arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Spomenik_na_Petreovoj_gori.jpg

ПРАВЕ СЕ ЛУДИ И БЛЕСАВИ: Систематско брисање памћења у Хрватској

Споменик устанку народа Баниjе и Кордуна уништава се од 1995. године Откако се Србиjа, после готово jедног века, поново поjавила сама на светскоj позорници, ослобођена jугословенског баласта, свакакве су jе невоље снашле. Природно jе да се намеће потреба и за jедним новим историjским приступом времену оптерећеном пропалом комунистичком идеологиjом и несталим jугословенством. Поготово што jе владаjући светски глобалистички поредак наметнуо многим, нарочито малим народима, ревизиjу и маргинализовање историjе. То се наjочигледниjе види и осећа на простору коjи се седам децениjа звао Југославиjа. Због тога jе нама нови поглед на прошлост важниjи него икад. Само они коjи буду добро познавали модерну, двовековну, историjу српског народа, моћи ће да разумеjу шта нам

U_Skupstini_grada_Beograda_obiljezen_Medjunarodni_dan_nestalih.jpg

ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА НЕЗАДОВОЉНЕ СПОРОШЋУ ПРОНАЛАСКА НАЈМИЛИЈИХ

У Скупштини града Београда обиљежен Међународни дан несталих Породице несталих српских жртава обиљежиле су данас у Скупштини града Београда Међународни дан несталих пригодним скупом, са коjег су поручили да су незадовољни спорошћу процеса проналаска и идентификациjе њихових наjмилиjих и да од Србиjе очекуjу да уради више на том питању. Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач рекао jе новинарима да се, према подацима МКЦК, укупно у региону тражи 10.387 несталих, од чега jе српских жртава више од 3.600. „На подручjу Хрватске има око 1.890 несталих Срба, а удружења породица жртава су jако незадовољна нарочито са ексхумациjама познатих гробних места у Хрватскоj. Идентификациjе иду споро“

Kripta_u_Zejtinliku.jpg

Посмртни остаци Аписа преносе се у Србију

Посмртни остаци Драгутин Димитриjевића Аписа, генералштабног пуковника српске воjске, требало би да из крипте у грчком Зеjтинлику до краjа године буду прениjети у Србиjу послиjе 98 година. Из крипте у Зеjтинлику, на коjоj нема његовог имена, него само броj 5027 са напоменом да jе ту сахрањено Н.Н. лице, кости ће бити пренесене на Калемегдан у Београду и сахрањене уз све почасти краj воjничке цркве Ружице, пише „Блиц“. Предсjедник СУБНОР-а Крагуjевца и Удружења потомака старих ратника од 1912. до 1920. године Жељко Зироjевић рекао jе да су ова удружења и покренула ову инициjативу jер jе Апис био жртва монтираног процеса и непоштеног суђења за наводни преврат, због чега jе стриjељан на

Ozren-_spomen_krst.jpg

Међународни дан несталих – Над српским народом почињен злочин

Код спомен-крста на Озрену данас jе одржана централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих, са коjе jе указано да посљедице рата нису избрисане 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум и да jе Република Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима. Код спомен-крста на Озрену одржана jе централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да се мора пробудити савjест и освиjестити се тако да као народ добро проучимо своjу историjу, посљедице и историjске догађаjе. „Морамо бити jединствени да нам се никада више не деси

Spomenik_u_Pucilama_Bijeljina.jpg

Помен убијеним Србима у Пучилама код Бијељине

На градском гробљу у Пучилама у Биjељини данас jе, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемjесечном окружењу у коjем их jе држала акозвана Армиjа БиХ. Биjељина – сjећање     Фото: СРНА Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело jе више од три мjесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мjештана, 254 их jе рањено, наjвише цивила. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да судбина становништва ова три села предствља jош jедно свjедочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ. „Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату

Nemanja_Devic.jpg

Сувише тихо одлазе најбољи међу нама

Да њихово дело не дамо забораву, и да се надамо да међу нама живи или расте неки нови Екмечић или Недељковић. Пише: Немања Девић Чини ми се да сувише тихо одлазе наjбољи међу нама – ове године изгубили смо бар двоjицу. Богу хвала, и jедан и други поживели су на овом свету толико да кажу и напишу довољно да свако ко пожели да чуjе и види Истину о себи, свом народу и своjоj земљи – може то да учини читаjући њихове књиге или слушаjући њихова предавања преко интернета. Како ми, тако и будуће генерациjе… Наjпре нас jе, у jуну, напустио Драган Недељковић, jедан од кључних људи због коjих сам и

Ustaski_pozdrav_1.jpg

Надбискуп Пуљић позива на референдум о усташком поздраву

Председаваjући бискупске конференциjе Хрватске надбискуп Желимир Пуљић предложио jе референдум о поновном увођењу у воjску усташког поздрава „за дом спремни“ Немачки недељник „Цаjт“ обjавио jе текст у коме наводи да неки од великодостоjника католичке цркве „отворено симпатишу устасе“, тражећи да се о увођењу фашистичког поздрава у воjску „за дом спремни“ распише референдум, али подсећа и да jе хрватска председница Kолинда Грабар Kитаровић против ове инициjативе. Немачки недељник jе у петак у свом интернет издању обjавио вест о изjави председаваjућег бискупске конференциjе Хрватске надбискупа Желимира Пуљића коjи jе предложио референдум о поновном увођењу у воjску фашистичког поздрава „за дом спремни“, под насловом „Хрватски надбискуп позива на референдум о фашистичком поздраву“. Tаj

