Хрватско насиље и злочини над Србима у априлском 1941 у појединим мјестима Херцеговине прекинути су доласком италијанског окупатора. По Римским уговорима закљученим са НДХ 18.маја 1941. Италија је преузела обавезу да повуче своје снаге из II окупационе зоне до краја маја исте године и да сву у тој зони власт преда Хрватима. До повлачења Италијана живот за Србе у овом подручју био је сношљив. Хрватска држава није губила вријеме у припреми геноцида па је по плану, организовано кренула у његово извршење у Требињу, Мостару и Невесињу. Како је „сваки почетак тежак“ и да  крвожедне масе ипак неко треба уведе у само убијање њихових недужних комшија, у ова мјеста је упућена

Невесињски срез Покољ у селу Удрежње У свануће у српско село Удрежње (око 8 км путем јужно од Невесиња ) упало је око 60 већином домаћих  и нешто  придошлих западно херцеговачких усташа. Пошли су према сеоским кућама и испред  њих  редом убијали домаћине и друге одрасле мушкарце које су затекли.  Тога јутра, за кратко вријеме убили су 27 недужних људи, а двије жене ранили.  При уласку у село  злочинци су ушли прво у кућу  Пека  Кљакића и дигли из кревета његова два сина Вељка од 16 и Милоша од 19 година.  Убили су их на вратима сеоске  цркве, а Милоша су додатно проболи ножем.  Потом су провалили у цркву ,