arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Јуре Францетић (Фото: hrvatskonebo.com)

Нови покушај постављања спомен-обиљежја усташком злочинцу Јури Францетићу (ВИДЕО)

29. јул 2017.

Величање усташке прошлости у Хрватској и даље траје. Након што их је прије мјесец дана полиција спријечила, представници Удружења „Хрватска академија наука и умјетности у дијаспори“ у Оточцу су поново покушали да поставе спомен-плочу Јури Францетићу, кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића. У исто вријеме Савез антифашистичких бораца Хрватске, Српско народно вијеће и Општина Грачац организовали су у Србу скуп сјећања на дан устанка 1941. године. Наоружани транспарентима с натписима „Крвави Срб“ и „Ко не воли Хрватску нека иде из ње“ чланови Хрватске академије наука и умјетности у дијаспори поново су водили борбу са полицијом у жељи да поставе спомен плочу на родну кућу усташког зликовца Јуре Францетића. Све

Тајанствена смрт адвоката Драже Михаиловића: Комунисти су се плашили и мртвог Драгића Јоксимовића

29. јул 2017.

Кад је прихватио да брани Дражу Михаиловића, тог часа је одважни адвокат, рођен у Бачини, код Варварина, пресудио себи. Комунистичке власти ухапсиле су га 16. јуна 1949. године, формално – због „слушања Радио Лондона, прибављања материјала за опозиционе политичке разговоре и вица о Јосипу Брозу“. Осуђен је и експресно је упућен на тежак принудни рад у сремскомитровачку казнионицу. Упућен је заправо у смрт Првог августа навршиће се 66 година од тајанствене смрти, највероватније затворског убиства, др Драгића Јоксимовића (1893-1951), доктора правних наука и једног од најбољих српских адвоката, познатог по изванредној одбрани генерала Драгољуба Драже Михаиловића на судском процесу вођеном од 10. јуна до 15. јула 1946. године. Александар Чотрић,

Споменик жртвама добојског логора

Заборављени логор смрти у Добоју: Мјесто у коме је извршен први геноцид над Србима у 20. вијеку

29. јул 2017.

Млађе генерације мало знају кроз какве је патње прошао наш народ у Првом светском рату. Једна од страшнијих ствари су концентрациони логори, посебно они који су се налазили у Добоју и Араду. У својој анти – српској хистерији Аустро – Угарска је осмислила, разрадила и  основала у Добоју 1915. године  први концентрациони логор у Европи. Идеју логора је конципирала интелектуална политичка елита и злочиначка власт Аустро – Угарске монархије и реализовала је заједно са својим сатрапима Хрватима а дјелимично и муслиманима. Концепт злочиначких логора стравичних размера, усавршиле су касније Хитлерова Немачка и Независна држава Хрватска, додајући им гасне коморе. Континуитет логора настављен је и у рату 1991-95, а најпознатији су

Краљ Петар на бојишту за време Првог светског рата

Краљ Чика Пера

29. јул 2017.

Краљ Петар Први Карађорђевић, ујединитељ српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић – у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану. Сведочанства о херојским борбама српског народа у Првом светском рату, као и верност и оданост старог, болесног краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине. Највећи европски листови величали су краља Петра. Енглеска ревија „The Ilystrated London News“ од 4. децембра 1915. донела је преко целе стране слику краља Петра са следећим текстом: „У историји дугог мучеништва Србије није било херојскије

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године

29. јул 2017.

Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама: Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна…. Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потмци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној

АУДИО: Дејан Поповић: Пореско право у НДХ

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Дејана Поповића „Пореско право у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Дејан Поповић у свом излагању истиче да иако је НДХ углавном задржала пореске законе Краљевине Југославије, ти су прописи добили сасвим ново значење у држави формираној према моделу националсоцијализма. Органи управе и суд привидно су били везани законом, али су тзв. „општи принципи“, којих су се све институције морале придржавати, омогућавали да се одлуке доносе потпуно у складу с вољом Поглавника и интересних група око њега. Судија се у усташком поретку није смео ослањати на своју

Монтенегро шаље Србе у усташке казамате

29. јул 2017.

Црна Гора је јуче изручила Хрватској држављанина Србије пензионисаног заставника прве класе некадашње Војске Југославије 73-годишњег Милана Павловића, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Павловића је 21. марта ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу Жељезничка станица у Бијелом Пољу, према хрватској потерници, због наводног ратног злочина над цивилима почињеног у рату деведесетих. Павловић, који је рођен у селу Кук код Слуња, изручен је јуче из притвора Спуж код Подгорице, а упркос томе што је негирао кривицу, Виши суд у Подгорици донео је одлуку којом је утврдио да су испуњени услови да буде изручен Хрватској. Одлуку о изручењу је у мају потврдио и Aпелациони суд Црне Горе, а акт о изручењу

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Усташе славе изнад лешева

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

АУДИО: Далибор Ђукић: Правни положај Хрватске православне цркве

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Далибора Ђукића „Правни положај Хрватске православне цркве” Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске”која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Далибор Ђукић истиче да истраживања утицаја религије на дешавања у Независној Држави Хрватској углавном обухватају и краћи осврт на оснивање и деловање Хрватске православне цркве. За разлику од већине питања која се тичу организације у НДХ и која имају углавном историјскоправни значај, појава ХПЦ је, по Ђукићевом мишљењу, догађај који има свој одјек у садашњости, а може и у будућности представљати озбиљан изазов за православну заједницу у Хрватској. Пошто се покушаји поновног оснивања ХПЦ представљају као

Терориста Љирим Јакупи

„Kомандант Наци“ oслобођен у Гњилану

28. јул 2017.

Љирим Јакупи као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији Основни суд у Гњилану ослободио је свих оптужби Љирима Јакупија, познатијег под ратним надимком „командант Наци“. Он је као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији. – Јакупи је ослобођен оптужби у вези са акцијама у Македонији од септембра до децембра 2004. године, када је група која је била под његовом командом напала полицију код Скопља и Тетова

(Усташе) Фото: intermagazin.rs

Крваве усташе се веселе после клања Срба: Ово је најболеснија слика из Другог светског рата

28. јул 2017.

Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске. Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке. Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се. Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се

Како је плен из геноцида над Србима у НДХ завршио у Ватикану

28. јул 2017.

Група америчких грађана српског и јеврејског народа води поступак пред америчким судом. Ради се о процесу против Ватиканске банке и о јако озбиљној оптужби преживелих потомака усташког терора који тврде да је Независна Држава Хрватска злато и друге драгоцености, новац, уметничке слике и остало што је отето од Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године улагала у Ватиканску банку. Српско благо завршило је у трезорима Ватикана, односно њихове банке Институто пер ле опере религионе. О свему томе постоје докази… Не пада снег да покрије брег, него да зверка свака покаже свој траг! Пре неколико недеља, хрватску и српску јавност потресла је вест да је Окружни суд

Дејан Микавица: Одговор Душану Ковачевићу

28. јул 2017.

„Душан Kовачевић је по мом скромном мишљењу најбољи српски сценариста и драмски писац. Сасвим га разумем када каже да се никад не би могао руковати са оним шиптарима којима су руке крваве. То је прирородно и разумљиво осећање са којим се већина од нас може и треба идентификовати. Разумем га и када износи став да Србима није до рата. Али не разумем да не жели да схвати једну обичну, просту истину: Срби ни један рат који су водили нису први започели. Осим евентуално рата на који су приморани 1804. Срби су ратовали увек у три случаја: 1. Kада су их непријатељи хтели истребити 2. Kада су их хтели победити и

Goldstein-Jadovno-2009.jpg

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28. јул 2017.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА