Jačanje vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu doprinelo bi miru i stabilnosti čitavog regiona, jedna od poruka je koja je prošle nedelje došla iz Vašingtonu sa sastanka posvećenom našem regionu, ali se tu otvorilo novo pitanje – koja lokacija je najbolja za glavnu bazu američkih vojnika. Kosovski „Bondstil“ se nametnuo kao logično rešenje, ali je sve više predloga da to bude jedna od dve lokacije u Bosni i Hercegovini – Tuzla ili Brčko. Argumenti su različiti, a glavni je onaj da bi „američka baza u BiH u potpunosti osujetila napore RS da se otcepi“. Za američki Atlanstki savet najbolja varijanta je „Bondstil“, kao sedište američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi, ali

Zagreb — Ugledni hrvatski advokat Ante Nobilo ohrabrio logoraše i druge žrtve udruženog zločinačkog poduhvata i međunarodnog sukoba u BiH da tuže Hrvatsku. Nobilo smatra da tužbe protiv Hrvatske treba da podnesu uprkos tvrdnjama hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da za to „ne vidi pravni osnov“, nakon poslednje presude haškog tribunala šestorici Hrvata iz BiH u slučaju „Prlić i ostali“. Premijeru Plenkoviću, kaže on, još niko nije uspeo da objasni, ali on „polako ulazi u normalu“ tako da će i to shvatiti vremenom. Plenković je tokom jučerašnje posete Mostaru i razgovora sa predstavnicima Hrvata u BiH rekao da ne postoji pravni osnov za tužbe bh. žrtava protiv Hrvatske, dok je istovremeno

Predsednik humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” doživljava nove neprijatnosti Medijska hajka protiv mene, koja je započeta mojim gostovanjem na televiziji N1, nastavlja se pretećim porukama Albanaca koje prenose albanski mediji na Kosovu, za „Novosti“ kaže Arno Gujon, francuski humanitarac i predsednik organizacije „Solidarnost za Kosovo“. – Ta medijska hajka me dovodi u neposrednu opasnost, jer, što je najgore, na Kosovu i Metohiji je sve moguće. A ono što smeta Albancima sa KiM i albanskim medijima koji mi upućuju pretnje jeste to što govorim o teškoj humanitarnoj situaciji u kojoj žive Srbi na Kosovu i Metohiji. Odnosno, smeta im što pomažem Srbima na KiM. Gujon dodaje da ga, uprkos tome što

Otvorena pitanja o granicama Hrvatske sa Srbijom i sa Crnom Gorom trebalo bi da se riješe do 2023. godine, kao uslov da Crna Gora i Srbija zaključe pregovore o članstvu u EU i postanu punopravne članice do kraja 2025. godine. U povjerljivom dokumentu „Vjerodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“, navodi se da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regije. U nacrt dokumenta imao je uvid „Jutarnji list“, koji prenosi da bi konačna verzija trebalo da bude usvojena u februaru. Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada treba da „napreduju u pristupnim pregovorima“.