arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
фото: dnevnik.hr

Ни реч о страдалом Српству: Потписана Декларација о односима Србије и Хрватске

ВУКОВАР, Доњи Таванкут – Председник владе у техничком мандату Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић потписали су данас у Суботици Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, која садржи шест тачака. Декларацијом је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина – српске у Хрватској и хрватске у Србији. То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори

Фото: РТРС/Срна

Промовисан Зборник „Злочини Црне легије 1942-43. године у источној Босни“

У Сребреници је данас, поводом обиљежавања 73 године од великог усташког злочина над српским становништвом овог мјеста и околних села на Тројчиндан, промовисан Зборник радова „Злочини `Црне легије` 1942-43. године у источној Босни“. Уредник зборника Вељко Ђурић Мишина рекао је да ова књига садржи излагања учесника прошлогодишњег округлог стола у Сребреници о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и усташких јединица Јуре Францетића на подручју Сребренице и Бирча. „Сви догађаји у историји имају и своју предисторију, па и догађаји у Сребреници у посљедњем рату. Та предисторија су управо злочини који су почињени над српским цивилним становништвом у Другом свјетском рату, као и злочини почињени над Србима овог краја 1992. и 1993.

Јасеновац

„Само ти, дијете, ради свој посао“: Филм о страдањима у Јасеновцу ускоро пред публиком

Прво филмско остварење о страдању и најбруталнијим злочинима над недужним становништвом који су се дешавали у концентрационом логору Јасеновац ускоро ће угледати свјетло дана. Филм који приказује потресну причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро ће имати своју премијеру, најприје на фестивалима, а потом и у биоскопима. На овај играни филм српска јавност чекала је 70 година. Филм је урађен у продукције „Аутоцензуре”, а снимала га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује поријекло зла у људима, психолошко стање и болесни унутрашњи свијет усташког кољача. Сценарио и режију потписује Светлана Петров, а извршни продуцент филма, Милан Зарић, најавио је да би

Миљевачки плато

Сутра 24 године од убиства територијалаца Републике Српске Крајине

Породице жртава затражиле су да органи Хрватске покрену процесе против одговорних за злочиначке акције Хрватске војске на заштићено подручје УН у селу Миљевци у околини Дрниша 21. јуна 1992. године, када је убијено и измасакрирано 40 територијалаца тадашње Републике Српске Крајине. Истина о тим акцијама не смије да се крије, саопштено је Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. Тај злочин Хрватске војске након успостављеног примирја и доласка мировних снага УН био је најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно догодило у познатим акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“, наводи се у саопштењу. За почињене злочине над Србима у овим акцијама

Никола Пузигаћа

Пузигаћа: Двоструки аршини међународне заједнице

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа оптужио је међународну заједницу да проводи двоструке аршине када је ријеч о рјешавању статусних питања избјеглих Срба у Хрватској и Хрвата у БиХ. „У Републици Српској у 98 одсто случајева Хрватима су враћени имовина и станови, а један мањи број налази се још на судовима, док међународна заједница годинама Хрватској дозвољава да опструише рјешавање статусних права избјеглих Срба која се односе на враћање имовине, станарских, радних и пензијских права“, рекао је Пузигаћа Срни поводом обиљежавања 20. јуна – Свјетског дана избјеглица. Пузигаћа је рекао да је избјеглим Србима у Хрватској онемогућено враћање око 50.000 станарских права.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, несталих и погинулих лица Недељко Митровић.

Митровић: Пројектован процес ексхумације и идентификације

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да је процес ексхумације и идентификације пројектован од међународних фактора, а да је питање ратних злочина уско повезано са тражењем несталих лица. „Једно друго допуњује и исти је критеријум, шаблон и однос према Србима којима је десетак пута више пресуђено, а управо из тих разлога нема верификације централне евиденције несталих јер би се онда доказало да је међународни фактор који о томе одлучује апсолутно пристрасан“, рекао је Митровић у Бијељини, гдје је одржана трибина о овој проблематици. Он сматра да је неопходно непрестано давати „додатне импулсе“ у вези са проблемом тражења несталих

Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан

Џодан: Нема основних услова за повратак

Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан рекао је да хрватске власти ни након 21 годину од егзодуса Срба из Хрватске нису ријешили ни пола проблема српских избјеглица, иако званични Загреб тврди да је то питање за њих дефинитивно завршено. „Хрватска није створила основне услове за повратак Срба као што су запослење, повратак њихових станарских, имовинских и радних права, због чега је повратак Срба у Хрватску минималан и практично га више и нема“, рекао је Џодан Срни поводом обиљежавања 20. јуна – Свјетског дана избјеглица. Говорећи о тренутном положају избјеглих Срба у Републици Српској и БиХ, Џодан је рекао да српске избјеглице из Хрватске непрекидно годинама живе

Историчар Јован Пејин

„Светац“ који је покушао да продужи живот НДХ

Хрватски кардинал Алојзије Степинац био је „опскурна личност, огрезла у злочину геноцида“, он је чак покушао да продужи живот усташкој НДХ, наводи историчар Јован Пејин, а преноси „Спутњик“. Пејин пореди Степинца са Томасом де Торквемадом, који је био оснивач католичке инквизиције у Шпанији. Степинац нема никаквих заслуга да би био проглашен за свеца – благосиљао је злочинце, дочекао поглавника Павелића и био примљен код њега два дана након уласка усташа у Загреб, а поздравио је и расне законе, наводи Пејин. „Степинац је био лажов – доставио је папи писмо у којем каже да је 240.000 Срба добровољно прешло у католичанство. То није тачно, постоји бројна архивска грађа која показује какво

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

Служен парастос српским жртвама усташких злочина у Сребреници

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју. На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прошле године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце. Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју је прије 73 године убијено 228 Срба, од којих 80 дјеце, а

„обнова”, дневни информативно-идеолошки лист Фото из књиге „Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944”

Колаборационистичка штампа: Манипулације информацијама (5)

Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, редакција „Обнове” заправо је сарађивала с окупатором Александар Стојановић Значајно место у садржају „Новог времена” имала је спортска рубрика, која је често објављивана на засебној страници и са раскошним илустрацијама. Овај лист редовно је објављивао редослед програма на радију, као и најаве културних и друштвених дешавања у Београду и унутрашњости. У највећем броју издања постојали су и мали огласи, као и „личне и породичне вести” – информације о веридбама, венчањима, сахранама, прославама крсних слава и слично – те читуље и помени. Неретко су објављивани и додатни културнообразовни садржаји, попут лекција немачког језика или популарних романа у наставцима. Анализом садржаја

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Данас је Светски дан избеглица

Светски дан избеглица, који се данас обележава, Србија је дочекала са 29.457 лица са избегличким статусом, од чега их је 20.334 из Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције. Услед ратова из деведесетих година прошлог века, избеглички статус у Србији је добило 618.000 људи – 266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске. Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије, наводи се у саопштењу. Осим према стотинама хиљада избеглица и интерно расељених,

У нацистичким логорима широм Норвешке било заробљено више од 4.000 Југословена Фото: pixabay.com

Српско-норвешко сећање на страдале

Традиционално, као деценијама уназад, у Горњем Милановцу је одржан Марш пријатељства у знак сећања на више од 4.000 југословенских родољуба, међу којима је било највише Срба који су у периоду од 1942. до 1945. године били заробљени у нацистичким логорима у Норвешкој. То је период страдања српских интернираца, али и време када је у најтежим условима рођено пријатељство између норвешког и југословенских народа, које данас негује Друштво српско-норвешког пријатељства. Поред чланова тог друштва, међу Норвежанима који сваке године овим поводом долазе у Горњи Милановац били су и Лапонци, чија је застава уочи почетка марша кроз рудничко-таковски крај додата норвешкој и српској застави. – Цела следећа година у Норвешкој биће у

Мирјана Радојичић

Годишњица Сребренице и поруке

Мирјана Радојичић* Свака годишњица масовног страдања босанских муслимана из околине Сребренице јула 1995. године, било да је „округла“ или „обична“, повод је за нове салве више или мање дискретних оптужби, претњи и уцена упућиваних прекодринским и овдашњим Србима. Та лоша и две деценије дуга традиција неће, рекло би се, ни овога пута бити изневерена. Тако је недавно, готово два месеца пре обележавања нове годишњице тих трагичних догађаја, говорећи о његовој припреми, градоначелник Сребренице упозорио да нико ко негира геноцидни карактер сребреничког злочина тих дана не креће према мезарју у Поточарима јер му приступ неће бити дозвољен. Више нико од потенцијалних гостију, појашњава он, неће ни бити појединачно или институционално позиван

Сребреница

Данас парастос жртвама усташког злочина

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим данас ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Ислам Грчки - уништена српска кућа

Линта: Нема воље да се нађе решење за протеране Србе

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта саопштио је да 21. годину од завршетка рата у Хрватској и БиХ не постоји стварна политичка воља званичног Загреба и Сарајева да се пронађе правично и трајно решење имовинских и бројних других проблема стотина хиљада протераних Срба и малог броја српских повратника. Основни проблем јесте дискриминација у поступању надлежних државних и регионалних органа власти у Хрватској и Федерацији БиХ према Србима., наводи Линта у саопштењу. Преостали Срби у Хрватској и Федерацији БиХ су, како истиче, грађани другог реда, јер у великој већини не могу да остваре своја елементарна људска права. На готово идентичан начин понаша се власт у Приштини према расељеним лицима и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.