fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дејтонске границе осим у Охају исцртане и минама

Од краја рата у БиХ од мина страдало 606 особа, од чега 237 деце. Мине и данас узимају данак јер постоји преко 84.000 неочишћених мина, на 8.985 микролокација

(Фото: Центар за уклањање мина БиХ)
(Фото: Центар за уклањање мина БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Потресна фотографија након погибије колеге: деминер кроз воћњак одлази у минско поље”, само је последњи и један у низу многих сличних потресних наслова који с времена на време прострује порталима и медијима у БиХ, а који описно говоре о животима изгубљеним од мина заосталих из протеклог рата. У овом случају реч је о смрти деминера Албина Мемчића из Жепча, страдалом између Калесије и Зворника, када су повређена још двојица деминера.

Само десетак дана пре ове трагедије ове тихе убице, како називају мине, однеле су живот још једног деминера у Зеничко-добојском кантону. Тада је тешко повређен деминер, који је након неколико дана подлегао повредама. На подручју БиХ засејане су најопасније пешадијске мине скраћеног назива – ПРОМ. У најугроженије локалне заједнице спадају подручја Добоја, Лопара, Тузле, Олова и Коњица.

Два деминера само су последњи у низу оних који су страдали од зла које су током рата широм БиХ сејале све три војске, а које је од склапања мира 1995. однело 606 живота, од чега 237 дечјих, и то у укупно 1.739 жртава минских несрећа.

У БиХ још увек има 8.985 сумњивих микролокација на којима се, према најновијим проценама надлежних, налази више од 84.000 мина, а о њиховом распореду најбоље говори илустрација да је дејтонска граница, осим у Дејтону, исцртана и минским пољима, то јест да се највише ових подмуклих екпслозивних направа, неретко сејаних без икаквог плана и војне евиденције, налази на територији која раздваја два ентитета – Републику Српску и Федерацију БиХ.

Иако стратегија која је на снази предвиђа да се минска поља очисте за три године, то је по многима нереалан рок, будући да ће за то у најбољем случају требати још најмање десетак година.

Надлежни тврде да су минска поља данас већа опасност него раније с обзиром на то да је 21 годину након рата тешко знати где се уопште налазила линија разграничења. „Становници у Хајвазима, где се десила последња несрећа, рекли су да су на том подручју брали гљиве, секли дрва, дакле ходали су по минском пољу и не знајући која је то опасност”, рекао је Фахрудин Солак, директор Цивилне заштите Федерације БиХ.

Управо су пољопривредни и слични радови један од најчешћих разлога због којих становници БиХ руковођени борбом за егзистенцију страдају од мина. Такође, приликом деминирања страдало је 120 деминера, а 49 смртно. После рата у БиХ је било сумњиво 4.200 квадратних километара, али је то сведено на трећину те површине, то јест на око 1.145 километара квадратних сумњиве површине, што је око 2,3 одсто укупне површине БиХ. „То су сумње да је толика површина под минама, али је доста мање уистину минираног подручја. Али се 1.145 квадратних километара узима као сумњиво подручје. Стратегија ће највероватније бити продужена до 2024, али то ћемо тек затражити наредне године”, појаснио је за „Политику” Саша Обрадовић, в. д. директора Центра за уклањање мина у БиХ.

Будући да је првобитно планирано да се годишње чисти око 35 квадратних километара, за шта је потребно око 40 милиона евра, успевало се очистити тек 11 или 12 километара, па је управо ради тога рок од десет година за многе преоптимистичан. У БиХ је регистровано 19.205 минских поља, што је око 60 одсто од њиховог укупног броја, будући да су многе мине постављане без војне евиденције. Према подацима Центра за уклањање мина у БиХ, процењује се да је 1.417 угрожених заједница због мина, док је директно угрожено око 545.600 грађана БиХ, из чега произлази да је сваки седми становник БиХ у опасности.

Према тренутним проценама, за чишћење минских поља потребно је још око 300 милиона евра. Надлежни се жале на недостатак средстава за деминирање, наводећи да један метални детектор – који пуно брже открива мине – кошта 25.000 евра. БиХ има 26 акредитованих организација које се баве деминирањем, а надлежни кажу да се располаже са 1.600 деминера, 57 паса и 37 машина.

Аутор: Младен Кременовић

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

Добој: Још око 16 квадратних километара под минама | Јадовно

Изложба фотографија о проблему мина | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: