Održana poetska smotra za najmlađe u manastirskom kompleksu Lešok kod Tetova. Đaci branili pravo na očuvanje maternjeg jezika stihovima o proleću SKOPLjE OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ DVODNEVNA dečja pesnička smotra „Pišemo i stvaramo na srpskom jeziku“, u organizaciji Udruženja Srba i Makedonaca KUD „Branko Čajka“ iz Tetova, okupila je proteklog vikenda u manastirskom kompleksu Sv. Atanasij, u selu Lešok, tridesetak školaraca iz Makedonije.  U uslovima snažne asimilacije srpskog naroda u ovoj zemlji, gde je redovno obrazovanje dece na srpskom i pored zakonskih mogućnosti, praktično svedeno na simboliku, (ukupno oko 190 osnovaca u samo tri škole), manifestacija u Duhovno-kulturnom centru „Kiril Pejčinović“, odraz je nastojanja srpske zajednice da očuva maternji jezik.

„Dok je nad celom zemljom magla i sneg, dovoljno je da kažem sebi:„ Sad je u Dubrovniku Sunce, pa da osetim kako me izdaleka greje.”, opisivao je Crnjanski Dubrovnik. Te riječi odzvanjale su u našim mislima dok smo koračali gradom na obali mora – u kome su u posljednjim decenijama naš narod i crkva bili na velikim iskušenjima – bili smo u Dubrovniku. Šetali smo popločanim Stradunom slušajući kako se mješaju zvuci talasa mora sa zvonima crkve Svetog Blagovještenja, srpskog pravoslavnog hrama. Neopisiva energija dočekala nas je čim smo došli ispred ove svetinje. „Podatak koji imamo je da u Dubrovniku ima blizu dvije hiljade pravoslavnih Srba. Kao što znamo, na

Vuk St. Karadžić objavljivao je svoje knjige pedeset godina, a nama je trebalo isto toliko godina da objavimo njegova sabrana dela, istakao je Miro Vuksanović na obeležavanju Dana Biblioteke SANU Srpska akademija nauka i umetnosti, do decembra, obeležava 175. godišnjicu osnivanja. Da podsetimo, 1841. Sterija i Atanasije Nikolić predložili su da se osnuje Srpska nauka akademija, a osnovano je Društvo srpske slovesnosti. Narednog proleća, ukazom kneza Mihaila imenovani su prvi redovni članovi. Sa osnivačima, bilo ih je ukupno osam. Ustav je knez proglasio 8. maja 1842. Zatim je Dimitrije Tirol, jedan od osmorice iz prvog sastava Društva srpske slovesnosti, darovao lepu zbirku knjiga. Zato Biblioteka SANU obeležava 8. maj kao

Ono što Turcima nije uspelo 1389, da dopru do Beča, pa onda nastave dalje, uspelo je posle ravno 627 godina, ne, istina, nasiljem, nego da Evropi glasno i drsko kaže – JOK ONO što Turcima nije uspelo 1389, da dopru do Beča, pa onda nastave dalje, uspelo je posle ravno 627 godina, ne, istina, nasiljem, nego da Evropi glasno i drsko kaže – JOK! Zahvaljujući, vratimo se načas prošlosti, srpskim oklopnicima i kopljanicima pod komandom časnog kneza Lazara i Kosovski boj, širenje nekadašnje imperije na zapad bilo je zaustavljeno. Od trenutka kad su zvona na čuvenoj pariskoj crkvi Notr Dam proglasila Srbe kao pobednike, do dan-danas istorija nije verifikovala ko

Republička organizacija porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila smatra šovinističkom izjavu potpredsjednika Srpske Ramiza Salkića da je „nemoralno da načelnik opštine Srebrenica bude Srbin“. – Zgroženi smo takvim šovinizmom, tim prije, što je zajednički kandidat srpskih stranaka za načelnika opštine Srebrenica Mladen Grujičić sin poginulog borca, mlad i obrazovan čovijek koji nije opterećen nacionalizmom i koji poštuje sve žrtve rata – rekao je Mitrović, i dodao, da je takva izjava neprihvatljiva. On je podsjetio da se Grujičić vratio u Srebrenicu, obnovio porušenu imovinu, zasnovao porodicu i opredijelio se da tamo živi, bez obzira na političke, bezbjednosne i druge prilike. Potpredsjednik Republike Srpske Ramiz Salkić izjavio je juče za BHRT

Zagrebački glumac Rene Bitorajac (44) rekao je da mu nije žao što je objavio pesmu „Mi, Hrvati“. Naime, on je na muziku „The sound of silence“ Sajmona i Garfankla otpevao stihove o Hrvatima koji čekaju turiste da im uzmu evriće, da su pape veći od pape i puni mržnje prema svakom ko isto ne misli. – Pesma je satirična i autoironična – tvrdi Bitorajac. – Ko je shvatio – shvatio je, ko nije, i neće. Očigledno sam dotakao srž i dirnuo u osinje gnezdo. Nije vođena nikakvim ideološkim predznakom. Ideologija je teža telesna povreda duha, ali jedni su se malo više prepoznali nego drugi. Rastužuje me ovo na jedan hrvatski

Kaluđer Luka Prcela ponovo je danas prozvao hrvatsku predsjednicu Kolindu Grabar Kitarović rekavši da mu nije jasno njeno „kolebanje“ i da, ako želi da bude predsjednik kao što su bili Stjepan Mesić i Ivo Josipović, onda je, kaže, red da to javno saopšti. „Mi ćemo tada drugačije postupati“, rekao je Prcela, koji priznaje da je i sam lobirao da Kitarović dođe na predsjedničku poziciju, te da su se, dok je bila kandidat, često susretali na splitskoj Rivi, razgovarali, a davao joj je, tvrdi, i neke savjete. On je gostujući u emisiji Bujica ispričao da joj je, na primjer, rekao da je Mesić poslao 12 generala u penziju, a da mu