arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Некадашње здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (Из Збирке фотографија Музеја града Београда)

Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку

4. април 2016.

„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, рекао је генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну

Гаврило Принцип

Документ који крије језиву судбину Гаврила Принципа и његове породице

4. април 2016.

О човеку коме се и данас диве широм бивше Југославије, Гаврилу Принципу, испричане су многе приче. Неке од њих су и тероије завера којима су на Балкану, познато је, склони сви. Ипак, мало је познат живот његове породице након атентата и Првог светског рата у тада Краљевини Југославији. Овај званичан документ (који никада није био објављен и дуго је био чуван као тајна у Архиву Двора) даје одговор на питање шта се догодило са породицом Принцип и како су живели након ослобођења од Аустроугара! Баш под овим бројем „110-16“ заведено је писмо Петра Принципа (оца српског јунака Гаврила) краљу Југославије Александру I Карађорђевићу у којем он преклиње за помоћ “свог

(Фото: Центар за уклањање мина БиХ)

Дејтонске границе осим у Охају исцртане и минама

4. април 2016.

Од краја рата у БиХ од мина страдало 606 особа, од чега 237 деце. Мине и данас узимају данак јер постоји преко 84.000 неочишћених мина, на 8.985 микролокација Од нашег сталног дописника Бањалука – „Потресна фотографија након погибије колеге: деминер кроз воћњак одлази у минско поље”, само је последњи и један у низу многих сличних потресних наслова који с времена на време прострује порталима и медијима у БиХ, а који описно говоре о животима изгубљеним од мина заосталих из протеклог рата. У овом случају реч је о смрти деминера Албина Мемчића из Жепча, страдалом између Калесије и Зворника, када су повређена још двојица деминера. Само десетак дана пре ове трагедије

Споменко Гостић. Илустрација: Прес-фото

У Бањалуци премијера документарног филма „Споменко на вјечној стражи“

4. април 2016.

У Бањалуци ће бити одржана премијера документарног филма „Споменко на вјечној стражи“, који је посвећен најмлађем погинулим борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу. Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и који је раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Циљ документарног филма „Споменко на вјечној стражи“, је да се лик најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске и оно што је учинио за српски народ и отаџбину сачува од заборава. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Споменко Гостић не смије бити

Басташић: Некада смо своје жртве скривали због „братства и јединства“, а данас због „добрих односа“

4. април 2016.

Једна од реченица која описује Србе каже да је реч о народу који слабо памти, а брзо заборавља. Историјска искуства у протеклих сто и више година, уколико желимо да их сагледамо, чини се, то и потврђују. И док са једне стране, из разних политичких и других разлога одбијамо да се сетимо славних, али и болних делова наше прошлости, са друге стране постоје бројне организације, махом финансиране из иностранства, које нам намећу најчешће политизовану интерпретацију суочавања са прошлошћу. Јасно је да и данас у институцијама Србије и Српске нема довољно политичке воље да се злочини хрватских усташа над Србима обелодане и путем образовног процеса и процеса културе сећања усвајају у трајно

Вук Драшковић

Шта ће бити у прошлости?

4. април 2016.

Знам шта ће бити у будућности, али не знам шта ће све бити у прошлости. Биће, по свој прилици, да у прошлости, и то недавној, оној из деведесетих, нисмо ни живели, па је нисмо могли ни видети ни упамтити. У нашој новој прошлости, која се назире и најављује, на крвавој позорници најстрашнијих злочина, стотина хиљада мртвих и обогаљених, милиона избеглих и протераних, Срби ће бити само жртве и мученици. У тој новој прошлости, добићемо и нови Јасеновац. Трибунал у Хагу, како патријарх наш, хришћански и пророчки, завири у прошлост коју сада стварамо. Нико од Срба, који су тамо осуђени, није скривио никакво зло или грех. Осуђени су само због тога

Иза „Милосрдног анђела“ остало 500 убијених

4. април 2016.

У слободарском Ужицу, иако није било званичног обележавања, удружења проналазе начине да агресија не падне у заборав. Зграду модерне поште срушила жена, амерички пилот ШТА се то 1999. са нашом домовином и са нашим градом догодило? Одговоре Ужичани траже на трибини „Сећањем против амнезије“ овдашњег Друштва историчара, проналазе их у срцу града на месту срушене поште, у кратерима аеродрома Поникве и на местима страдања својих суграђана, јер званичног обележавања почетка једног цивилизацијског посрнућа – није било у граду на Ђетињи. Гађао је НАТО 3.381 цивилни циљ, иза „анђела“ остало је 500 убијених цивила, 88 раскомадане мртве деце млађе од 14 година, три труднице у поодмаклој трудноћи… Понос некадашње армије, аеродром

Иља Аризанов, Слободан Перић, Слободан Кузет и Небојша Ђукановић

Наша срца била јача и од НАТО авијације

3. април 2016.

Потпуковник пилот Предраг Милутиновић, за „Новости“, о томе како је у марту 1999. први узлетео против алијансе. Када Србија зове, не можемо рећи не. Ниједног тренутка се нисмо уплашили НЕ, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети „сусрет“ са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома „Поникве“ да им докажем да ми српски пилоти нисмо „мачји кашаљ“, да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи

(Фото Танјуг)

Упозорења због фашизације друштва у Хрватској

3. април 2016.

