arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Тепић

Мајор Милан Тепић добија споменик у Београду

30. новембар 2016.

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у београдском насељу Савски венац биће подигнут споменик мајору Милану Тепићу, који је херојски погинуо бранећи војно складиште ЈНА у Бјеловару, одлучила је данас Скупштина града Београд. Споменик ће бити подигнут у близини улице која носи Тепићево име, преносе београдски медији. Мајор Тепић издао је наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 1991. године, које је требало да нападне хрватска паравојска, и том приликом жртвовао је и сопствени живот. Скупштина града одлучила је да у Београду буду подигнуте бисте и пољском имунологу Лудвику Хиршфелду, који је добровољно дошао у Србију 1915. године и допринио да

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

30. новембар 2016.

У суботу, на Задушнице 8. окробра 2016. године, Православни хришћанин Босанског Петовца Драшко Дргишић дао је откриће о новом стратишту Првославних Срба Босанског Петровца, пострадалих о Илиндану 1941. године, а за које се, нажалост, до сад мало знало, нити се молитвено посјећивало. То је пошумљени простор у Горинчанима, недалеко од самог Петровца. Драшко је здрав и крјепак човјек, од 82 године (рођ.1934) свјежег памћења, који је и сам после Другог рата вадио кости пострадалих. Наиме, усташе су народ убијали и бацали у долину, која је раније била „Крепана“, у коју су раније сељани бацали угинулу стоку, тако да су кости убијаних биле помјешане са костима стоке. Драшко је сам прекопао

ЕксхумацијаФото: РТРС

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

29. новембар 2016.

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији „Олуја“ и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији „Олуја“ и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Попис жртава рата 1941-1945.

29. новембар 2016.

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом

Владимир Путин

Владимир Путин: Тешко је рећи да ли би ми добили рат да за воланом није био Стаљин…

29. новембар 2016.

Председник Русије о Минхенском споразуму, Пакту Молотов – Рибентроп и Великом Отаџбинском рату… 5. новембра 2014. године, у музеју савремене историје Русије одржан је сусрет шефа руске држаев Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштава прес-служба Кремља. У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института. Током сусрета покренута је тема историје Русије у ХХ веку. “А што се тиче ХХ века – истакао је Владимир Путин – за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога исполитизованог, чак још увек

Скуп пoдршкe ухaпшeним припaдницимa ХВO-a – Oрaшje Фото: Ивицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja

29. новембар 2016.

‘Нoвoсти’ дoнoсe изjaвe свjeдoкa кojи нaвoдe дa су прoшли тoртурe у Дoњoj Maхaли и Oрaшjу: Прeмa пoдaцимa Сaвeзa лoгoрaшa Рeпубликe Српскe, у Oснoвнoj шкoли у Дoњoj Maхaли и Срeдњoшкoлскoм цeнтру у Oрaшjу крajeм 1992. и пoчeткoм 1993. убиjeнo je 24 лoгoрaшa. Стoтинe српских цивилa прoшлo je тoртурe с прeмлaћивaњeм, изглaдњивaњeм и прикључивaњeм нa струjу. Ниje лиjeпo бити у притвoру. У тo су сe свaкaкo вeћ увjeрили Ђурo Maтузoвић, Ивo и Taдo Oршoлић, Maркo Дoминкoвић, Joсo Нeдић, Maркo Блaжaнoвић, Maтo и Aнтo Живкoвић и Стиjeпo Ђурић, кojи су ухaпшeни пoд сумњoм зa рaтни злoчин у Oрaшjу 1992. гoдинe. Дoбрo je тo пoзнaтo и врхбoсaнскoм нaдбискупу и кaрдинaлу Винку Пуљићу, кojeм ипaк

Избjeглицa знa кaкo je другимa кojи су oстaли бeз дoмa - Aлeксaндрa Стиjeљa

Пoкoшeни нa Пeтрoвaчкoj цeсти

29. новембар 2016.

Причa кoja дoбивa нa aктуaлнoсти збoг свe вишe oптужницa зa рaтнe злoчинe у Бoсни и Хeрцeгoвини: Mлaдa Бeoгрaђaнкa Aлeксaндрa Стиjeљa у aвиoнскoм рaкeтирaњу избjeгличкe кoлoнe у БиХ, 1995. гoдинe, при биjeгу из oкoлицe Бeнкoвцa, изгубилa je oцa и дjeдa, дoк je мajкa умрлa oд пoсљeдицa рaњaвaњa Дјeцa из избjeгличкe кoлoнe, oвaкви су нaслoви вeћ нeбрojeнo путa oбjaвљeни у мeдиjимa, кaдa су тeмe билe пoтрeснe судбинe и живoтнe причe млaдих људи кojи су бeзбрижнo дjeтињствo и игрe зaмjeнили избjeгличким кoлoнaмa и путeм у нeпoзнaтo. Пoд oвим нaслoвимa су oбjaвљивaнe и причe o дjeци кoja су прeкo нoћи мoрaлa oдрaсти. Taкo и судбинa Бeoгрaђaнкe Aлeксaндрe Стиjeљe (24) тeшкo дa нeкoгa мoжe oстaвити

Недићеве заслуге на транспарентима, фото А. Станковић

Јевреји и Субнор хоће да сведоче

29. новембар 2016.

