(Осврт поводом празњикаве прославе Дана Ћирила и Методија 24. маја у САНУ, по извештају Политике на страни Културе, 25. маја 2016) Латиница је одиграла улогу Тројанског коња у српском језику и у Срба. Ништа није успело тако да порази Србе и њихов језик као што је то урадила наметнута хрватска абецеда Србима, као алтернативног писма, и српска лингвистичка флоскула о „богатству двоазбучја“. Нека Срби науче из митологије улогу „дарованог“ Тројанског коња Тројанцима, који су Тројанци увукли у своју државу-град, а из тог огромног дара у облику огромног коња ноћу су изашли грчки војници који су спалили до темеља Троју, побили највећи део становника и војника Троје и тако на превару

Јосип Броз Тито и даље је „јачи“ од првог потпредседника хрватске владе Томислава Карамарка који не успева да укине Брозово име са улица и тргова. Карамарко стално позива на лустрацију и инсистира на томе да Јосип Броз Тито не сме имати своје улице и тргове, а то је поновио и ове године на комеморацији у Блајбургу. Међутим, за тако нешто нема воље чак ни у општинама и градским скупштинама у којима ХДЗ има већину, преносе медији. Иначе, широм бивше Југославије, али и света, 61 улица или трг носи име доживотног председника СФРЈ. У БиХ десет улица носи име Тита, у Црног Гори шест, Хрватској 18, Македонији осам, а Словенији и

Година је 1889. Пошто је већ пуних пет година провео у Америци, Никола Тесла је постао грађанин ове земље, то јест добио је држављанство САД. Тесла је тада одлучио да се први пут отисне преко океана, у Европу, и у септембру те године стиже у Париз, да посети чувену међународну изложбу. У Паризу га је дочекао ујак Петар Мандић. После разгледања Париза и светске изложбе – која је те 1889. године четврти пут одржавана у Паризу, величанственије него све претходне, овенчана у њен част тек изграђеном Ајфеловом кулом – ујак и сестрић су се упутили у Лику. Стигли и у манастир Гомирје код Огулина. Боравак у завичају није ни споменуо После

Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић тврди да не жали за усташким режимом и каже да су критике на његов рачун последице посткомунизма у Хрватској. Хина преноси да је Хасанбеговић за „Монд“ рекао да му је „жао што хрватски народ није успео да оствари своје право на национално самоопредељење након Другог светског рата“, као и што су се „Хрвати против своје воље нашли у антидемократском бољшевичком систему Југославије“, али да „не жали за усташким режимом који је одговоран за злочине“. Хрватска агенција наводи и да је Хасанбеговић демантовао да је на контроверзној фотографији која је протеклих месеци кружила хрватским медијским простором носио усташку капу. „То није била усташка капа. Чини ми

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је данас од ЕУ да реагује на некажњено ширење мржње према преосталим Србима у Хрватској. Линта је поводом фотографије усликане поред једног загребачког вртића која приказује наљепницу са људима објешеним на дрвету, а на којој пише „српско породично стабло“, саопштио да је то постала уобичајена појава у Хрватској. „У готово свим хрватским градовима и мјестима могу се видјети на десетине хиљада графита фашистичких и усташких симбола и поздрава, те порука, као што су `Кољи Србе`, `Убиј Србина`, `Србе на врбе`, `Србине исели се`, `Смрт четницима`, `Веселе усташе` и слично, којима се подстиче говор мржње и позива на насиље према Србима“, навео је