На скупштини Антифашистичке лиге у Загребу чуле су се озбиљне примедбе да политички систем клизи према тоталитаризму Туђман добија споменик у Загребу висок осам метара Загреб – Први председник Хрватске Фрањо Туђман добија у Загребу споменик висок чак осам метара, објавио је портал загребачког Јутарњег листа. Вајар Кажимир Храсте је за овај загребачки дневник рекао да је замислио споменик као стабло јер у парку, у којем је предвиђено да се споменик постави, је брисан простор. На конкурсу је, каже, било задато да споменик мора бити до четири метра, а његова је идеја да он буде висок осам метара.„Мора бити довољно велик да конкурише окружењу”, рекао Храсте за Јутарњи. Храсте је,

Други део фељтона: Надмашио и цара Душана

3. април 2016.

Краљ Александар је био дубоко религиозан, као и сви чланови краљевске породице Карађорђевић, што је било својствено и црногорским владикама од којих је водио порекло. Према сведочењу дворског ђакона Лонгина, не само да је од ране младости редовно одлазио у цркву, већ је његова соба била права капела, са иконама, крстовима и јеванђељем крај узглавља. При верским празницима у свом дому придржавао се строго церемонијала и народних обичаја, што се нарочито односило на спектакуларну прославу Божића. Краљева побожност свакако је била један од најважнијих разлога што се он целог живота бавио хуманитарним радом. Сматрао је својом дужношћу да оно што је добијао од државе или стицао својим радом на неки начин

Бијељина – парастос Фото: СРНА

Горњи Драгаљевац код Бијељине: Служен парастос погинулим борцима

3. април 2016.

У Горњем Драгаљевцу код Бијељине данас је служен парастос и положени вијенци као знак сјећања на све погинуле борце одбрамбено-отаџбинског рата и све оне који су животе дали у Народно-ослободилачкој борби у Другом свјетском рату. Сваке године треће недјеље васкршњег поста, мјештани, чланови породица, саборци и пријатељи одају пошту погинулима из овог мјеста, а данас је скупу присуствовао и велики број високих званица. Међу њима су били српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, градоначелник Бијељине Мићо Мићић, представници политичких партија, као и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Иванић је истакао да младе генерације не заборављају погинуле, како у посљедњем рату, тако ни

ВРАЋЕН ПОБЕДНИЧКИ ДУХ: Васкрс Срба на Крфу

3. април 2016.

За време краткотрајног боравка на Крфу, Срби су показали виталност и способност опстанка под најтежим историјским и животним околностима, а Краљевина Србија стекла је углед и међународни положај какав никада није имала у својој историји. Рано пролеће и блага острвска клима донели су чудесан опоравак српске војске. Уз одговарајући медицински надзор и исхрану, нове униформе и оружје које је допремљено од савезника, вратио се уздрмани морал после преласка Албаније. Као да се сва мука излила са првим купањем у мору. Реорганизација војске извeдена је по француском плану Инструкције за организацију нових формација српске војске, објављенoм 19. фебруара 1916. године. Oболелог војводу Путника на положају начелника Штаба врховне команде заменио је

ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ: Махмуљин је један од деветнаест одговорних

3. април 2016.

Командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин само је један од деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године. Због ових злочина МУП Српске је Тужилаштву БиХ поднио извјештај о ратном злочину против команданта Другог корпуса такозване Армије БиХ Сеада Делића, команданта 35. дивизије такозване Армије БиХ Фаила Хасанагића, команданта Седме муслиманске бригаде Халила Брзине, команданта оперативне групе Босна Завидовићи-Жепче Рефика Ленде и команданта 328. бригаде Фуада Зилкића. Извјештај је поднесен и против команданта одреда „Ел муџахедин“ Абу Малија /право име му

Радован и опстанак Српске

3. април 2016.

Покојни Хелмут Кол изјавио је да Срби могу да се „подаве у сопственом смраду“, док је Тони Блер сматрао како „рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“. Када бисмо примењивали методологију Хашког трибунала и широко тумачење принципа командне одговорности, уз повезивање ових и оваквих изјава са бомбардовањем осиромашеним уранијумом, повећавањем броја канцерогених обољења у Србији, и уз два-три сведока која би могла још и да додају шта су дотични говорили на затвореним састанцима, за које злодело и на колико година би били осуђени људи попут Кола и Блера? Просто је невероватно да се у једном међународном суду изричу

Вере и завере

Извртање историјских чињеница или уметничка слобода

3. април 2016.

У недељу 13.03.2016. године, на Првом програму Телевизије Нови Сад, премијерно је емитована прва епизода дуго најављиване серије ,,Вере и завере“, настале по роману знаменитог књижевника Александра Тишме, а у продукцији покрајинског јавног медијског сервиса Радио-телевизије Војводине. Тим поводом, морамо се осврнути на ноторно прекрајање историје, које је вешто (грешком?!) изведено од стране угледног сценаристе и драматурга, господина Ђорђа Милосављевића, професора на Факултету драмских уметности у Београду. Наиме, потка је заснована на љубави између двоје младих људи – Србина Сергија Рудића (кога игра хрватски глумац Горан Богдан) и Немице Инге Лебенсхајм (коју игра Нина Јанковић Дичић). Но, у овом тексту није реч о њиховом страственом односу, већ о историјским чињеницама,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА