arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Сремски добровољачки одред

Тврдоглаво су држали положаје

24. октобар 2015.

Од Добровољачког одреда, после борби 1915. и повлачења у одступници српске воjске, jануара 1916. остало jе свега 500 људи способних за борбу Северно од Букове главе, на Гаџиноj пољани, Други добровољачки батаљон, оjачан jедном четом Првог добровољачког батаљона, водио jе борбу прса у прса са бугарским jединицама, тако да су ровови два пута прелазили из руке у руку. ,,Од 218 људи 1. чете Другог батаљона за три четврти сата не оста до 56, 3. чета се преполови, од 60 Херцеговаца из Америке оста 6-7 људи. Истовремено, крвио се Први и Трећи даље у лево. Поред свих губитака, поред зиме, поред растегнута фронта и надмоћи неприjатеља добровољци држаху положаjе тврдоглаво. Али

Београд

БИСТЕ И СПОМЕНИЦИ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ, ПЕКИЋУ И БУДИСАВЉЕВИЋЕВОЈ

24. октобар 2015.

У Београду ће бити постављена спомен-обиљежjа краљу Александру Првом Карађорђевићу, књижевнику Бориславу Пекићу и хуманитарки Диани Будисављевић, одлучила jе Скупштина Града Београда. Биста Краљу Александру Првом биће подигнута у дворишту истоимене Основне школе на Новом Београду, а Борислав Пекић ће добити споменик на Цветном тргу у Његошевоj улици, на Славиjи. Краљ Александр Први до сада ниjе имао споменик и улицу у Београду, а из градске скупштине jе наjављено да ће у будућности бити поднесена инициjатива да и он добиjе споменик. Одлука о подизању споменика Пекићу донесена jе на инициjативу његове породице. Споменик ће бити подигнут средствима Фондациjе „Борислав Пекић“ и неће изискивати средства из градског буџета, прениjели су београдски медиjи.

Вељко Џакула

ЏАКУЛА: ИЗБЈЕГЛИ СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ДРЖАВЉАНСТВО БиХ

24. октобар 2015.

Предсjедник Српског демократског форума (СДФ) у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да избjегли Срби из Хрватске имаjу право на држављанство БиХ и да се не могу упоређивати са странцима арапског пориjекла у погледу стицања држављанства БиХ, jер су Срби живjели у заjедничкоj држави бившоj Југославиjи.“Непримjерено jе да након 20 година неко Србима коjи су дошли из Хрватске и других простора и желе живjети у БиХ и Републици Српскоj ускраћуjе право на држављанство БиХ“, рекао jе Џакула Срни. Он jе подсjетио да су Хрвати из БиХ и Србиjе коjи су дошли у Хрватску без икаквог проблема добили хрватско држављанство. Министарство цивилних послова БиХ позвало jе све натурализоване грађане БиХ, коjи су држављанство

Ратко Дмитровић

Кажи оно што видиш

24. октобар 2015.

Зашто jе проблем да кажемо истину, да jе Косово окупирано, а да jе Црна Гора Србиjи неприjатељска држава Иако лингвисти тврде да Срби имаjу jедан од наjсавршениjих jезика на свету (не рачунаjући граматику), то Србима скоро нимало не помаже у животу, у политици пре свега, да ствари назову правим именом. Примера jе безброj, али хаjде да бацимо поглед само на оне крупне и актуелне. Пуних 15 година ломимо jезик, и себе у jезику, пакостимо наjближима, увесељавамо друге, наjвише сопствене неприjатеље, описуjући шта jе ово што сада имамо и гледамо на Косову и Метохиjи. Из те недефинисаности произашло jе све што смо књижили као лоше на државном и националном плану, од

Veliko_Palanciste.jpg

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

24. октобар 2015.

Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи убиjена 342 житеља села, међу коjима 226. дjеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио jе Иво Батинић, усташки поручник коjи jе учествовао и у масакру српских цивила коjи jе предводио заповjедник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима коjе су претходиле злочину, у другом диjелу обjавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем диjелове документа из пера њемачких официра са ознаком „Врло таjно“! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића „Да се њима никад не

Šušnjar 1941.

Шушњар 1941.

24. октобар 2015.

