2015 - Страница 61 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 61

Слобода или смрт

10. октобар 2015.

Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

ПРОЦЕС ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ МИЛАНА НЕДИЋА ПОЧИЊЕ 7. ДЕЦЕМБРА

9. октобар 2015.

Милан Недић Прво рочиште у процесу за рехабилитациjу Милана Недића, предсjедника српске владе у вриjеме њемачке окупациjе у Другом свjетском рату, заказано jе за 7. децембар пред Вишим судом у Београду. Захтjев зе рехабилитациjу у име потомака поднио jе праунук Милана Недића – Александар Недић, коjи jе наjавио да ће у процесу учествовати броjни свjедоци, међу коjима има и jавних личности. „То су људи коjе jе Милан Недић своjим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортациjом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики броj припадника покрета Драже Михаиловића“, навео jе Александар Недић. Он jе истакао да ће се током процеса „показати да Недићева влада ниjе имала

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

9. октобар 2015.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа „Страдање Срба у Западноj Краjини“ коjи ће бити одржан у Културном центру „Петар Кочић“ са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ И ДА СУ СРБИ ИМАЛИ ДВА АНТИФАШИСТИЧКА ПОКРЕТА

9. октобар 2015.

Предсjедник сталне делегациjе Скупштине Србиjе у Интерпарламентарноj скупштини православља Александар Чотрић истакао jе на међународноj конференциjи у Дизелдорфу да jе српски народ дао велики допринос и жртве у борби против фашизма у Другом свjетском рату и да jе имао два антифашистичка покрета – партизански и роjалистички. Чотрић jе на конференциjи под називом „Други свjетски рат – хришћанско становиште седамдесет година касниjе“ нагласио да jе свиjест о прошлости jедан од предуслова да се избjегну слични злочини у будућности, а да морална оцjена и осуда злочина играjу важну улогу у образовању младих, саопштено jе из Скупштине Србиjе. „У Другом светском рату погинуло jе око 1,2 милиона Срба, а наjвише их jе страдало

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. октобар 2015.

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

9. октобар 2015.

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Отворена изложба „Анатомија Заборава“

9. октобар 2015.

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба „Анатомиjа заборава“, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа „Козара“ из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Столеће атентата на владаре

9. октобар 2015.

Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Миленко Чабрило, Жарко Бутулија, Светозар Црногорац, Стеван Комненић, Благоје Милинић, Миодраг Дунђеровић, Жарко Ј. Ратковић и Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)

Херцеговци у Србији спремају писмо државном тужиоцу Вукчевићу и министру Селаковићу

9. октобар 2015.

У просториjама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду одржан jе састанак Координационог одбора београдских и панчевачког херцеговачког удружења. Састанку су поред домаћина Жарка Ј. Ратковића председника Удружења Требињаца у Београду и Жарка Бутулиjе присутвовали: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог Одбора и председник Клуба Гачана у Београду, Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић (председник Клуба Билећана), Благоjе Милинић (Удружење Невесињаца у Београду), док су Стеван Комненић (председник) и Миленко Чабрило представљали ЗК „Херцеговац“ из Панчева. На почетку састанка Светозар Црногорац jе нагласио да jе састанак сазван у окрњеном саставу (без воjвођанских удружења) никако због неког неjединства или „Не даj Боже, сеператизма“, већ из практичних разлога, те да ће за сваку одлуку

ДЕСНИЧАРИ ОПТУЖУЈУ ВАТИКАН ДА ПРЕВИШЕ СЛУША СПЦ

8. октобар 2015.

Хрватска jавност, а нарочито десне странке, веома су незадовољни чињеницом да Ватикан формира заjедничку радну гупу у коjоj би представници Католичке и Српске православне цркве (СПЦ) размотрили аргументе за и против проглашења Алоjзиjа Стjепинца за свеца.“Ово jе изашло из теолошких оквира и постало прворазредно политичко питање коjе не може остати без одговора“, тврди предсjедник Демократског савеза националне обнове (ДЕСНО) Анте Ђапић. Некадашњи лидер Хрватске странке права из њеног неоусташког периода поручуjе да jе његова странка покренула акциjу „Степинац – светац одмах“ jер сматра да нема разлога за одгађање проглашења кардинала Алоjзиjа Степинца светим. Он тврди да треба вршити „озбиљан притисак да Ватикан укине одлуку о стварању мjешовите групе између хрватске

Обиљежено стотину година од ослобођења Приштине

8. октобар 2015.

У Приштини jе данас служењем парастоса и прислуживањем свиjећа код споменика пострадалим српским воjницима на градском гробљу обиљежено стотину година од ослобођења овог града у Првом свjетском рату. Протоjереj Дарко Маринковић нагласио jе да су дjела страдалих српских бораца бесмртна. „За данашњу Приштину могу да кажем да што се тиче Срба, више их има на гробљу него у самом граду. Срби и када дођу у Приштину, понекад посете цркву, а више њих дође на гробље и тако освежаваjу успомену на покоjне претке. Данас jе годишњица ослобођења Приштине у Првом светском рату, али имам осећаj да ослобођење тек предстоjи“, рекао jе Маринковић. На обиљежавању годишњице ослобођења Приштине говорио jе и пjесник

ХРВАТСКА НИЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ СУОЧИ С ПРОШЛОШЋУ

8. октобар 2015.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта сматра да одлука Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање (ХДССБ), чиjи jе оснивач осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, о формирању страначке гарде, представља jош jедан доказ да Хрватска ниjе спремна да се суочи са срамном прошлошћу. Линта апелуjе да Европска униjа коначно стави до знања Хрватскоj да мора испунити обавезе о кажњавању убица српских цивила и заробљеника коjе jе преузела потписивањем Уговора о приступању ЕУ краjем 2011. године. „Страначка гарда ХДССБ у црним униформама jе jасна порука да Главаш, чланови странке и њихове броjне присталице сматраjу да су усташе били борци за хрватску слободу, а не наjвећа љага у историjи хрватског народа због извршеног

Учесници скупа ''Ко дестабилише Балкан''

ТРИ ПРАВЦА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ: СРПСКА, ВОЈВОДИНА И ВЛАДА СРБИЈЕ

8. октобар 2015.

Могућа су три правца дестабилизациjе српског народа и Србиjе, а то су идеjа дестабилизациjе Републике Српске и Воjводине и стални напади на Владу Србиjе и њеног премиjера, оциjењено jе на скупу „Ко дестабилише Балкан“, коjи jе одржан у Београду. Предсjедник београдског Центра за развоj међународне сарадње Стевица Деђански рекао jе да се у Републици Српскоj врши дестабилизациjа и покушаj обарања предсjедника Милорада Додика уз помоћ неке прозападне опозициjе, а проблем jе што под притиском западних амбасадора ниjе дошло до сарадње српских политичких партиjа. „Уместо да се баве проблемом како сачувати Републику Српску, у Српскоj долази до сукобљавања између две српске политичке странке и то ће бити следећи извор дестабилности“, рекао

Омладина парохије чапљинске у Пребиловцима

ОВО СМО ДУГО ЧЕКАЛИ: Игра и пјесма у нашим Пребиловцима

8. октобар 2015.

Дjеца и омладина парохиjе чапљинске већ другу годину окупља се и дружи уз игру фолклора коjи jе од великог значаjа за ову малу заjедницу. Од новембра прошле године хорска и фолклорна секциjа пружаjу дjеци могућност да се jош више упознаjу, друже и да науче доста лиjепих српскиг игара и кола. Јуче се по први пут након рата у духовном и културном центру „Свети Краљ Милутин“ у Пребиловцима зачула пjесма коjа свjедочи о животу овог села и ове крстострадалне, а васкрсле парохиjе. Фото: ФБ / Марко Гоjачић Извор: Слободна Херцеговина Везане виjести: ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручjу (ВИДЕО) Херцеговачка академиjа: Наjвећи скуп Херцеговаца у Србиjи у овоме веку БРАВО

СУТРА ТРИБИНА „20 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

8. октобар 2015.

Јавна трибина под називом „Двадесет година од страдања Срба, од хрватског, муслиманског и НАТО злочина у Мркоњић Граду“ сутра ће бити одржана у овом граду, док jе за у суботу, 10. октобра планирани централно обиљежавање 20 година од страдања Срба у западноj Краjини. У капели Светог Марка у суботу, 10. октобра бити служен парастос за 181 жртву из масовне гробнице и за све убиjене краjишке Србе, а потом ће бити положени виjенци на Спомен-обиљежjе масовне гробнице и централни споменик погинулим српским борцима на Тргу српске воjске. Хрватска регуларна воjска са jединицима Армиjе БиХ и ХВО-а 1995. године напала jе 13 западнокраjишких општина са већинским српским становништвом – Рипач, Петровац, Дрвар,