новембар 2016 - Страница 2 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за новембар 2016 » Страна 2

Капела на аустроугарском војном гробљу, подигнута 1918. године (Фото: Урош Богдановић)

Записи у мермеру на немачком, мађарском и хрватском језику

28. новембар 2016.

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра

500 српских мученика тражи правду

27. новембар 2016.

Логораши Дервенте с нестрпљењем чекају суђење Азри Башић и сећају се пакла из 1992. Тукла, клала, касапила. Сви из логора остали инвалиди Слетањем авиона на сарајевски аеродром из САД у којем је била Азра Башић, васкрсле су тешке и болне успомене на брутална убиства и мучења дервентских логораша, али и нада да ће ову жену монструма, „крваву Азру“, „Азру два пиштоља“, како су је у време логоровања сами прозвали, напокон стићи и заслужена рука правде. Председник дервентског Удружења логораша Драго Кнежевић један је од готово 500 овдашњих мученика који су прошли голготу специјалних метода мучења Азре Башић и других крволока из овог града. – За све нас она је, посебно,

Није баш свако ковач(евић) своје среће: Љубу више нико не љуби

27. новембар 2016.

У зарушеној уџерици, напуштена од свих и осуђена на вечну осаму, дочекала је последње дане старица Љуба, кћер Анта Ковачевића, једног од оснивача Степановићева – доскоранајвеће херцеговачке насеобине у Бачкој пише: Младен Булут Као утамничена, у тескобној и као гроб хладној, јединој преосталој собици испод полеглог крова, самовала је и дуготрајним мукама се одвикавала од живота Љуба Ковачевић. Притиснута самоћом и чемерним јадом, она се тек с времена на време, не показујући пред светом своје изнурено лице, као рањена зверка, болним криком оглашавала да макар начас васцело село подсети на своје бедно постојање. Заветница убогог дома – Шта ћу кад ме, овако грешну, ни Бог неће – јадала ми се

Многе Азре још на слободи?!

27. новембар 2016.

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале „домољубље“ убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена „саборкиња“ Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша

Морамо живети тако да нас унуци памте

27. новембар 2016.

Властодршци упорно покушавају да нас убеде да је позив на слободу Отаџбине у ствари призивање рата, плашећи наивне да је глас разума и достојанства који сваком нормалном човеку говори изнутра да није рођен да би био роб – у ствари глас некаквог безумља. Желе да прикажу да људи који воле слободу заправо имају ратно-хушкачки став. Осмишљава запад разне дефиниције и називе који већ при самом изговору делују застрашујуће, не би ли и тако одбили људе од сваке помисли да се бране и боре за своју слободу. Сваку дискусију о слободи они почињу реченицом да је било доста сукоба, да се не смеју призивати нови ратови … Право питање никад није

Техника велике лажи

27. новембар 2016.

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“ Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења

Хрватски министар одговоран за злочине у БиХ

27. новембар 2016.

Јагодина – Директор Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, изјавио је да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, у акцији „Олуја” прво „очистио Крајину”, а затим прешао у БиХ и тамо, у акцији „Маестрал” наставио да чини злочине. Крстичевић је у време „Олује” био комадант 4. гардијске бригаде, која је пре одласка у БиХ, „починила страшне злочине на подручју Книна и северне Далмације, а затим прешла у БиХ и наставила етничко чишћење и убијање”, објаснио је Штрбац. Он је, учествујући, у емисији јагодинске телевизије „Палма плус”, подсетио да је Крстичевић „био под истрагом Хашког трибунала, међутим, с обзиром на нову стратегију тог суда, до које је у међувремену дошло, да се

Вулин: Наклоност Китаровићеве усташтву није спорна

27. новембар 2016.

Београд — Министар рада у Влади Србије Александар Вулин изјавио је да наклоност председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић усташтву није спорна. “Она је прва која је отишла у Блајбург и поставила венац на гроб стрељаним усташама. То ни Фрањо Туђман није урадио”, рекао је Вулин током гостовања на телевизији Пинк. Међутим, како каже, ипак изостаје осуда која треба да дође из хрватског друштва и потребно је о томе говорити. “Морамо помоћи нашим комшијама да се изборе са фашизацијом свог друштва. Не верујем да већина Хрвата мисли да су усташе биле добре. Знам да је дошло до победе над фашизмом, знам да је већина против усташа”, каже Вулин. Ипак, према његовом

Миле Савић аутор филма Споменко на вјечној стражи

Улицу, трг или школу назвати по хероју Споменку Гостићу

27. новембар 2016.