Akademik_Milorad_Ekmecic_01.jpg

Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић

Акдемик проф. др Милорад Екмечић После краће болести у Београду преминуо jе,  jедан од наjумниjих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић. Академик проф. др Милорад Екмечић jе после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота. Како Слободна Херцеговина сазнаjе Милорад Екмечић из здравствених разлога ниjе био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледаjући директан ТВ пренос потресао се када jе на паноу жртава угледао слику свог оца Илиjе. Рођен jе у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илиjе и маjке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио jе у Чапљини, а гимназиjу у Мостару 1947, уз ослобађање од

Culibrk_01.jpg

Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву Епископа Јована Ћулибрка за „Недељник“

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Kralj_Petar_II_Karadjordjevic.jpg

РЕХАБИЛИТОВАН КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ

Краљ Петар II Карађорђевић Виши суд у Београду правоснажно jе рехабилитовао краља Петра Другог Карађорђевића, посљедњег монарха Краљевине Југославиjе, коjи jе њоме владао од 1934. до 1945. године.Рjешење о рехабилитациjи донесено jе 10. jула, али jе морао бити испоштован законски рок за евентуалне жалбе од мjесец дана, коjих ниjе било па jе некадашњи владар правоснажно рехабилитован. Званично рjешење о томе у наjскориjе вриjеме треба да добиjе и адвокат Ђорђе Ђуришић, правни заступник престолонасљедника Александра Карађорђевића, сина рехабилитованог Петра Другог, пишу „Вечерње новости“. Један примjерак рjешења о рехабилитациjи биће достављен и Агенциjи за реституциjу, чиме ће моћи да се настави поступак одлучивања о захтjеву за поврат имовине насљедницима Карађорђевића. Књегиња Јелисавета

Mile_Mrksic_sahrana.jpg

Генерал испраћен без војних почасти

Бивши командант воjске РС Миле Мркшић сахрањен на Лешћу. На спроводу ниjе било ни марша ни српске заставе на ковчегу БИВШИ командант Воjске Републике Српске генерал-маjор Миле Мркшић сахрањен jе на београдском гробљу Лешће. Српски генерал умро jе током одслужења казне Међународног суда за ратне злочине, у Лисабону, пре 13 дана, а сахрањен у своjоj домовини – без државних почасти, без воjничког марша и српске заставе на ковчегу. Последњи поздрав и почаст генералу Мркшићу одали су чланови наjуже породице, супруга Ђурђа, ћерке Светлана, Јелена и Мариjа, брат Гоjко, као и многоброjна родбина, приjатељи и колеге. Осим дугогодишњег саборца и колеге из Гарде и Корпуса специjалних jединица, Миодрага Панића, коjи jе

Sahrana_posle_ekshumacije_u_Livnu_1991.jpg

Календар геноцида: 28. јул – 03. август 1941. Страдање Срба са ливањског подручја

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени. Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се

Nacisticko_blago.jpg

ПРОНАЂЕН НАЦИСТИЧКИ ВОЗ СА БЛАГОМ

Нацистичко благо Пољска jе данас саопштила да jе скоро сигурна да jе лоцирала „сахрањени“ воз нацистичке Њемачке, коjи jе нестао краjем Другог свjетског рата пун блага и оружjа. Фотографиjе коjе су снимљене захваљуjући посебноj радарскоj опреми приказуjу воз дужине веће од 100 метара, рекао jе замjеник министра културе Пjотр Зуковски. Воз jе био оклопни, што значи да jе превозио посебан терет, вjероватно воjну опрему, али и драгуље, накит, умjетничка дjела, као и архивску грађу, рекао jе Зуковски новинарима у Варшави. „Увjерен сам 99 одсто да таj воз постоjи, али стручњаци ће дати посљедњу риjеч када ископаjу оваj воз“, рекао jе он. Зуковски jе рекао да су прву информациjу о локациjи

Parastos_za_14_poginulih_boraca_vojske_RS_i_tri_civilne_zrtve.jpg

У КРУШКОВОМ ПОЉУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА

Служен парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве у Крушковом Пољу У Крушковом Пољу код Шамца данас jе, на Велику Госпоjину, служен парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушковог Поља уградили своjе животе у темеље Републике Српске. „Погинули борци су jунаци коjи су створили Републику Српску и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо. Онаj ко не поштуjе хероjе не поштуjе ни себе. Морамо се окупити око цркве и поштовати Републику Српску, она jе наша заjедничка“, нагласио jе Минић. Он jе позвао окупљене да

Миливоје Иванишевић Фото: Novosti.rs

Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама

Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару Миливоjе Иванишевић АКТУЕЛНА инициjатива за подизање мемориjалног споменика – мада у овом случаjу само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значаjна jе за Београд, Србиjу, а пре свега за српску нациjу. Уз раниjе наjављену реконструкциjу Старог саjмишта – обjекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужуjе историjски дуг према генерациjама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални мемориjал, то што jе насушна потреба српског народа, jош увек се само разматра и одлаже за боља времена. За то време Друштво за подизање мемориjалног споменика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.