arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Един Сакоч Фото: РТРС

Едину Сакочу одређен притвор

22. фебруар 2016.

Суд БиХ одредио је мјеру притвора Едину Сакочу, осумњиченом за ратни злочин над Србима 1992. године на подручју Почитеља и Чапљине. Притвор према овом рјешењу може трајати мјесец дана од дана изручења осумњиченог из САД, односно до 19. марта или до нове одлуке Суда. Суд је увидом у поднесени доказни материјал утврдио да постоји основана сумња да је Сакоч починио кривично дјело за које га терете, те је одредио притвор због постојања околности које указују на опасност од бјекства, те због постојања нарочитих околности које указују да ће осумњичени ометати кривични поступак утицајем на свједоке. Сакоч је у петак, 19. фебруара, изручен БиХ из САД. Институције САД одузеле су му

Хрватски врх знао за злочине

22. фебруар 2016.

Истина о злочинима над црногорским резервистима у злогласном затвору „Лора“ код Сплита споро избија на видело. Ликвидацијама присуствовали и челници обавештајних служби и војни полицајци, који су их мучили ХАПШЕЊЕ Томислава Дуића, команданта по злу чувеног затвора „Лора“, код Сплита, неће зацелити дубоке ране међу саборцима и фамилијама убијених црногорских резервиста, припадника ЈНА из Никшића и Шавника. Настрадало их је 11, док се један још води као нестао. Они малобројни, који су преживели пакао сплитског казамата, прослеђени су у тамнице у Томиславграду (Дувну) и Мостару, где су опет били изложени стравичним мучењима. Исказ заповедника војне полиције Шибеника, Марија Баришића, који је 1992. године био у инспекцијској контроли у „Лори“, да

Повлачење српске војске

Планина смрти: Повлачење српске војске кроз Црну Гору

22. фебруар 2016.

Највећи део српске војске и избеглица је са Косова и Метохије до Албаније дошао преко Црне Горе. Из Пећи преко Чакора и Берана, српска војска је стигла до Подгорице. Чамцима преко Скадарског језера ишли су само посланици, дипломате и стране мисије. Избеглице и војска, мочварним језерским приобаљем, стигли су до албанског града Скадра. Чакор – „планина смрти“, тако су српски војници описивали високе планинске превоје који се налазе на граници Црне Горе и Србије. Био је већ почетак децембра. Снег је, кажу сведоци, био дубок до пазуха. Температура је била двадесет степени испод нуле. Испред њих се налазио врх од 1850 метара. Они који су из Пећи кренули ка Чакору

Петер Хандке

Хандке пешице обилази места на Косову: Осећам се лепо и спокојно међу Србима

22. фебруар 2016.

Велики аустријски писац Петер Хандке каже да ће на Космету пешице посетити многа српска села и манастире и обићи геолошка и археолошка налазишта. – Осећам се лепо и спокојно међу Србима, пособно овде у Великој Хочи – истиче Хандке за Срну. Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи, са супругом Софијом, Францускињом, присуствовао јутарњој литургији, појашњава да је његово „највеће и једино оружје – реч и снага да оно што осећа у срцу преточи на папир“. – Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи, али јој темеље држи жена. То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка. Његова супруга

Андрија Артуковић

Усташки министар Артуковић није имао појма зашто му суде

22. фебруар 2016.

Андрија Артуковић, усташки министар унутарњих послова, којему сам са Срђом Поповићем и Жељком Олујићем био одвјетник, мислио је да му суде за Лички устанак, открива нам одвјетник Силвије Деген Њемачки нобеловац Гунтхер Грасс своједобно је објавио мемоаре под чудним насловом “Док љуштим лук”. Славни писац је хтио рећи да, пребирући по успоменама, са својег живота скида љуске које окружују његово тајновито средиште као што љуске окружују језгру луковице, тјерајући сузе на очи. Гунтхер Грасс је испричао причу о својој СС прошлости, за коју нитко у Њемачкој није знао. Силвије Деген (рођ. 1942.), један од најпознатијих хрватских одвјетника, могао би мемоаре које управо пише насловити с “Док чекам јетру” јер дане

Злочин који Хрватска жели да заборави: Убице породице Зец 25 година без осуде

22. фебруар 2016.