Нови захтеви заинтересованих страна у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије. Суд треба накнадно да одлучи о овом питању Савез јеврејских општина, Јеврејска општина Београд и Субнор тражили су да се укључе у поступак рехабилитације премијера Србије током немачке окупације Милана Недића. Суд ће о овоме накнадно одлучити и обавестити заинтересоване странке, изјавила је Анђелка Опачић, судија у овом поступку пред Вишим судом у Београду. И Више јавно тужилаштво тражило је увид у документацију, пре одлуке да ли ће учешће тражити и држава. Овом предлогу оштро се супротставио заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић, истакавши да је поступак, по Закону о рехабилитацији из 2006, једностраначки: – Било је сличних предлога

Зашто Вучићева влада жели срушити Републику Српску

29. новембар 2016.

Трудим се да не пишем и не говорим о Србији и њеној политици, дубоко увјерен да је то дужност многих мојих пријатеља у Београду и Србији, и да би моје бављење том отвореном раном колективне стабилности Балкана, а не Србијом као темом, било негирање тих храбрих, патриотских и стручних напора које чине добри људи, интелектуалци и неки политички активисти у Србији. Ипак ми се понекад омакне, па поменем или напишем понешто о томе, више због потребе да јасно искажем свој став о политичком злочину и кукавичлуку који се чини у име цјеле Србије и српског народа, него што вјерујем да је то моје мишљење значајно или потребно. Иако не сумњам

Застава "велике Албаније"

Иза заставе кроје „Велику Албанију“

29. новембар 2016.

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања „велике Албаније“. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Немачко гробље са уписаним именима погинулих војника Вермахта

Сетите се и наших жртава!

28. новембар 2016.

Немачко гробље на делу војног аеродрома Голубовци и даље изазива бурне реакције. Да се не замери НАТО, држава пристала да понижава потомке убијених Подгорица – Шездесет четири гробнице за припаднике злогласне СС „Принц Еуген“ дивизије која је сејала смрт по Пиви, Велици и другим црногорским местима, смештене на делу војног аеродрома у Голубовцима надомак Подгорице, жестоко су поделиле Црногорце. Посебно оне чије кости предака чаме у бројним јамама и другим стратиштима чекајући да буду достојно сахрањене. – Сваки човек има право на гроб и гробови не би требали да су било коме непријатељи, али нама сметају двоструки аршини у којима актуелни режим не дозвољава право на гроб и обележје за

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

28. новембар 2016.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. „Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске“, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. „На овај начин отварамо могућност да

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари

28. новембар 2016.

Академик Матија Бећковић за „Новости“ о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада Песник, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета „Праху оца поезије“ (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу… То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је „за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога“, насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета – по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је „свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина“, Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све – о свему. О Његошу,

Хрaм Свeтoг Спaсa изнaд врeлa Цeтинe

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe

28. новембар 2016.

У Цeтини дaнaс нeмa ни тргoвинe ни пoштe, aли зaхвaљуjући интeрнeту Цeтињaни мoгу кoмуницирaти сa дjeцoм, штo им je дoвoљнo дa сe oсjeтe диjeлoм цивилизoвaнoг свиjeтa. Зa oстaлo сe сaми снaлaзe. Oвдaшњeм стaнoвништву, нeнaвиклoм нa удoбнoсти сaврeмeнoг свиjeтa, мaлo je пoтрeбнo зa срeћу У дaлмaтинскoм кршу, испoд зaпaдних oбрoнaкa плaнинe Динaрe, угниjeздилo сe живoписнo сeлo Цeтинa. Oвo плoднo пoљe испрeсиjeцaнo je вoдeним тoкoвимa истoимeнe риjeкe кoja je oвoм крajу пoдaрилa мнoштвo прирoдних љeпoтa, aли и плoднoст шкртoj дaлмaтинскoj зeмљи. Збoг тoгa je oвaj крaj oд пaмтивиjeкa биo нa мeти oсвajaчa, a у њeму сe бeз вoљe и нaдљудскe упoрнoсти тeшкo oпстajaлo. Taкo je билo у прoшлoсти, a ни дaнaс ниje

Драгомир Грујовић (Фото: Г. Оташевић)

Српски суд саслушаће Драгомира Грујовића

28. новембар 2016.

Обрт у случају официра ВС из Чачка: јунак са две потернице Интерпола изјавио „Политици” да ће се појавити пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем Чачак – Највећи живи српски јунак, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, позван је да приступи у зграду Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине – ради саслушања због оптужбе да је починио кривично дело ратног злочина. У позиву стоји да је реч о замолници Републике Словеније – Окружног суда у Новом Месту – јер Основно тужилаштво из тог словеначког града терети Грујовића за ратни злочин против цивилног становништва и убиства у покушају. – Официр ће се одазвати позиву јер воли своју отаџбину и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА