Предсједник ДНС-а Марко Павић изјавио је вечерас да се дух усташтва из Хрватске пренио у БиХ, па и Републику Српску и да је то разлог што се јавност бави изјавом бањалучког бискупа Фрање Комарице умјесто повратком и бољим животом грађана како Бањалуке, тако и Српске и БиХ. Павић каже да не зна разлоге због којих је бискуп Комарица упоредио Бањалуку са Блајбургом, али да је та изјава погубна за добру климу и даље односе у Бањалуци, Републици Српској и БиХ. „Било је очекивано да ће се хрватске власти понашати европски када Хрватска уђе у ЕУ и када се у тој земљи заврше избори. Од званичника Хрватске очекивала се демократизација земље

Појава фашизма и скретање Хрватске у десно је тема британског недељника Њу Стејтсмен који констатује да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата како би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог свјетског рата. У тексту под насловом „Учинимо Хрватску поново јаком: Како се фашизам појавио у најмлађој земљи Европске уније“ аутор Јоји Сакураја описује црне заставе с поздравом „За дом спремни!“ који је како се наводи, био „повезан с усташким режимом – марионетском нацистичком државом која је послала хиљаде Јевреја, Рома и Срба на смакнуће у логоре смрти“. Лист наводи и да је међу ВИП гостима на комеморацији у предњем реду сједио Бранимир Главаш, осуђени ратни

Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић осудио је нападе на бањалучког бискупа Фрању Комарицу, а посебно оне који долазе од предсједника Републике Српске Милорада Додика, тврдећи да је ријеч о недопустивом поступку политичара који „бјежи од истине о страдањима Хрвата на подручју Српске у минулом рату у БиХ“. „Недопустиве су и за сваку осуду пријетње предсједника Додика и појединих других представника власти бискупу Комарици, познатом борцу за истину и равноправност. Умјесто да напокон предузму неопходне кораке за исправљање бројних неправди нанесених слабијима, очита је жеља да се пријетњама утиша један од ријетких гласова који се не мири са потпуним искорјењивањем свега што је хрватско и католичко у цијелој Републици Српској“, изјавио

уочи утакмице између Динама и Звезде у Загребу, на трибинама 13. маја 1990. године, хулигани с трибина први пут су употребљени у политичким сукобима Александар Апостоловски Чедно су изгледале трибине „Маракане“ и „Стадиона ЈНА”, сплитског „Пољуда” или загребачког „Максимира” у време црвене диктатуре. Врхунац делинквенције догађао се кад су очеви, стричеви или ујке, у бесу, викали да „судија нема пишу”. Била је то експлозија најнижих страсти, готово контрареволуционарна активност, која се окончавала тако што су се галамџије враћале кући, на недељни ручак. С таквим типовима у оделима и с краватама није могао да се изведе ни поштен развод брака, а камоли крвави грађански рат и распад земље. За такав пројекат

Црна Гора ускоро добија нови ваздухопловни оперативни центар у Голубовцима. Загреб преузима водећу улогу у пројекту „Паметна одбрана“ НЕБО над Црном Гором убудуће ће контролисати Хрватска. Ваздухопловни оперативни центар, који представља централни део система надзора ваздушног простора Црне Горе, биће отворен у Голубовцима код Подгорице, а биће „под контролом“ стручњака из Загреба. Отварање центра у Голубовцима било је планирано за петак, али је одложено због лошег времена. У Министарству одбране истичу да се ради о надзору ваздушног простора Црне Горе који је компатибилан са НАТО системом за размену важних информација о ситуацији у ваздушном простору. Ваздухопловни оперативни центар располаже радарском сликом и подацима о цивилном ваздушном саобраћају, као и подацима

ЉУБАН КАРАН Избор бањалучког бискупа Фрање Комарице за главног говорника наговештава да усташе крећу ка проширење садашње на границе НДХ Традиционалне проусташке манифестације које се током маја одржавају на Блајбуршком пољу у Аустрији прошле су кроз значајну трансформацију и готово да не личе на оне у годинама након Другог светског рата. Трансформација je из комеморације у митинг, тако да се, по свом садржају и порукама, условно могу поделити у три временска периода. Први период је од завршетка Другог светског рата па до 1990. године, у време функционисања СФРЈ. То јесте био период када су ти скупови стварно личили на комеморацију. Одржавали су се стидљиво и у страху, паљењем свећа, без