Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
ВУКОВАР, Доњи Таванкут – Председник владе у техничком мандату Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић потписали су данас у Суботици Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, која садржи шест тачака.
Декларацијом је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина – српске у Хрватској и хрватске у Србији.
То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, усвојене од стране Савјета Еуропе 10. новембра 1994.
У другој тачки декларације наводи се да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.
У документу се наводи и да две државе немају никаквих територијалних захтева, те да су обе државе спремне да, у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције.
Као трећа тачка је наведена сагласност да су и Србија и Хрватска спремне убрзати примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу.
Декларацијом се потврђује и да су обе државе сагласне да је потрага за несталим особама приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.
Обе државе свесне су нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, наводи се у декларацији и додаје да су спремне активно и координирано да делују у борби против тероризма и избегличке кризе.
Последња тачка односи се на заједничке прекограничне пројекте, а наводи се да су обе државе спремне да активно делују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ.
Вучића и председницу Хрватске дочекао је велики број грађана испред Градске куће у Суботици.
| Вучић: Односи Хрватске и Србије су кичма за добре односе у целом региону |
|
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да су односи Хрватске и Србије кичма за добре односе у целом региону, али и од велике важности за Европску унију. Он је након потписивања Декларације о унапређењу односа и решавања отворених питања с председницом Хрватске Колиндом Грабар Китановић у Суботици казао да је данашњи састанак доказ да обе стране желе да унапреде односе. „Много тога желимо да урадимо и хрватска страна је чула чиме су све Срби у Хрватској незадовољни, а ми чиме су Хрвати у Србији. Било је речи о томе шта све треба да урадимо. Бавили смо се и суштинским стварима“, рекао је Вучић. Према његовим речима, с Хрватском ће се разговарати и о граничним линијама и додао да, ако се то не реши у билатералним разговорима, то ће се решавати пред међународним институцијама. „Ми не претендујемо ни на чију територију“, рекао је Вучић. Вучић је оценио и да су разговори били конструктивни и тешки, као и да ће се у будућности трудити да кроз дијалог реше све проблеме и не остављају их будућим генерацијама. Грабар Китаровић: Декларацијом смо се лично обавезали на решавање отворених питања Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је данас у Суботици да су се она и мандатар за састав Владе Србије Александар Вучић потписивањем Декларације о унапређењу односа и решавању отворених питања лично обавезали да ће учинити све што је у њиховој моћи да се коначно крене ка конкретном решавању тих питања и да се окрене будућности. Грабар Китаровићева је рекла и да се лично обавезује да ће учинити све како би се унапредио положај српске мањине у Хрватској и како би се на локалном нивоу решила „конкретна питања с којима се људи свакодневно суочавају, а која њима живот значе“. Данашњи сусрет с Вучићем, према њеним речима, планиран је неколико месеци и није организован, јер је то од њих неко тражио, него зато што су они тако одлучили. „Желели смо садржајан сусрет који ће уродити конкретним корацима према будућности у смислу решавања питања која оптерећују наше односе већ дужи низ година“, рекла је Грабар Китаровићева на заједничкој конференцији за новинаре. Хрватска председница је изразила задовољство што су данас имали прилику да се упознају с проблемима и изазовима с којима се сусрећу српска заједница у Хрватској и хрватска у Србији, приметивши да је до сада учињено врло мало у решавању отворених питања. „Захваљујем Вучићу што се на данашњем сусрету с Хрватима у Србији обавезао учинити конкретне кораке ка решавању многих питања која их оптерећују“, рекла је Колинда Грабар Китаровић, оценивши да су многи проблеми српске и хрватске мањине у две земље били последица недостатка комуникације. |
Вучић не подржава економски неисплативе медије
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће држава настојати да обезбеди средства и гаранције да националне мањине у Србији наставе да се информишу на матерњем језику и негују своју културу, али да, када је реч о Радију Суботица, неће подржавати нешто што је, како је рекао, економски неисплативо.
Премијер је то рекао одговарајући на питање новинара да ли је у плану измена Закона о информисању по којем је држава морала да се повуче из власништва у медијима пошто је, како је констатовао новинар, Радио Суботица пред гашењем, а једина у Војводини прави програм на четири језика националних мањина.
