „Исцељење“, састављено је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској у периоду од 1941. до 1945. године. Страдање у Јасеновцу део је породичне трагедије директорке филма Моње Јовић, али и историје породица многих њихових пријатеља и познаника. Инспирисан људима који мучно наслеђе геноцида, почињеног не само у логорима већ и на кућном прагу, носе кроз живот, Јовић је одлучио да сними све преживеле сведоке. Снимио

Логори за Србе у Норвешкој за време Другог светског рата (Фото Википедија)

Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку

23. јун 2017.

Ботн/Нови Сад – У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд В и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић. Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја. Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у изведби Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине. Велики број присутних гостију из Норвешке и Србије, као и представнике удружења пријатељстава две земље, поздравила је председница Парламента Округа Нордланд Соња Стин,

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – изложба славним прецима у част!

23. јун 2017.

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве  у Београду  23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији:                 –    Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке   и                –     Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ За време Првог светског рата, до тада највећег сукоба у историји човечанства, наша отаџбина јe поднела огромне жртве за своју слободу. Посебно место припада такозваном „обичном, малом човеку“ из народа. Раме уз раме војници, грађани, сељаци, мушкарци и жене уградили

Раскринкавање лажи сада постаје кажњиво

23. јун 2017.

Многи су приметили да сребренички лоби чињенице уопште не  занимају. Аутистичком жестином он је с разлогом усмерен на само једну ствар, а то је да онемогући објективно испитивање догађаја у Сребреници у јулу 1995. године Средишње и неприкосновене тезе наратива о догађајима у Сребреници лета 1995. који шири сребренички лоби гласе да је српска страна у том граду погубила 8.000 муслимана и да тај догађај представља – геноцид. Сваке године у ово доба приређују се помпезна обележавања наводног геноцида, са реториком и сценографијом срачунатим да продубе нетрпељивост између две главне заједнице у Босни и Херцеговини, муслимана и православаца. Упорно наметање измене кривичног законика, чиме би „негирање“ наводног геноцида било проглашено

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Смјештај, исхрана и хигијенске прилике – Књига Јадовно 1.

23. јун 2017.

Смјештај унутар комплекса усташких логора Госпић, у Јадовну, Слани, Метајни, Ступачинову и Овчари, унеколико се разликовао, али је у свима био готово неподношљив, чак и за кратко вријеме боравка. Зашто је то било тако, јасно је већ и из досадашњег излагања. То нису били логори грађени намјенски за дужи останак заточеника: са зградама, канализацијом, санитарним чвором и другим потребним просторијама, већ импровизовани логори, установљени уз минималне трошкове – углавном отворени ограђени простори, у којима су људи једва преживљавали посљедње дане или сате свог живота, прије но што би били насилно уморени. Једино је казнионица Окружног суда у Госпићу била у згради, али су и у њој заточеници били смјештени, поред

Данашњи изглед Краљеве чесме

Грађани обнављају споменик: Краљева чесма под смећем

23. јун 2017.

Удружење грађана “У име народа” обнавља помен краљу Александру у Кошутњаку. Планирано је и подизање споменика невино страдалима у терору 1944. Удружење грађана “У име народа – За слободну Србију”, које је окупило нека од најзначајнијих имена из света културе и јавног живота, и чији је циљ обнова Краљеве чесме у Лисичијем потоку, одржаће у петак прву скупштину. Краљева чесма налази се на пола пута од Белог двора ка Месној заједници Кошутњак. Изграђена у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, данас је руинирана и са свих страна затрпана остацима грађевинског материјала, земље и шута. Идеја новог удружења је не само рестаурација чесме и парка око ње, већ и подизање споменика невино стрељанима у Лисичијем

Немања Девић Фото: Блиц Онлине

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

23. јун 2017.

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира “Видовдан”. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Власница куће у којој је рођен Хитлер тужила државу

23. јун 2017.

Одлука аустријских власти о експропријацији куће у којој је рођен Адолф Хитлер је неуставна и постоје други начини да се спречи да место буде атракција за неонацисте, навели су адвокати некадашње власнице те куће. Како преноси Ројтерс, Герлинде Помер Англохер поднела је тужбу Уставном суду Аустрије, тражећи да се поништи закон којим је држава запленила кућу у месту Браунау ам Ин, на граници са Немачком. Хитлер је у тој кући рођен 1889. године, а Аустрија годинама покушава да откупити кућу од власнице. Беч је наредио експропријацију, тврдећи да не жели да она постане место окупљања неонациста. Адвокати власнице пак тврде да то што кућа привлачи нацисте 70 година после Другог светског рата нема никакве везе са правима власнице. Они

Фото: Youtube

Каменице на промоцији: Отказано приказивање филма „Албанке су наше сестре“ у Нишу

22. јун 2017.

Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући против Албанаца и носећи српска обележја Промоција документарног филма „Албанке су наше сестре“ у Медија центру у Нишу отказана је након што је група окупљених испред зграде почела да протестује. Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући и носећи српска обележја. Према извештајима медија из сале Медија центра, за сада се не зна ко су они, а испред зграде је и тридесетак полицајаца. Полиција каже да може гарантовати безбеност

Градоначелница Сиска “прозвала” Бандића: Смрт фашизму…

22. јун 2017.

Градоначелница Сиска Кристина Баничек је на прослави Дана антифашистичке борбе “насрнула” на градоначелника Загреба Милана Бандића, пише index.hr. Како се наводи, то се догодило у месту Брезовица, где се нашао и Бандић. “Релативизовање тих усташких злочина је отишло тако далеко да неки самопрокламовани антифашисти лицемерно долазе ту међу нас и полажу венце, а награде дају усташким фалсификаторима историје”, рекла је Баничек. Index.hr је објавио и снимак на ком се види реакција Бандића, после неочекиване “прозивке”. Баничек је излагање завршила поруком: “Смрт фашизму, слобода народу”. Извор: Б92 Везане вијести: Бандић у Јасеновцу: Овдје је почињен геноцид | Јадовно 1941. Загреб ће добити споменик за жртве холокауста у близини …

jovan-sundecic.jpg

Ни пиле није утекло

22. јун 2017.

По неким подацима за око осам стотина жртава усташких покоља у Ливну и селима у ливањскоj котлини ниjе имао ко заплакати нити свиjећу запалити. Заувиjек су угашена многа огњишта, искориjењене циjеле породице, не остало трага ни од одиве. У том погледу jе сигурно наjкарактеристичниjи случаj села Голињева, родног мjеста великог хуманисте, пjесника и неуморног борца за слогу и jединство српског и хрватског народа, Јована Сундечића. Крвници су тог злог љета заборавили Сундечићеве поруке и аманете и ни изнад jедног од шездесет српских шљемена ниjе се дан послиjе те страшне Огњене Мариjе запрамао дим нити jе икада више у некоj од тих српских кућа ватра пропирена српском руком. Како вриjеме одмиче

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА