јун 2016 - Страница 13 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2016 » Страна 13

Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

15. јун 2016.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најоштрије је данас осудио отварање изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“ у Европском парламенту, истакавши да је та изложба покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета. „Несхватљиво је да се у центру ЕУ отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и који је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године“, истакао је Дачић у писаној изјави медијима. Дачић је поручио да ова изложба и конференција не представљају корак ка помирењу и истини. „Напротив, само продубљује поделе. Сведоци смо да је свет данас суочен

Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године

Обиљежавање 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве

15. јун 2016.

Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године. Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 1992. године извршен страшан злочин према свим људима српске националности који су затечени – неко у својој кући, неко на војном

Зашто су Карловци заборавили суграђане страдале током окупације НДХ?

15. јун 2016.

Парастосом и паљењем свећа за пострадале у Другом светском рату, сваког 11. септембра Карловчани обележаваjу годишњицу обустављања злогласне акциjе Виктора Томића“, у коjоj jе 1942. убиjено 6.000 сремских Срба, а jош више одведено у логоре. Немци су ту акциjу, коjом jе руководио високи функционер НДХ Виктор Томић, иначе поверљиви сарадник поглавника Анте Павелића, покренули да би се обрачунали с фрушкогорским партизанима. Међутим, усташе, под чиjом jе Срем био окупациjом, побиле су знатно више цивила, међу коjима много жена и деце, док jе броj униформисаних бораца готово занемарљив. Увидевши да се том акциjом масовно истребљуjу Срби, што jе опустело њиве и друга пољопривредна добра по Срему, Немци су 11. септембра 1942.

Јовичић видио тијела три убијена Србина

15. јун 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Славко Јовичић изјавио је пред Кантоналним судом у Сарајеву да је у априлу 1993. на камиону испред Полицијске станице у Бутмиру, код Сарајева, видио три тијела српских заробљеника за које је касније чуо да су убијени због одмазде. Славко Јовичић је 26. маја 1992. године заробљен и одведен у логор „Силос“, општина Хаџићи, након чега је у децембру наредне године пребачен у логор „Крупа“, који је три километра удаљен од Пазарића. Према његовим ријечима, логораши српске националности из логора „Крупа“ су свјесно жртвовани за најтеже физичке радове на првим борбеним линијама, преноси Бирн. Свједок је 22. априла 1993. са својом групом заробљеника радио у Доњем Которцу, општина

Сјећање на 15. јун 1992 – Саборна црква у Мостару (ВИДЕО)

15. јун 2016.

Саборна црква Свете Тројице запаљена је и до темеља порушена, 15. јуна 1992. године од Муслимана у јединицама ХОС-а.Обнова Цркве Свете тројице започета је 2010. године. У цркви је 1888. сахрањен митрополит Леонтије Радуловић чије су мошти пронађене 2010. приликом обнове цркве. Саборна црква у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19-ог вијека. Саграђена је 1873. године и представљала је један од симбола града Мостара. Налази се на локацији Бранковац. Велелепна, монументална и живописна црква посвећена Светој тројици била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану. Храм је потпуно

Одржана изложба надбискупу Алојзију Степинцу у Европском парламенту,

Покушај рехабилитације викара усташке војске

15. јун 2016.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин поручио је, поводом изложбе о хрватском надбискупу Алојзију Степинцу у Европском парламенту, да је нечувено да се у једној европској институцији врши покушај рехабилитације осуђеног ратног злочинца. Вулин је најавио да ће Mинистарство оштро протестовати и затражити од Европског парламента да омогући простор да се покаже и истина о жртвама усташког режима, преносе београдски медији. „Ако има места за покушај рехабилитације викара усташке војске, онда мора бити места за истину о жртавама усташког режима“, рекао је Вулин новинарима у Београду. Oн је подсјетио да је Степинац осуђен за ратне злочине, нагласивши да не може да замисли да би и

Тужилаштво се жалило на преблагу казну за злочине над Србима

15. јун 2016.

Жупанијско тужилаштво у Загребу уложило је жалбу на пресуду загребачког Жупанијског суда за пет припадника Хрватске војске оптужених за ратни злочин над заробљеним српским војницима и цивилима, оцјењујући да су изречене казне преблаге и неадекватне. Тужилаштво се жалило на пресуду Суда за бившег команданта такозваног Коначишта ратних заробљеника Стјепана Кларића, који је осуђен на осам година затвора, његових подређених Виктора Иванчина, осуђеног на пет година, Дражена Павловића на три године, Жељка Живеца на годину и по и Горана Штрукеља на двије године затвора. Оптужница терети наведена лица за злостављања заробљених српских војника и цивила од краја 1991. до маја 1992. године. Према оптужници, заробљеници су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и

Градска тржница у Сарајеву (Фото Анђелко Васиљевић)

Руски официр: ВРС није гранатирала Маркале

15. јун 2016.

Начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево сугерисао да је испред пијаце постављена и даљински активирана мина. У наставку хашког процеса Ратку Младићу, свједок одбране Андреј Демуренко изјавио је јуче да Војска Републике Српске није могла испалити минобацачку гранату која је, у августу 1995, испред пијаце Маркале убила и ранила десетине грађана Сарајева. Руски пуковник Демуренко био је у то вријеме начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево и учествовао је у истрази о експлозији. „Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом”, рекао је Демуренко, сугеришући да је испред пијаце могла бити постављена и даљински активирана мина или граната, која би имала исти учинак и оставила исти кратер на тлу као пројектил испаљен из

Пајтић: Европски парламент да реагује на изложбу о Степинцу

15. јун 2016.

Председник Демократске странке Бојан Пајтић затражио је хитну реакцију Европског парламента због скандалозне изложбе о кардиналу Алојзију Степинцу, осведоченог сарадника фашиста и усташа. Као члан председниства Партије европских социјалиста, Пајтић је пренео поруку Демократске странке посланицима Социјалдемократске посланичке групе у Европском парламенту да је несхватљиво да се 2016. године у центру Европске уније, у Европском парламенту, говоре похвале и отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому стотина хиљада Срба, Јевреја и антифашиста у логорима смрти Независне државе Хрватске током II светског рата. Пајтић је упутио писмо и протест и Мартину Шулцу, председнику Европског парламента који припада истој политичкој породици као и Демократска странка. Изложбу о Алојзију Степинцу у Европском

Битка за Кошаре (фото: srpskiglas.com.au)

Хероји са Кошара добијају споменик

15. јун 2016.

На Правном факултету у Београду обиљежено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсјетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара. Прије тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дјела запамте генерације које долазе. „Вама, драга омладино, не могу ријечима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо дјецу,

Хероји с Кошара на Правном факултету Фото: Предраг Дедијер / РАС Србија

Хероји с Кошара „Молили смо се Богу да нас пошаље у рај, пакао смо преживели“

15. јун 2016.

Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч дао је професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић. – Кад чујем сову и данас се најежим. Албанци су покушавали да нам исперу мозак хуктајући целе ноћи. Психички су нас убијали. Одзвањало је кроз целу шуму – прича за „Блиц“ Иван Спасић припадник 125. моторизоване бригаде „Џокер“. Са само 18 година он је био један од најмлађих

Фоча: Изложба "Добојски логор култура сјећања 1915-2015." Фото: СРНА

Данас отварање изложбе „Добојски логор, култура сјећања 1915-2015“

15. јун 2016.

У Културном центру „Пале“ данас ће бити отворена изложба „Добојски логор, култура сјећања 1915-2015“, коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско. На изложеним документима налазе се подаци о великом броју страдалих у добојском логору са подручја Сарајевско-романијске регије. Из општине Пале је најављено да ће на изложби говорити аутор поставке Милка Ћосић, која је виши кустос и историчар добојског Музеја. Отварање изложбе заказано је за 17.30 часова. Извор: СРНА Везане вијести: Сјећање на страдање Срба у добојском логору прије 100 година …

Нисам Србин, дакле јесам Хрват

15. јун 2016.

Двије деценије након остварења „тисућљетног сна“ о независној држави свједочимо хрватском буђењу и схватању да се снови и јава битно разликују. Након што је Хрватска постала „пуноправна“ чланица Европске уније догађају се поприлично ирационалне промјене какве је унутар тог друштва и ширег окружења мало ко очекивао. Ван сваке сумње данашња Хрватска тавори са проблемима идентитетске природе. Међутим, проблеми не произилазе из идентитетске недовршености, него из свијести (или бар интуиције) да је овакав колективни идентитет заснован на крајње погрешним основама, те да као такав води у беспућа ирационалности. Колективни идентитет је жива материја каква се увијек надграђује, развија и употпуњује, но, кад је заснован на „лошем темељу“ мора трпити потресе, ерузију

Бог никог не јури

14. јун 2016.

Док запад јури за материјалним и док му се прикључују оне маловерне душе са истока подела постаје све видљивија. Свет је све јасније поларизован на оне верујуће који воле људе и оне који брину само о себи а љубав имају само ка новцу. Онима који брину само о себи и материјалном овај земаљски живот омогућава да грабећи добију нешто више. Само живот је кратак а оно у њему приграбљено не може се однети. Човек на крају са собом може понети само душу. Када дође неизбежни тренутак истине за пресек овоземаљских рачуна наша вера, љубав, праведност, великодушност и искреност коју смо носили у души биће оно једино што ће нам одредити

Пламенац: Католички олтари на немањићким црквама реликти су окупатора (ВИДЕО)

14. јун 2016.

Парох барски, протојереј Јован Пламенац, казао је за портал ИН4С да цркве с два олатара у Сутомору не представљају никакве симболе заједништва и слоге локалних православаца и римокатолика, како се то често представља у јавности, већ је, тврди, у питању тенденција прекрајања истине и историје овог краја. „Односи сутоморских односно спичанских православаца и римокатолика јесу традиционално добри и треба такви да остану, и они се огледају у пуном међусобном уважавању, женидбама, удајама, кумствима, пријатељствима, и то је веома похвално и значајно. Међутим, два олатара на храмовима Свете Петке и Свете Текле нису никаква достигнућа заједништва већ су придодати, католички олтари на њима манифестација и реликти насиља млетачких и аустроугарских окупатора.