
Желим да моје дијете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживјели
Поштовани, Припала ми jе велика част, али исто тако и велика одговорност, да могу говорити данас на Козари, мjесту коjе са Јасеновцем, Доњом Градином, Госпићем, Јадовним, острвом Паг, Косовом и Метохиjом, као и краjем из ког jа долазим, представља мjесто страдања, прогонства, прогона и погрома нашег српског народа. Обраћам вам се, приjе свега, као маjка дjетета, рођеног у наjтежим годинама посљедњег, али, по страдањима ништа мањег, отаџбинског рата, коjи jе са собом однио многе невине жртве. Обраћам вам се и као супруга храброг воjника, коjи jе оно што му jе наjвриjедниjе – своj живот, положио за слободу, вjеру и сигурност свих нас. Обраћам вам се и као човjек, коjи вjеруjе да све ово што данас имамо, дугуjемо управо оним