У Бијељини је синоћ приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, чији је циљ да пројекцијама у градовима Српске анимира локалне власти да улицу, трг или школу назову по петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем одликованом српском борцу који је погинуо 1993. године, бранећи свој народ и село на Озрену. – Млади херој са Озрена то свакако заслужује – рекао је Савић вечерас у препуној сали бијељинског Центра за културу, након неколико пројекција филма по градовима Српске, али и шире. Он каже да је филм само прича о дјечаку великог срца који је волио свој народ и није желио да оде са Озрена. – Сви који су погледали филм

Укор Хрватској због Јасеновца

26. новембар 2016.

Усташки логор смрти из Другог светског рата уписан на листу угрожене баштине Холокауста. Загребу наложена промена изложбе, као и брига о Старој Градишки Спомен-подручје Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата. Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац. – Потребна

Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама

26. новембар 2016.

Предсједник ИО Удружења Јасеновац – Доња Градина, господин Саша Аћић, упутио је 31.10.2016. писмо на адресу Владе Републике Србије, које у цијелости преносимо: Број: 401/16 Датум: 31.10.2016. ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Министарство спољних послова гђа Љиљана Никшић Предмет: Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама у организацији хуманитарне организације „28. јун“ из Канаде Поштовани, Удружење Јасеновац-Доња Градина обавијештено је од стране господина Симе Мраовића о детаљима везаним за организацију изложбе о Јасеновачком логору смрти у Уједињеним нацијама чије одржавање је планирано за 23. април 2017. године, као и његовим ставовима у односу на наведени догађај. Имајући у виду да се институције у којима радите

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (2)

26. новембар 2016.

ДРУГО ОБРАЋАЊЕ СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ У ОТАЏБИНСКИМ ЗЕМЉАМА И У РАСЕЈАЊУ И ПРВО ОБРАЋАЊЕ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ И АНДРИЋЕВОМ ИНТИТУТУ Прошло је већ нешто више од месец дана од нашег првог обраћања јавности (Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама), и оцене, да начин на који је најављена iзложба у згради Уједињених нација, у Њујорку, о «Аушвицу Балканског полуострва» …где је «око 700.000 људи, жена и деце изгубило своје животе» (vidi: www.hiddenholocaust.info), није примерен. Оваква најава изложбе, не само да неће упознати свет са геноцидом усташке, такозване »Независне Државе Хрватске» (“НДХ”) над Србима у Другом светском рату, већ ће неименоване српске жртве, поистоветити са далеко мањим

Шта неће Вељко Ђурић?

26. новембар 2016.

Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на причи. Сурове чињенице доказују да су, нажалост, милиони Срба страдали у ратовима ХХ века. У званичним евиденцијама ни 20 одсто њих није пописано. Свој удео у неурађеном има и Музеј жртава геноцида. То, изгледа, није познато ни данашњем његовом вршиоцу дужности директора Вељку Ђурићу. Можда баш зато нека несувисла питања куљају из његових новинских написа. И оспоравања рада оних који

Хрватска председница Колинде Грабар Китаровић са усташком заставом

Хрватска председница се сликала са усташком заставом

26. новембар 2016.

На друштвеним мрежама се појавила фотографија хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић са усташком заставом, пише „Индекс“. Професор у Торонту Тихомир Јањичек је објавио фотографију са хрватском председницом испред које је постављена хрватска застава са првим белим пољем у шаховници, пише Индекс. Јањичек се обратио јавности и објавом на Фејсбуку у којој је навео да је заставу поставио уз лично одобрење председнице. „Председница је видела заставу и како се на фотографији може видети, својеручно је придржала заставу. Честитам председници на њеном искреном хрватству. Овај примерак заставе је мој лични примерак и купљен је у Загребу и у то време је била званична државна застава Хрватске. Ова застава окупља све Хрвате, у

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (1)

26. новембар 2016.

У оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 23. априла, 2017., најављено је на једној интернет страници http://www.hiddenholocaust.info , да ће у Уједињеним нацијама, у Њујорку, бити постављена и изложба о Јасеновачком логору смрти у Хрватској. Хуманитарна организација „28. јун“ из Канаде представља се као одговорна организација за „маркетинг и брендинг“ ове изложбе назване у наднаслову HIDDEN HOLOCAUST (СКРИВАНИ ЗЛОЧИН), а у наслову: ИЗЛОЖБА О АУШВИЦУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА. На први поглед, веома корисна и важна иницијатива. Међутим, уколико читалац ове Интернет странице за тренутак застане, уочиће неприхватљив, могло би се рећи и понижавајући и омаловажавајући приступ сећању на српске жртве у злогласном Јасеновачком логору смрти. Да почнемо из почетка ову