Зборник саопштења, свjедочења и докумената Оштра Лука, 2008. English Зборник jе доступан у формату Acrobat PDF: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свjедочења и докуменатаAcrobat PDF документ, 4.304kB У Оштроj Луци jе 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме jе између 7.000 и 10.000 Срба и Јевjера тадашњег среза Сански Мост (тачан броj jош ниjе утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вриjеме) звjерски убиjено само зато што су припадали другоj вjери и другоj нациjи, одржан округли сто „Шушњар 1941.“ Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сjедиштем у Бањоj Луци, а

ИСПРАВЉАЊЕ ДЕЦЕНИЈСКЕ НЕПРАВДЕ ПРЕМА СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

23. октобар 2015.

Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ поздравља усваjање Декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима и истиче да треба започети изградњу мемориjалног комплекса у Доњоj Градини, да би се, након 70 година, достоjно обиљежило наjвеће стратиште српског народа. Из Удружења су оциjенили да jе усваjањем Декларациjе у Народноj скупштини Српске начињен значаjан корак ка освjетљавању истине о усташким злочинима и започет процес исправљања децениjске неправде према Србима, Јевреjима и Ромима. У саопштењу из овог удружења наводи се да страдања српског, jевреjског и ромског народа у НДХ нису до сада добила ни адекватну пажњу нити сатисфакциjу у домаћим и међународним оквирима и изражава захвалност Народноj скупштини Српске

Милутин Тесла са царским орденом, Ријека, 1873. г., Музеј Николе Тесле, Београд

Чудо Божије пред рођење Николе Тесле: Какав „Божји феномен“ je видео свештеник Милутин? (II)

23. октобар 2015.

Пише: Милован Матић Шта je видео свештеник Милутин Тесла изнад Смиљанске долине на Петровдан 1855. г., управо годину дана пре него што ће му се у Смиљану родити син – гениjе Никола Тесла? Благодарећи томе што je отац Милутин (као интелектуалац и српски национални радник) био дописник Србског дневника, остало je прецизно записано његово Петровданско виђење. О ,,Божjем феномену“ опширно je написао у 55. броjу Србског дневника од 30. jуна 1855. године (пo старом календару). Почетак свештеничке службе (Штикада и Сењ) Село Штикада налази се око пет километара jужно од Томингаjа код Грачаца. Припада Архиjереjском намесништву личком у Епархиjи горњокарловачкоj. Храм Св. Арханђела Михаjла, коjи пo причама датира jош из

Предсједник УГ ''Јадовно 1941'' др Душан Басташић на Конференцији новинара и медија дијаспоре и Срба у региону

ВЕЛИКА ПОСЈЕЋЕНОСТ ПОРТАЛА „ЈАДОВНО“

23. октобар 2015.

Предсjедник бањалучког Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изjавио jе да портал „Јадовно“ (www.jadovno.com), путем кога се обjављуjе истина о страдању Срба у 20. виjеку у протеклих годину дана забиљежио четири пута већа посjећеност него претходних година. „Радуjе нас што jе наjвећи броj посjета из Србиjе – близу 50 одсто и што на таj начин прилично успjешно обjелодањуjемо истину о нашем страдању, зато што већина нашег националног корпуса о том диjелу наше историjе не зна готово ништа“, рекао jе Басташић на Конференциjи новинара и медиjа диjаспоре и Срба у региону, коjа се одржава у Београду. Истичући да jе прошлог мjесеца портал посjетило 63.000 људи из БиХ, Србиjе и региона, али и

Ивица Дачић

СРБИЈА ЖЕЛИ ШТО ОРГАНИЗОВАНИЈУ ДИЈАСПОРУ

23. октобар 2015.

Министар спољних послова Србиjе Ивица Дачић изjавио jе да jе интерес Србиjе да има што бољу и организованиjу диjаспору и да jе стога важно да се на вриjеме дефинише стратегиjа да би се то постигло. Он jе на шестоj Конференциjи новинара и медиjа диjаспоре и Срба у региону рекао да jе уставна обавеза Србиjе да штити права и интересе своjих грађана у иностранству и унапређуjе однос диjаспоре и матице. „То jе значаjно у овом тренутку, када утицаjни представници диjаспоре могу да допринесу заштити права српског народа на Косову и Метохиjи што ће помоћи да се одупремо своjатању српских споменика од оних коjи нису желели да тамо буде Срба, а камоли

Драгутин Димитријевић Апис

Избачени из строја

23. октобар 2015.

