Хрватска: Отимачина од 78.000 прогнаних

Ни после 15 година од потписивања Бечког споразума о сукцесији, Срби не могу да дођу до своје имовине. Вредност одузетог најмање 30 милијарди евра, без станарског права 40.000 људи

ОД 78.000 прогнаних породица из Хрватске, колико их је било, према попису Савезног министарства правде СРЈ из 1996, тек 3.620 њих, и то не само из Хрватске, већ и из других делова некадашње заједничке државе, пријавило је отету имовину Савезу Срба из региона. Зато је са 15. марта, за кад је било планирано окончање овог пописа, рок за пријаву померен на 30. јун.

У пописивање отете имовине, како кажу у Савезу, укључиће се и повереници Комесаријата за избеглице, који ће помоћи старијим прогнаницима, који не умеју да попуне електронске формуларе. Савез Срба организовао је попис 15. децембра и он би требало да обухвати отету имовину избеглих и протераних Срба из свих бивших република некад заједничке државе, затим имовину оних који су пореклом из бивше СФРЈ и тамо имају наслеђене некретнине, али су рођени овде, као и грађана Србије који не вуку корене из Хрватске, Босне, Македоније или Словеније, али су тамо имали куће и викендице и до њих не могу да дођу.

Мада је имовина наших људи остала од Триглава до Ђевђелије, највише је ипак има у Хрватској, где је масовно отета и девастирана.

Према речима Милојка Будимира, генералног секретара Удружења Срба из Хрватске, имовина коју су Срби тамо имали процењена је на више од 30 милијарди евра. То укључује не само куће, њиве, шуме, стоку, већ и станарска права, као и динарску и девизну штедњу.

– Попис имовине избеглих организовало је Одељење за сукцесију Савезног министарства правде СРЈ и он је завршио у Министарству финансија, веровали или не у Одељењу за алиментацију – каже Будимир за „Новости“.

Срби су у Хрватској имали 600.000 хектара земљишта, око 18 милиона квадрата грађевинског простора, 14 милиона стамбеног и четири милиона пословног. Између 30.000 и 40.000 људи остало је без станарског права, јер станове нису користили дуже од пола године. А нису их користили јер су морали да избегну да би спасили голи живот.

Такође, око 50.000 пензионера остало је ускраћено за по 81 неисплаћену пензију. Људи су остали и без 400.000 пољопривредних машина, 64.000 возила, 440.000 опремљених спаваћих и других соба, кухиња и купатила, 760.000 разних апарата и техничких уређаја, скоро милион грла стоке, и на милионе чокота винограда.

Све ово требало је да буде решено Бечким споразумом о сукцесији из 2001. године, односно анексима Г (имовина) и Ц (пензије). Анекс Г предвиђа враћање стања на дан 31. децембра 1990. Загреб је, међутим, преговоре око анекса пролонгирао, Комисија за сукцесију се среће спорадично, а на прошлогодишњем састанку у Сарајеву, када је српски представник Родољуб Етински износио ове проблеме, хрватска представница је изашла из сале! Вратила се тек кад је завршио излагање.

– Својевремено смо скупили око 70.000 потписа да се изврши притисак на Хрватску да реши проблем са отетом имовином пре уласка у ЕУ. Међутим, наша земља није се заложила онолико колико смо очекивали, а од уласка у Унију Загреб је зауставио све што је могао, укључујући и обнову кућа. Срби су сада у незавидном положају, јер је Хрватска чланица ЕУ и ако Србија буде узбуркавала односе, могу да нам блокирају преговоре – каже Будимир.

По речима Миодрага Линте, из Савеза Срба у региону, циљ ове организације је да прикупи најмање 50.000 формулара са пописаном отетом имовином и да податке сумира у извештај, који ће послати свим међународним институцијама – од ОУН, до сваког појединачног посланика Европског парламента, и свих кључних светских интелектуалаца.

– Људи се још слабо одазивају јер су изгубили поверење због ранијих пописа који нису уродили плодом. Свако ко је изгубио имовину формулар може да нађе на сајту Савеза Срба из региона, попуни га и пошаље – каже Линта.

Будимир пак ову акцију назива „кукавичјим јајетом“, који организује „фиктивна странка“ у предизборне сврхе. Каже, људи се надају да ће попуњеним формуларом нешто коначно решити, а од тога нема ништа.

И Саво Штрбац из Веритаса тврди да је примена Бечког споразума искључиво у надлежности државе и да ниједан појединац, па ни организација не могу да заврше оно што није завршила држава.

– Хрватски судови одбијају српске захтеве за повраћај имовине јер тврде да нема међудржавног уговора који би разрадио бечки споразум. Београд је предложио један акт, који је Загреб одбио, и ту се стало. А не би смело. Требало би вршити притисак на Хрватску преко Уједињених нација, Савета Европе, Европске комисије, све док се не нађе прихватљива форма међудржавног уговора и судови не реше ово питање у корист прогнаних грађана закључује Штрбац.

„ЗБРИЊАВАЊЕ“

ХРВАТСКА је у међувремену донела програм стамбеног збрињавања, који није могао да буде супституција за станарско право. Око 2.000 људи је на овај начин збринуто, али без могућности да откупе стан.

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

ССР: Евидентирање имовине избјеглих и прогнаних лица …

Стразбур да реагује на пљачку имовине Срба | Јадовно 1941.

Зaтрпaвaњe нeчaснe прoшлoсти