Да је данас жива, девојчица Александра Зец (12) имала би 37 година, таман колико и актуелни потпредседник хрватске владе Божо Петров. Александра је 7. децембра 1991. брутално убијена заједно са својим оцем Михајлом и мајком Маријом током једне од акција јединице хрватског МУП-а, познате под именом „Јесење кише“, која је радила под окриљем Томислава Мерчепа. У бизарном низу догађаја везаних за истрагу овог троструког убиства, четворица извршилаца: Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Игор Микола непосредно након злочина признали су кривицу. Полицајцима су показали и јаму на Сљемену, врху изнад Загреба, где су закопали породицу Зец. Ко је Игор Микола? Ипак, признање није прихваћено због процедуралне грешке јер је

Aкадемик Матија Бећковић

Бећковић: У народу још живи култ пјесника и поезије

21. фебруар 2016.

Српски академик Матија Бећковић рекао је вечерас у Бијељини да у народу још живи култ пјесника, поезије и да тога скоро више нема нигдје на свијету, те да га Бијељина и често враћање овом граду увијек изнова подсјете на славна времена пјесништва. Говорећи стихове, у којима је опјевао историјске личности, али и на врло оригиналан и духовит начин правио пародије на актуелне ситуације данашњице, Бећковић је држао све вријеме пажњу генерацијски различите публике заједно са члановима СКУД-а „Семберије“. Бећковић, који је у Центру за културу „Семберија“ дочекан овацијама публике, рекао је да није ни чудо што га Бијељина подсјећа на славна времена поезије и пјесништва, јер је у завичају можда

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић на обиљежавању 22 године од формирања Седмог одреда Специјалне бригаде полиција МУП-а Републике Српске.

Савчић: Треба нам више слоге, љубави и јединства

21. фебруар 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић поручио је у Приједору да се данас не треба борити оружјем за Републику Српску, али да је потребно више слоге, љубави и јединства око свега оног што је у духу хришћанске традиције српског народа. Савчић је на обиљежавању 22 године од формирања Седмог одреда Специјалне бригаде полиција МУП-а Републике Српске рекао да њени припадници могу бити поносни на своју јединицу и на допринос који су дали у стварању Републике Српске. „То се посебно односни на херојство и јунаштво које су показали на свим ратиштима Републике Српске и то је порука свима онима који данас обављају одговорне дужности у Српској и у заједничким органима

42. Домобранска вражија дивизија

ИСТИНА О ВРАЖЈОЈ ДИВИЗИЈИ

21. фебруар 2016.

(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних

Сплитски војни затвор Лора

После хапшења команданта затвора „Лора“: Дуић први крвник после 15 година пред судском поротом

21. фебруар 2016.

Сплитски војни затвор био је место где су Хрвати од 1992. до 1997. држали више од 1.000 заробљеника, које су стражари психички и физички мучили и злостављали ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: СЛУЧАЈ „Лора“, који би требало да расветли мучења и убиства српских цивила у сплитском затвору, још увек није добио судски епилог. Корак према томе је хапшење Томислава Дуића, након петнаестогодишњег бекства, који је један од кључних актера стравичних догађаја који су се почетком деведесетих одвијали у Сплиту. Дуић је ухапшен у Сплиту и одмах спроведен у затвор, а већ је осуђен у једном судском процесу на осмогодишњу казну. У време ратова на овим просторима био је заповедник Војноистражног центра,

Хрватска полиција

Окучани: Брутално претучен само зато што је Србин!

21. фебруар 2016.

