Односи Београда и Загреба на најнижем су нивоу од окончања сукоба 1995. године, оцењује Ројтерс у тексту о случају Чеде Чоловића. Он је због шпијунаже у корист Хрватске осуђен на три године затвора у Србији. Случај Чоловића (57), који је на затворску казну осуђен после споразума о признању кривичног дела, последњи је у низу „пребацивања лоптице“ између Београда и Загреба, констатује британска агенција. Ројтерс преноси и изјаву неименованог званичника српске владе да је Чоловић током испитивања признао да га је 1999. године регрутовала хрватска шпијунска агенција. „Чоловић је рекао да је прикупљао информације о бившим југословенским војним официрима који су се борили у Хрватској деведесетих година, а за то је

Неопходно је да Срби у Словенији добију статус националне мањине у тој земљи – сагласили су се на састанку у Београду представници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије и представници Срба у Словенији.  Представници Националног савјета Срба у Словенији обавијестили су парламентарце Скупштине Србије да ће Национални савјет Срба у Словенији званично бити основан 1. октобра, саопштено је из Скупштине Србије. Они су у разговору са предсједником и замјеником предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Иваном Костићем и Миодрагом Линтом у Дому Народне скупштине Србије истакли да ће тај савјет представљати кровну организацију, која ће окупити 30 различитих организација и два савеза. Потпредсједник Одбора за

Поглавар римокатоличке цркве папа Фрања требало би да посети Београд и Приштину у наредних годину дана, тврде за Данас незванично представници западних дипломатских извора Поглавар римокатоличке цркве папа Фрања требало би да посети Београд и Приштину у наредних годину дана, тврде за Данас незванично представници западних дипломатских извора. Према речима саговорника Данаса, папа Фрања је добио позив премијера Србије Александра Вучића да дође у прву званичну посету Београду и вољан је да то учини, а ни Српска православна црква не противи се таквом позиву. У Влади Србије нису желели да коментаришу сазнања Данаса. Приштински лист Коха диторе објавио је у уторак да је председник Косова Хашим Тачи, после пријема код

Колико страних обавештајаца прикупља тајне информације на тлу БиХ. Највише из Саудијске Арабије, Кувајта, Ирана, али и из Турске Хапшење хрватског шпијуна у Београду Чеда Чоловића отворило је причу о шпијунима у региону. Према информацијама извора „Новости“ из безбедносних кругова у БиХ, на подручју Босне и Херцеговине обитава више од 2.000 активних страних шпијуна. Око 1.000 шпијуна ради за тзв. арапске службе. Ту предњаче шпијуни из Саудијске Арабије, Кувајта, Катара, Ирана… Једна од јачих шпијунских служби у БиХ је и турска, али и она из Пакистана. Наши извори кажу да у БиХ шпијунира ко кога стигне и да је тако још од последњег рата, кад су и формиране шпијунске мреже

У Центру за културу и образовање Добој вечерас је представљен историјски трилер Вање Булића „Теслина пошиљка“, у којем аутор описује уништавање културног блага у Народној библиотеци у Београду, која је срушена 1941. године. Током шестомјесечног истраживања, Булић је закључио да током њемачког бомбардовања библиотеке у Београду нису изгориле све књиге, већ је библиотека запаљена и изнутра и опљачкана. Булић наводи податке да је у библиотеци било пола милиона књига и рукописа, између осталог 1.200 рукописних књига из раног средњег вијека, преписке српске државе са Аустроуграском, Русијом, те Турском. Он каже да су нестанком оригиналних рукописа настале рупе у историји Срба које се користе за манипулацију историјским дешавањима чему су подложни

Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ из Требиња позвало је све политичке субјекте да у својим предизборним кампањама, обраћањима и наступима не спомињу породице погинулих бораца, уз упозорење да ће „жестоко“ реаговати на сваку злоупотребу ове категорије.  Из овог удружења су апеловали на политичке партије да у својим кампањама буду људи часни и поштени и да се боре својим програмима и рјешењима, а не „прљавим кампањама и вријеђањима“. У „Насљеђу“ истичу да политички субјекти право да помињу дјецу породица погинулих могу заслужити, првенствено запошљавањем, али и рјешавањем осталих многобројних проблема ове категорије. „У свим досадашњим изборима и кампањама ова категорија је искориштавана максимално, а након тога урађено је мало или ни