У ноћи између 13. и 14. октобра 1915. године Бугарска jе напала Србиjу на целоj линиjи фронта, а добровољци су заузели стратешке положаjе Милан Мицић jе историчар и књижевник. Аутор jе двадесет две књиге из историографиjе, историjске есеjистике, документарне и кратке прозе и поезиjе. Бави се темама везаним за историjу колонизациjе Воjводине у 20. веку и српским добровољачким покретом у Првом светском рату. Од остатака Јадарског четничког одреда и приспелих Срба, аустроугарских држављана из САД, пребеглица из Аустроугарске и ратних заробљеника Срба, jануара 1915. године, у Крагуjевцу, основан jе Први добровољачки батаљон, под командом маjора Воjина Поповића Воjводе Вука, jачине од око 1.000 људи. Брзо после формирања 1. добровољачког батаљона

Јадовно 1941. на шестој конференцији новинара и медија дијаспоре

22. октобар 2015.

Овогодишња конференциjа новинара и медиjа диjаспоре и српских организациjа региона биће одржана 23. октобра у Београду. Конференциjа новинара и медиjа диjаспоре и Срба у региону, коjу организуjу Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с диjаспором и Србима у региону и Удружење новинара Србиjе, биће одржана 23. октобра 2015. у Београду. Шесту конференциjу новинара и медиjа диjаспоре подржава и Министарство културе и информисања. Конференциjу ће отворити Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србиjе, а поздравне речи присутним новинарима упутиће и Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања и Љиљана Смаjловић, председница Удружења новинара Србиjе. Конференциjа ће бити посвећена проjектном суфинансирању медиjа диjаспоре и региона

Зграда Народне скупштине Републике Српске

УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

22. октобар 2015.

Народна скупштина Републике Српске усвоjила jе данас Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У Декларациjи се наводи да су злочини усташа над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата у Независноj Држави Хрватскоj смишљен и планиран геноцид. Приликом провођења овог геноцида само у jасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома и неистомишљеника мучено jе, пљачкано, силовано и потом убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. У тексту Декларациjе се наводи да jе Независна Држава Хрватска била jедина земља током Другог свjетског рата у коjоj су постоjали концентрациони логори за истребљење дjеце у Староj Градишци, Јасеновцу,

Испред Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци отворена је изложба фотографија насталих током снимања документарног филма ''Дјеца''

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

22. октобар 2015.

Испред Храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас jе отворена изложба фотографиjа са снимања документарног филма „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС). Из ове медиjске куће саопштено jе да су за изложбу коришћене архивске фотографиjе свих породица и оне коjе су настале током снимања филма, коjи на jединствен начин представља свjедочење четири родитеља коjа су у одбрамбено-отаџбинском рату изгубила по троjе дjеце. „Наjупечатљивиjи моменти са снимања приказани су на фотографиjама, коjе на наjемотивниjи начин одсликаваjу бол и трагедиjу родитеља коjи су остали без своjе дjеце“, истакао jе Боjић. Монтажер Урош Млађеновић каже да су у филму покушали да пренесу трагичну причу послиjе коjе нико неће остати равнодушан,

Народна скупштина Републике Српске

РАЗМОТРЕН ПРИЈЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НДХ

22. октобар 2015.

У Народноj скупштини Републике Српске размотрен jе Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У данашњем наставку дискусиjе о овом документу, посланик СНСД-а Светозар Јовановић рекао jе да су Срби спремни да опросте свима, али да таj опрост друга страна треба да прихвати, а геноцид осуди. „Ако не будемо ми инсистирали на осуди геноцида, доћи ће поjединци коjи ће рећи да ниjе ни било геноцида, занемаруjући све историjске чињенице о броjу жртава“, рекао jе Јовановић. Према његовим риjечима, данашња држава Хрватска ниjе на прави начин осудила геноцид коjи jе почињен на овим просторима, а jош се jављаjу трагови усташтва, посебно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА