март 2016 - Страница 19 од 20 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2016 » Страна 19

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. март 2016.

Удружење расељених „Срби сарајевске регије“ из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом „Егзодус суза-егзодус слободе“. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,

Јуришић ослобођен отужби

4. март 2016.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године, објављено је данас на сајту тог суда. Овом одлуком поништена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора. У образложењу Апелационог суда наводи се да је првостепени суд пресуду донио на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд био је обавезан да сам

Бранитеље боли истина о масакру

4. март 2016.

У Хрватској се протеклих дана не стишава бура у вези с данским документарним филмом „15 минута – Масакр у Двору“, који говори о једном од најбруталнијих злочина у време хрватске офанзиве „Олуја“, кад је убијено девет штићеника психијатријске установе. Злочин за који нико није одговарао. Филм у Хрватској није приказан, али они који су га видели, пре свега представници бранитеља, сматрају га антихрватским. Посебно су изнервирани због чињенице да је Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) са 250.000 куна (нешто мање од 33.000 евра) суфинансирао пројекат који, како сматрају, има за циљ да одговорност данског батаљона Унпрофора који није спречио злочин, пребаци на хрватску војску. Филм је после учешћа на фестивалу премијерно

Пријатељи и саборци на сахрани Владе Петровића Чиче

Пронашао тело брата и 300 несталих Срба

4. март 2016.

Сахрањен Владо Петровић, борац за истину о страдању Срба. Открио две гробнице, у Стогу, са 17 обезглављених тела ПРЊАВОР – На православном гробљу Шушњари у Добоју, у уторак после подне, у присуству више стотина грађана из готово свих крајева Српске, сахрањен је Владо Петровић Чича (57), командант 2. батаљона легендарне 4. озренско-возућке бригаде. Чича је постао познат и као послератни доказани хуманиста у тражењу несталих Срба и велики борац за правду и истину о страдању нашег народа. Изненада је преминуо у Добоју, где је и живео, оставивши супругу, браћу, сестре…. Заједно са саборцима био је пример јунаштва у одбрани Озрена и Возуће у протеклом рату, познатије као „Српски Стаљинград“ и

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

4. март 2016.

Удружење избјеглих „Срби сарајевске регије“ из Братунца обиљежиће данас и сутра двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. У братуначком Културном центру данас у 19.00 часова биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободи која им је вриједнија од све имовине. Осим

Дане Чанковић: Ко и зашто нас анестезира?

3. март 2016.

Миломир Марић у телевизијској емисији Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже гледаоцима ужасно страдање Срба, каже строгим гласом: „Затвори књигу.“ Алексанар, гости у студију, па сигурно и многи гледаоци као да су били трауматизовани. Нико од гостију да упита Марића зашто да затвори књигу, зашто да се не прикаже и страдање Срба, зашто да се не прикаже истина, без обзира колико је трагична и болна, и можда баш због тога. Миломир Марић можда је још и међу храбријима који износе у јавност истину о српском страдању. Тада се сјетих своје изјаве од прије више година

Свесоколски слет у Београду 1930.

3. март 2016.

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. На ванредној седници Савеза Славенског Соколства примљен је „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (1) У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић

Саслушана Војинка Павловић о страдању цивила из братуначког села Липеновићи

3. март 2016.

У канцеларији Тужилаштва за ратне злочине БиХ у згради Основног суда у Сребреници данас је о страдању цивила из овог мјеста у јулу 1995. године саслушана свједок Војинка Павловић /67/ из братуначког села Липеновићи код Кравице. Павловићева је дугогодишњи дијабетичар и тешко се креће, али се одазвала на позив Тужилаштва у пратњи сина Војина. Она тврди да је изненађена овим позивом и темом о којој је дала изјаву, јер је цијело вријеме рата провела у Србији гдје се налазила и у јулу 1995. године. „Муслиманске снаге из Сребренице и околних села попалиле су наше село још у мају 1992. године када сам са породицом избјегла у Прњавор код Шапца. У

Линта: Срби у Федерацији БиХ дискриминисани

3. март 2016.

Положај Срба у Федерацији БиХ није добар, јер их надлежне кантоналне и федералне власти дискиминишу, сагласили су се данас замјеник предсједника скупштинског одбора за Србе у дијаспори Миодраг Линта и посланик у Дому народа парламентарне скупштине БиХ Славиша Михајловић. Линта и Михајловић су послије састанка у Скупштини Србије новинарима рекли да је дошло вријеме да се званичне институције Србије и Републике Српске још више укључе у „заштиту“ Срба у региону. Линта је оцијенио да званично Сарајево стално говори о мутлиетичности, али да су у сваком кантону доминантни Бошњаци или Хрвати. Он је пренио да је са Михајловићем разговарао о активностима и мјерама да се заустави процес нестајања Срба са тих

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

3. март 2016.

Удружење избјеглих „Срби сарајевске регије“ из Братунца у наредна два дана обиљежиће двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. Сутра у 19.00 часова у братуначком Културном центру биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободу која им је вриједнија од све имовине.

Брод – Парастос за 48 погинулих српских бораца

3. март 2016.

У мјесној заједници Бродско поље 1, код спомен-обиљежја испред Основне школе „Свети Сава“ данас је служен парастос за 48 погинулих српских бораца са подручја ове мјесне заједнице. Прастос је организовала општина Брод у сарадњи са општинском Борачком организацијом. На данашњи дан 1992. године у послијеподневним часовима, преко моста који повезује Брод и Славонски Брод у Хрватској прешао је велики број тешко наоружаних хрватских војника. Први напад је почео поред магистралног пута Брод – Дервента, тачније у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града. Истог дана у вечерњим часовима рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Ђукић огорчен: Црна Гора предаје генерала Хрватима

2. март 2016.

Власти Црне горе одлучиле о екстрадицији Хрватској некадашњег заменика команданта Српске војске Крајине и официра ЈНА – генерала Борислава Ђукића, због наводних ратних злочина ГЕНЕРАЛ Борислав Ђукић (68), некадашњи заменик команданта Српске војске Крајине и официр ЈНА, наредних дана биће из затвора у Спужу изручен Хратској. Ту одлуку донело је Министарство правде Црне Горе по Интерполовој потерници коју је званични Загреб расписао због наводних његових ратних злочина и рушења бране Перуча. У међувремену су Хрвати проширили оптужницу стављајући му на терет одговорност за убиство цивила у Далмацији. – Када је чуо за одлуку, генерал није могао сакрити горчину, али је све примио достојанствено. Веома сам забринут за његову судбину, јер

Српско друштво у Дубровнику у међуратном периоду

Српски лист “Дубровник”

2. март 2016.

Лист „Дубровник” био је гласник Српске народне странке на Приморју. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Лист је писао о раду Српске Зоре, Савеза српских привредних задруга и оснивању и раду Српских соколских друштава. „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у српском народу који су узели за свој програм гесла „брат је мио, које вјере био“ и „башка вјера, а башка народност“. Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу. (1) У листу „Дубровник” писано је о Доситеју Обрадовићу поводом обележавања стогодишњице смрти 1911. Јован

Бијељина: Музеј Семберија – изложба Фото: СРНА

Бијељина: Изложба „Немојте нас заборавити“

2. март 2016.

У Музеју Семберије вечерас је отворена изложба фотографија првог српског ратног фоторепортера Ристе Марјановића, под називом „Немојте нас заборавити“. На око шездесет постављених фотографија приказани су ратни добровољци, страдање Шапца, збјегови по Мачви, Цер, повлачење преко Албаније, пробој Солунског фронта… Један од аутора изложбе Бранислав Станковић, кустос историчар Народног музеја у Шапцу, нагласио је да су ови радови били изложени 1916. године на Савезничкој изложби ратне фотографије у Паризу и на највјернији начин приказали дешавања у тадашњој ратној Србији. Изложба је плод сарадње Српске академије наука и уметности, Народног музеја у Шапцу, Музеја Новог Сада и Војног музеја у Београду и 2014. године била је најпосјећенија изложба у Србији. Изложба

Брчко: Суђење за злочине над српским цивилима 4. априла

2. март 2016.

Основни суд Брчко дистрикта заказао је за 4. април почетак суђења Мирсаду Ахметбашићу за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима. На статусној конференцији, тужилац Радмило Ивановић рекао је да планира позвати 21 свједока и два вјештака, те уложити материјалне доказе, јавио је Бирн. С обзиром на то да су неки од свједока умрли, обољели или су недоступни, Ивановић каже да ће њихови искази бити прочитани. Ахметбашићев бранилац Мирсад Исламовић рекао је да одбрана планира позвати мање од 10 свједока. Ахметбашић је оптужен да је, као припадник 108. бригаде Хрватског вијећа одбране, у више наврата психички и физички злостављао затворене цивиле и ратне заробљенике српске националности које је обезбјеђивао као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од

Дођите до Шаранове јаме у суботу 21. јуна 2025, јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и четврте

Саопштење за јавност УГ Јадовно 1941. Бања Лука и Београд

ПОВОДОМ САСТАНКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН И УДРУЖЕЊА “ЈАДОВНО 1941.“

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти „хрватски“

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.