„Разговарао сам данас са запосленима у Радију Суботица. Нисам за подржавање нечега што економски не може да опстане. Боље је да дамо новац за закуп термина, него да издржавамо нешто што је економски немогуће, рекао је Вучић.
Важно је, казао је, да Хрвати у Србији буду информисани и да негују своју културу, и додао да ће Србија гледати да нађе начин како то да реши преко локалних медија у Суботици.
Када је реч о Закону, премијер је подсетио да је донет у складу са мишљењем Европске комисије и Венецијанским комитетом који су тражили, подсетио је, да се спроведе приватизација медија у Србији.
„Ми ћемо покушати да обезбедимо гаранције и за учење језика, али и за информисање на језику сваке националне мањине. Ту нема спора и спреман сам да са представницима хрватске мањине о томе разговарам сваки пут, сваког дана, поручио је Вучић.
Сусрет на мосту код Ердута
Мандатар за састав нове владе Александрар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сусрели су се данас на мосту на Дунаву, у међуграничној зони код Ердута, на граничном прелазу Богојево – Ердут, после чега су обишли родну кућу Милутина Миланковића где су му открили бисту. Након разговора са представницима српске националне мањине у Хрватској, Вучић и Грабар Китаровић су посетили Доњи Таванкут код Суботице, у којем већинско становништво чине Буњевци и Хрвати.
Данашњи сусрет и потписана декларација оцењују се и у српској и у хрватској политичкој јавности као историјски, те као значајан корак ка смањивању тензија између званичног Београда и Загреба и искорак у правцу боље сарадње и решавања отворених питања.
Вучић и Грабар Китаровић су обишли родну кућу чувеног српског научника Милутина Миланковића у Даљу, разгледали су сталну поставку, уписали се у књигу утисака, те разгледали моделе Миланковићевог планетарија.
„Посебна ми је част и задовољство да будем овде са Александром Вучићем, како бисмо подвукли важност и богатство наших мањина“, написала је хрватска председница која је навела да је Миланковић био велики и цењени научник српског порекла и хрватске домовине.
Вучић је написао да је Миланковић био мостоградитељ, да је правио мостове у реалности, али и у духовном смислу и додао да се нада „да ћемо под окриљем његовог дома, уз присуство хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић изградити боље доносе између Србије и Хрватске, српског и хрватског народа“.
Са представницима српске мањине у Даљу
Вучић и Грабар Китаровић су потом свечано открили бисту Миланковића, и састали се са представницима српске националне мањине у Хрватској.
Разговор у родној кући Милутина Миланковића трајао је дуже од једног сата. У Миланковићевој кући сачекао их је представник Срба у Хрватској, посланик у Сабору Милорад Пуповац, а сусрету је присуствовао и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
Посета Доњем Таванкуту
Председник владе Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић посетили су данас Доњи Таванкут, место код Суботице, у којем већинско становништво чине Хрвати и Буњевци.
Вучић и Грабар Китаровић дочекани су аплаузом, а потом су обишли галерију Прве колоније наиве у техници сламе и присуствовали уметничком програму културно-уметничког друштва ХГУ „Фестивал буњевачких писама“ и певачке групе „Краљице Бодрога“.
Мештани: И до сада смо се добро слагали, посета велики плус
Долазак Вучића и Грабар Китаровић наишао је на одушевљење мештана Доњег Таванкута, који сматрају да је то историјска посета која ће помоћи бољем суживоту свих заједница на том простору.
Како је репортеру Танјуга рекла мештанка Марија Симић, посета много значи за унапређење односа, али и за живот младих у том месту.
„Ово је историјски дан јер декларација (о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске) значи пружање руке пријатељства за све нас и то значи лепшу будућност за наше село и нашу мањину“, рекла је Симић.
Њена суграђанка Ђула Копиловић сматра да долазак двоје високих државника значи много за мештане Доњег Таванкута, који су се и до сада добро слагали и да је то „велики плус“.
Антун Нерковић поручује да посета двоје државника представља подршку останку националних мањина на тлу Србије.
Ипак је истакао да је хрватској заједници потребна већа заступљеност у државним органима. Како је рекао, није оптимиста да ће посета хрватске председнице то променити.
„Та посета неће имати утицај јер руководство ДСХВ-а ми не улива наду“, рекао је Мерковић.
Како је предвиђено, Вучић и Грабар Китаровић ће у просторијама хрватског културно-просветног друштва „Матија Губец“ одржати састанак са представницима хрватске националне мањине у Србији, а затим наставити у Суботицу где је планирано да потпишу Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске.
Ово је прва посета хрватске председнице Србији и она није званична, већ има радни карактер.
***
ФБР КОМЕНТАР:
С ОБЗИРОМ НА ТО ДА СЕ НИЈЕДНОМ РЕЧЈУ НЕ ПОМИЊУ ДЕЦЕНИЈСКИ ПРОБЛЕМИ СРБА СА ХРВАТИМА, ГЕНОЦИД И ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА СА ВЕКОВНИХ ПРОСТОРА ОД СТРАНЕ ХРВАТА ОВАЈ СУСРЕТ НИШТА ДОБРО ЗА СРБЕ НЕЋЕ ДОНЕТИ, ОСИМ МОГУЋЕГ „ЛОВА НА СРБЕ“ КАО ШТО СЕ ТО ДЕСИЛО ПОСЛЕ ПОТПИСИВАЊА „СПОРАЗУМА О САРАДЊИ СА ИЗЕТБЕГОВИЋЕМ“…
– Биљана Диковић
***
КОМЕНТАР СА ФЕЈСБУКА
Nenad Uzelac: O ДАНАШЊОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ СА ХРВАТСКОМ
Зашто данас? Не верујем у случајности у политици.
„Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо – па да будемо мирни!“ – Павле Радић, синовац Стјепана Усташе Радића, изговорио је ове речи на Скупштини Краљевине Југославије 1928. године. Српски радикал, Пуниша Рачић, бранећи част српскога народа и преко милион жртава палих за слободу И хрватскога народа док су његови представници клали Србе по Мачви, захтевао је моментално извињење од Хрвата у Скупштини. Није га добио, пуцао је.
Политика, сама по себи, јесте једна велика лаж у којој се сви лажу, тако се и ми лажемо са Хрватима већ дуго време бесмисленим декларацијама и договорима. Историја нам је показала да су њима такви споразуми и договори служили само за куповину времена и чекање прилике за нови удар. Ово је само одлагање тих нових удара и нових сукоба. Данашња Декларација само одлаже нове сукобе и служи да лажемо једни друге и даље да можемо живети у добрим односима.
Ово се зове „политика свиленог гајтана“. Глумим да желим да будем добар са тобом, а иза леђа ти спремам свилени гајтан. Тако је радио и, на данашњи дан, убијени Стјепан Радић, који је глумио умереног политичара доброг са Србима, а давао заклетве на гробoвима Еугена Кватерника и Анте Старчевића, два идеолога усташства. Тако ради и Колинда, глуми да је добра са нама, као и сви претходни хрватски политичари, а велича Фрању Туђмана који је отворени наследник усташког покрета и којег је величао у својој књизи „Беспућа повијесне збиље“ где је рекао „да је НДХ израз историјских тежњи хрватскога народа“.
Да би се ово одлагање сукоба претворило у коначни, можда, могући, мир хрватски политичари морају да се одрекну усташтва, признају Кристалну ноћ 1902, клања по Мачви у Првом светском рату, геноцид у Другом светском рату и етничко чишћење у последњем рату које је потврдио Фрањо Туђман својом изјавом „да је Хрватска могла добити независност без рата, али она не би била етнички чиста од Срба“. Док су Срби покушавали да спасу Југославију да би спасили, по међународном праву признате државе, да сви Срби остану у једној држави, Хрвати су се спремали за „коначно решење“ српског питања којег су решавали цели 20. век. Једино су Срби, овце, веровали искрено у братство и јединство, а сви други, како су то признали Словенац Антон Корошец и Хрват Мирослав Крлежа гледали су југославију као „прелазно решење“, односно, „златну кобилу коју су им Срби дали, а истим тим Србима вратиће рагу“. И тако је било, јер су Срби веровали у глупости док су они чекали прилику да усташлук реализују. Имамо и ми Срби својих злочинаца у прошлом рату, али неупоредиво са геноцидом целог 20. века од стране њих.
Све је ово једно велико лагање, а Хрватска нам је то кроз историју показала да добро ради. Овамо помирење, а у Европском парламенту изложба о Степинцу. Не иде.
Не падајмо на језуитску лукавост.
Извор: ФБР
