Полагањем венаца и одавањем високих државних и војних почасти обележена 210. година од Битке на Делиграду, код Алексинца. Министар за рад Александар Вулин поручио је да је обавеза да се деци остави Србија у којој вреди живети и за коју се вреди борити. „Србин хоће да помогне, да разуме туђу муку, невољу и бригу, али не може да одустане од свог права да буде слободан. Са тим се рађа“, поручио је Вулин који је предводио државну церемонију на Делиграду, код Алексинца, у спомен-храму Светог архангела Михаила са костурницом. Вулин је рекао да је највећа лаж и да су Срби давно прозрели то да само покорну главу сабља не сече. „Знају

,,Да бисмо потпуно разумели шта се дешавало у Југославији после II светског рата”, вратиће нас ауторка фељтона до 1914. године и аустроугарске агресије на Србију у којој је, открива она, ,,служио Јосип Броз Тито каснији вишедеценијски мистификовани председник Југославије почев од 1945. до 1980. године. После пораза аустријских снага на Дрини 1914, током Церске битке, овај борац (Тито) против Срба, ниског подофицирског чина повукао се привремено у Босну са својим трупама, а при поновном налету на Србију у контраофанзиви учествоваће у страшној одмазди против српских сељака, сељанки, деце и још нерођене деце у Јадру, Подрињу у Мачви. Ова одмазда је била казна за претходне изгубљене подухвате, а по начину уништавања

БЕОГРАД – На телевизији Пинк, емитована је специјална документарна емисија “Злочин без кајања”, која је посвећена прогону и страдању Срба за време НДХ и ратова деведесетих година као и актуелним дешавањима у Хрватској. У емисији о страхотама које су преживјели свједоче преживјеле логорашице из Јасеновца Добрила Батајић Кукољ и Даница Праштало и Смиља Тишма, Јована Ћулибрк као и свједоци покоља Срба у Дивоселу 1941. године Богдан Почуча и Миле Рајчевић . О злочинима над Србима у периоду 1991. – 1995. у емисији говоре историчар Момчило Диклић, директор Д.И.Ц. Веритас Саво Штрбац, те Владо Шашо као и Ирина Олејар једна од мајки која и данас трага за посмртним остацима свог сина. Аутори документарног филма „Злочин без кајања“ у продукцији телевизије

Према оценама ауторке фељтона испада да су за све лоше што се у Југославији догодило током Титове епохе и после, криви комунисти, а за све што је добро да су заслужне поражене снаге Карађорђевића, Михаиловића, Недића и свих других антипартизанских снага Надежда Винавер, професорка универзитета у пензији, објавила је у „Политици” фељтон о књизи др Николе Николића „Јасеновачки логор” у 17 наставака (од 13. до 31. јула). Ауторки је књига послужила само као повод да оптужи КПЈ/СКЈ и Јосипа Броза Тита за политичко заташкавање усташких злочина над Србима и за вођење антисрпске политике од појаве КПЈ, а онда и Тита на југословенској политичкој сцени. Ауторка тврди у 11. наставку да

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да се између Србије и Хрватске није водио никакав вербални рат, као што је изјавила хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић, већ да је ријеч о вербалној агресији Хрватске на Србију. – Нажалост, ЕУ не само да прећутно одобрава овакво понашање званичног Загреба, већ за погоршање ситуације у региону подједнако окривљује и Србију и Хрватску, што је апсолутно неприхватљиво – истакао је Линта у саопштењу. Он напомиње да Србија ниједним потезом није довела до радикализације ситуације и погоршања односа у региону, док хрватски политичари годинама воде антисрпску политику. Линта наводи да хрватски политичари „рехабилитују усташтво и клањају се убијеним усташким зликовцима у Блајбургу,

Војно-политички аналитичар Мирослав Лазански оцијенио је да највећи проблем БиХ данас није референдум о Дану Републике Српске, што у Сарајеву и на Западу добро знају, већ двије жестоко посвађане Југославије – она око БиХ и њена мини-копија унутар саме БиХ. – Наиме, ако Срби, Хрвати и Бошњаци нису могли заједно да живе у великој Југославији, како ће онда да живе у малој Југославији? Само због брачног пара Клинтон? – упитао је Лазански, напомињући да се БиХ сматра највећих спољнополитичким успјехом администрације некадашњег америчког предсједника Била Клинтона. Он је у тексту за „Политику“ оцијенио да је „босански лонац“ функционисао само као дио спојеног југословенског суда, а када је експлодирао велики лонац, прокључао