Претучен Јован Матијевић, младић из Пакраца. Спасао га пријатељ, Хрват, који је нападачима рекао да су Босанци ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА У НОЋИ петак на суботу у Окучанима брутално је претучен Јован Матијевић, младић из Пакраца, само зато што је Србин! Нападнут је у кафаниПарк, а нападачи су му замерили да се понаша на начин како ‘не би требало у Хрватској’. Спасао га је пријатељ, Хрват, који је нападачима рекао да су Босанци. Сукоб је почео када је Јован покушао у џубоксу да изабере песму која није била по вољи осталим гостима. Почели су да га туку шакама по лицу и задобио је бројне озледе ока. Сада се боји да

Предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић присуствује данас у Вукосавцима код Лопара обиљежавању 74 године од страдања чланова Штаба Првог мајевичког народноослободилачког партизанског одреда током Другог свјетског рата.

Сјећање на страдање учесника НОР-а у Вукосавцима

20. фебруар 2016.

Предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић изјавио је данас у Вукосавцима код Лопара да се 20. фебруар обиљежава као дан када се догодио стравичан злочин на том подручју у Другом свјетском рату. „Тада је то било сједиште Штаба Другог мајевичког партизанског одреда када су четници мучки напали овај штаб који је, до тада, имао некакав вид сарадње са штабом и четничком командом овдје, јер су још били у раној фази отпора против фашизма“, рекао је Ђокић. Он је, на обиљежавању 74 године од страдања чланова Штаба Првог мајевичког народноослободилачког партизанског одреда током Другог свјетског рата, рекао да се нико није надао да би, на тако подмукао начин, могао да буде извршен

Ратко Дмитровић

Раденска без срца

20. фебруар 2016.

Србија сa великим силама, мора да разговара погнуте главе, да тражи разумевање, ако треба и милост, али да исти такав однос има према Словенији, е то не може да се разуме НИКАДА Србија ту лекцију односа међу државама и народима научити неће, а крајње је проста, једноставна и гласи: према великима како мораш, према малима како теби одговара. Прошло је скоро стотину година откако је Србија жртвовала своју државност, посебност, славу, историју… зарад интереса туђина, малих народа и народа у покушају. Ти мали, који не могу, нити ће икада моћи да покажу бар један гроб, задужбину, дворац сопствених царева и краљева (нису их имали) узвратили су Србима мржњом, геноцидом, етничким

Позив на детуђманизацију

20. фебруар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је на детуђманизацију Хрватске и најоштрије осудио као срамну одлуку хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић да свечано открије бисту, како је навео, ратног злочинца Фрање Туђмана која ће се убудуће налазити у њеном кабинету, уз бисте других хрватских великана. Линта истиче да је „Фрањо Туђман својом проусташком политиком проуроковао рат на подручју Хрватске и само га је прерана смрт спасила од оптужнице у Хашком трибуналу“. Иако је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, ипак је, подсјећа Линта, утврдио да су током и послије акције „Олуја“ почињени бројни ратни злочини с циљем етничког чишћења Срба са својих вјековних подручја.

Удружење блајбурговаца ради на предлогу закона о лустрацији (Фото: Википедија)

Ревизија историје по мери усташа: Хрватска припрема закон о лустрацији

19. фебруар 2016.

ЗAГРEБ – Хрватска припрема закон о лустрациjи коjи, како тврди потпредседник Сабора Иван Tепеш, неће значити лов на вештице и не би смео да значи прогон било кога, већ низ водиља да ниjедан злочин од маjа 1945. не може остати некажњен.   „Kао што Израел и данас лови нацисте у поодмаклоj доби, не видим разлога зашто не бисмо и ми ловили злочинце из комунистичког режима”, изjавио jе у интервjуу у Новом Глобусу Tепеш, пренео jе Jутарњи лист. Tепеш, иначе, заступник десне  Хрватске странке права Aнте Старчевић каже да на нацрту предлога ради Удружење блаjбурговаца „Хрватски крижни пут“. Истакнути члан те групе, коjи jе требало да буде и шеф тима за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА