2016 - Страница 188 од 229 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2016 » Страна 188

Аустријска премијера српског филма „Ви идите, ја нећу!“ одржана у Инзбруку (ВИДЕО)

21. март 2016.

У недељу, 20. марта 2016. године, у биоскопу „Metropol Kino“ у Инзбруку успешно је у организацији Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ одржана Аустријска премијера документарног филма „Ви идите, ја нећу!“ чији је редитељ Хаџи-Александар Ђуровић. Аустријска премијера документарца „Ви идите, ја нећу!“ организована је поводом 12-годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији који се догодио 2004. године, са циљем не да се ми као српски народ поново стављамо у улогу жртве, већ да гостима вечери прикажемо једно ново сведочење о страдању српског народа на Космету и да се сетимо свих невиних страдалих у погрому, али и да се кроз приход од продаје карата и добровољне донације помогне пројекат куповине

Хрватска: Ратни командант „Тигрова”, нови министар бранитеља

21. март 2016.

Хрватски Сабор одлучио је данас већином гласова посланика да нови министар бранитеља буде генерал Томо Медвед, ратни командант „Тигрова”, пошто је преходно Милијан Бркић одустао од кандидатуре. За Медведа је гласало 88 посланика, 30 их је било против, а 15 суздржано. Медвед ступа на дужност после више од месец и по колико је министарска позиција била упражњена. Претходни министар у влади десног центра Мијо Црноја оставку на министарску функцију поднео је само шест дана пошто је изабран и тиме постао министар с најкраћим стажем у историји Хрватске. Разлог за то било је откриће медија да је Црноја пријавио лажну адресу становања и годинама избегао плаћање пореза Граду Загребу. Медији су писали

Поштама Српске забрањено издавање маркица

21. март 2016.

Обиљежавање 20 година Републике Српске, 100 година од Првог свјетског рата, „Андрићград “, стогодишњица рођења патријарха Павла и двјестогодишњица Другог српског устанка, спорни су и забрањени мотиви. Тако је оцијенила Агенција за поштански саобраћај БиХ, која је забранила маркице Пошта Српске са овим мотивима. Поште Српске крајем године достављају Програм издавања поштанских марака за наредну годину на сагласност Агенцији за поштаснки саобраћај БиХ. Тако су на маркице ставили војсковође чувених битки Првог свјетског рата – Бојовића, Степановића, Мишића, Путника, али и Андрићград као јединствен град, симбол помирења сва три народа у БиХ. Приједлог је била и маркица са ликом патријарха Павла. За Савјет агенције ови приједлози – спорни. Кровна агенција

БИХ 2.5 године без резултата пописа: Бошњаци крију колико их има

21. март 2016.

Желе по сваку цену да се представе као већински народ. Масовно пријављивали оне који живе у иностранству Свуда у свету попис становништва је статистички и технички посао који се заврши брзо и ефикасно и драгоцен је показатељ демографског и економског развоја. Једино је у Босни и Херцеговини, која је од 1991. на нови регистар становништва чекала чак 22 године, то питање прерасло у прворазредни политички скандал! Иако је попис становништва у БиХ завршен у октробру 2013, још нису објављени званични резултати и подаци о националној структури на које се чека две и по године. Ближи се и законски рок за објаву резултата (1. јул), али политичког договора и даље нема.

Блокада Србије и по цијену изласка из ЕУ

21. март 2016.

Хрватска странка права затражила је од највиших хрватских државника да не буду попустљиви када је ријеч о српској сарадњи са Хашким трибуналом и реформи правосуђа као услову за приступање Србије преговорима са Европском унијом. Предсједник ХСП-а Даниел Срб рекао је да ова странка тражи од предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић, премијера Тихомира Орешковића и министра спољних послова Мире Ковача да инсистирају на “политици осуде ратних злочинаца, посебно лидера радикала Војислава Шешеља”. Он је нагласио да Шешељ мора бити осуђен, да мора бити у затвору, те да га Србија мора ухапсити и да Шешељ, ако буде очекивана осуђујућа пресуда, одмах мора на издржавање казне, преносе хрватски медији. “Све друго било би

Коментар: Тамница

21. март 2016.

Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране немају ни промил шансе СВАКИ Србин који покуша да се избори за правду у Хашком трибуналу умреће у најстрашнијим мукама у тамницама широм Европе. У Хагу је за Србе само једно сигурно: тамница, и то, по могућности – доживотна. Додатна мучења и шиканирања су гратис од Трибунала. Поготово у затворима у Естонији. Нешто је лагодније у Немачкој и Данској. Тамо Србин може чак да шета, дише и пише. Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране, попут др

Љубомир Кораћевић: Европско бреме логора

21. март 2016.

Млади писац о запаженом роману “Лагер”. Желео сам да проговорим о искуству изопштености. Позорница дешавања је интернирски логор у Араду ПАЖЊУ критике и читалаца млади писац Љубомир Кораћевић (1982) скренуо је на себе романом “Лагер” (КОВ), који је доспео у ужи избор за Нинову награду и награду “Биљана Јовановић”. Позорница најчешћих дешавања у књизи је Царски и краљевски интернирски логор у Араду, али се, осим њега, помињу још нека места у којима су људи бивали интернирани током Првог светског рата. – Арад је, иначе, град у којем још увек стоје српска црква и зграде Табаковића и који је значајан за нашу историју уметности, бар колико и Трст. Осим тога, то

Повлачење српске војске преко Албаније (Фото: Википедија)

Речима непријатеља: Највећу похвалу српском јунаштву дали су најљући противници

21. март 2016.

Највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске историје био је Први светски рат. О њему су писали бројни новинари, књижевници и историчари, а највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа дошла је са непријатељске стране. Српска историја пуна је примера великих победа и славних тренутака. Многи заљубљеници у прошлост ће вам рећи да је највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске прошлости био Први светски рат. О њему су касније писали новинари, књижевници и историчари… Ипак, можда највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа током те крваве четири године почетком 20. века дошла је са непријатељске стране. Када је крајем лета 1914. године далеко надмоћнија Аустроугарска напала Србију,

У Горњем Карину нaпaд мoлoтoвљeвим кoктeлимa

21. март 2016.

У цeнтру Гoрњeг Kaринa у Хрватској дeмoлирaн je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу породичне кућe. Oсим рaзбиjeних прoзoрa, пoлициja je тoкoм увиђаја прoнaшлa бoцe сa зaпaљивoм тeкућинoм У цeнтру Гoрњeг Kaринa, мjeстa у Oпштини Oбрoвaц, у нoћи с чeтврткa нa пeтaк нaпaднут je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу привaтнe кућe Гoрaнa д. Kaкo je влaсник кaзao у рaзгoвoру зa ‘Нoвoсти’, нaпaд сe дoгoдиo у трeнутку кaдa су члaнoви њeгoви трoчлaнe породице спaвaли нa спрату кућe. – Супругa сe трзнулa из снa и крoз прoзoр углeдaлa дим. Сa синoм сe склoнилa у двoриштe, a ja сaм сишao дo лoкaлa, у кojeм тoкoм сeзoнe вoдимo кaфић, и видиo дa je

Хрватска: Отимачина од 78.000 прогнаних

21. март 2016.

Ни после 15 година од потписивања Бечког споразума о сукцесији, Срби не могу да дођу до своје имовине. Вредност одузетог најмање 30 милијарди евра, без станарског права 40.000 људи ОД 78.000 прогнаних породица из Хрватске, колико их је било, према попису Савезног министарства правде СРЈ из 1996, тек 3.620 њих, и то не само из Хрватске, већ и из других делова некадашње заједничке државе, пријавило је отету имовину Савезу Срба из региона. Зато је са 15. марта, за кад је било планирано окончање овог пописа, рок за пријаву померен на 30. јун. У пописивање отете имовине, како кажу у Савезу, укључиће се и повереници Комесаријата за избеглице, који ће помоћи

Матија Бећковић на свечаној академији у Ваљеву (Фото С. Ћирић)

Низбрдица још не престаје

21. март 2016.

Академик Матија Бећковић беседио у Ваљеву на свечаној академији поводом три јубилеја Светог владике Николаја Српског За светитеља лелићког речено је да он није живео, него српски народ у њему, а српски народ у њему био је само посрбљено име Исуса Христа. Таквим животом он је постао украс не само светосавске него и све православне цркве. Овим речима о Светом владици Николају Велимировићу, Николају Српском, беседио је академик Матија Бећковић у суботу у Ваљеву на свечаној академији поводом три јубилеја великана хришћанске мисли – 135 година од рођења, 60 година од упокојења и 25 година од повратка Николајевих моштију у Србију. „Човек и народ који не пређу голготски пут само

Часни крст на Ртњу, на крову Србије, сломљен и оскрнављен (ФОТО)

21. март 2016.

Часни Крст на „Крову Србије“, из за сада непознатих разлога и од стране непознатих починиоца, не „светли“ на врху Ртња. Данас, 20.марта, у недељу Прве недеље Великог поста, дошло је до озбиљног оштећења Часног Крста који је скоро годину дана одолевао временским и другим непогодама које су имале за циљ да га склоне са врха Ртња. Да се подсетимо – тридесетог маја, лета Господњег 2016. тридесет троје ходочасника предвођених патрионалистима СрБског Националног Фронта (srbskinacionalnifront.com), након вишемесечних припрема и организације успона, успело је да однесе и постави Часни Крст на врху Шиљак, који се налази на 1556м надморске висине и тиме допринесе да Православни Крст заблиста на остацима порушене капеле. Уз

У каквим условима српски хашки осуђеници издржавају казне: Мартићу забрањено чак и да чита, Лукић као у изгнанству!

21. март 2016.

Милану Мартићу у Естонији као у гулагу. Ђурић и Павковић „задовољни“. Проблеме у затвору имали и Биљана Плавшић и генерал Радислав Крстић. ЗБОГ упале нерва у рамену, Милан Мартић не може да мрдне руку. То затворским службеницима не може да објасни, па га они стрпају у самицу по казни, јер није обрисао ходник. Ово је само један од примера какву тортуру Мартић трпи у затвору у Естонији, где издржава казну од 35 година робије, на коју га је осудио Хашки трибунал. Мартићев адвокат Предраг Милованчевић каже да бивши председник Републике Српске Крајине у естонском затвору једино још што није носио „оне металне кугле везане ланцима за ноге“. – Када је

Бивши гардиста Титове гарде тврди ово је мапа са Дражиним гробом (ФОТО)

20. март 2016.

Један бивши гардиста Титове гарде тврди да зна где је Дражин гроб. Своја сазнања о томе испричао је историчару из Ниша Александру Динчићу, уз обећање да никоме не саопшти његово име. Разлог су репресалије које је доживео када је сазнао детаље око Дражине ликвидације, односно страх да ће се оне поновити. Некоме ко се не бави размерама “црвеног терора“, овај страх данас свакако делује чудно. Међутим, Александар Динчић је на многим примерима, разговарајући како са комунистима, а међу њима и са официрима Озне, тако и са жртвама, видео шта значи термин “страх у костима“… Укратко, овај гардиста служио је војни рок од 1955. до 1957. године у комплексу Белог двора

ХОЛАНДСКИ ЛИСТ ОБЈАВИО ЈОШ 1996. ГОДИНЕ: Хрвати признали да су њихове јединице убиле девет инвалида у Двору на Уни

20. март 2016.

Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ узбуркао је ових дана хрватску јавност и изазвао гнев бивших војника, пошто се испоставило да је Хрватска суфинансирала филм у којем се за тај злочин терете припадници Хрватске војске. Реч је о документарцу „15 минута – Масакр у Двору“ који говори о убиству десет менталних болесника 8. августа 1995. године, само десетак метара од базе данског батаљона Унпрофора, који није спречио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. „Искра“ данас објављује чланак штампан у бањалучком недељнику „Книна“ још 30 децембра 1996. године, а ради се, у ствари, о преводу текста из холандског листа „Хет Парол“. Аутори се