Док ове године буде обележавана 160. годишњица рођења генијалног проналазача Николе Тесле, у сенци ће и даље остати онај део личности великог научника који се односи на његов приватан живот. Упркос свом труду и истраживању нису у томе помогли ни његови амерички биографи Џон О’Нил, који га је и лично познавао, нити амбициозна Маргарет Чејни, баш као ни други, већином српски биографи, укључујући, у најновије време, академика Александра Маринчића. Међутим, тек од недавно, од када је објављен део Теслине преписке с родбином, могу се боље сагледати и спознати многе, углавном непознате чињенице из његовог приватног живота. „Више него иједан човек пре њега“ На Лонг Ајленду, у америчкој држави Њујорк, сваке године

крајинске власти почеле ‘су да чисте’ своје оружане формације од страних бораца од којих је највећи дио пристигао из разних европских крајње десничарских група и покрета. Према мировном споразуму из Минска, страни борци морају напустити земљу ако не узму украјинско држављанство. Како је провођење споразума недавно опет запело, што је изазвало нову забринутост од обнове сукоба, па су украјинске власти одлучиле да провду и ову одредбу. Тако је улазак у земљу забрањен Хрвату Иви Думанчићу, који се борио као добровољац у бригади „Азов“, ангажовној на ратишту око Мариупоља, града на обали Црног мора. На свом Фејсбук профилу Думанчић,атриљеријски официр, објавио је да му је на повратку с одмора у Украјини одбијен улазак у земљу

Многи кажу да југоносталгичари виде само добре ствари у бившој заједничкој држави, док заборављају све оно што је било лоше – култ личности, недостатак демократије, политички затвор на Голом отоку, ограничавање индивидуалних слобода и слободе штампе. Политички аналитичар из Ријеке Вук Перишић каже да југоносталгију треба разумети као жал за бољим животом. Реч је и о помало искривљеној представи о историји. – Парадокс је у томе што бивши режим, који је нестао 1990, можда чак и крајем 1989, а којег се данас сећамо са носталгијом, није био добар, то је био режим који је требало мењати. Међутим, режими који су га наследили били су толико лошији од њега да се

Бискупе Комарица, Ваша екселенцијо, даме и господо, Са великом знатижељом пођох на ову промоцију или скуп посвећен посљедњим ратним дешавањима у посљедњој Југославији. Књигу „Прешућивани злочин“ нисам имао прилике читати, до синоћ нисам знао да је написана. После уводничара и уводних бесједа разазнајем који је циљ њеног сусрета са Бања Луком у овом дану, у овом бањалучком сутону. И шта су „научници“ у књизи констатовали. Ја сам Никола Кобац, грађанин Републике Хрватске, изгнаник  свога Завичаја,  мога Кордуна. Једна сам од посљедњих жртава „прећутаног злочина“ над неколико генерација Кобаца и над неколико стотина хиљада Срба из Хрватске. Извана се то можда и не би рекло, јел’ да? Величину страдања могу осјетити

Изјаве Томислава Карамарка (потпредсједника Владе Хрватске) о томе како је настала Република Српска и подршка поређењу Бањалуке и Блајбурга је непримјерена за тако високо рангираног политичара и покушај скретања пажње са његових породичних афера у Хрватској, изјавио је за „Независне“ Милорад Додик, предсједник Републике Српске. Додик је рекао да Срби и Хрвати треба да наставе да његују добре односе унутар БиХ, као што добре односе, како је истакао, треба његовати и са Бошњацима. Што се тиче Срба и Хрвата, Додик је напоменуо да Карамарко не разумије те односе у контексту БиХ. „Срби и Хрвати су ријешили своје међусобне односе. Срби имају Републику Српску и Србију, Хрвати имају Хрватску, остало је

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић оцијенио је као неутемељену и непримјерену изјаву бањалучког бискупа Фрање Комарице у којој је упоредио Бањалуку са Блајбургом, наводећи да она не доноси ништа добро. Касиповић је нагласио да, с друге стране, ако се у обзир узму сав труд и настојања Комарице на помирењу људи, није коректно издвајати само ту изјаву већ је треба гледати у контексту саопштења којим ју је бискуп појаснио. Он је навео да Комарица има одговорност и према Хрватима који су у Републици Српској, као и онима који су отишли, али да је неспорна чињеница и да је Република Српска реализовала право на поврат имовине у проценту од 98 одсто.

Мајци палог борца Горана Остојића, Јованки Остојић (83), године нису сметале да скочи падобраном из са 3.000 метара висине, а по доскоку је подсјетила да је то њен други скок, као и да је званични рекордер Европе, због висинског стуба и својих година. Јованка Остојић је први пут скочила прије три године, у 80. години. „Тако да ми је овај скок познат, међутим, висина је велика и мислим да ми је била потребна кацига, мало сам заглувила, иначе лијепо се осјећам. Немојте да мислите да имам страха. Ни за трен један“ , рекла је Остојићева. Њен син, Горан Остојић рођен је 1962. године. Погинуо је јула 1998. године заједно са