У Требињу jе синоћ основано Српско удружење „Ћирилица“ Требиње, чиjи jе циљ промоциjа ћирилице као аутентичног писма српског jезика и борбе за њен привилегован статус у jавноj употреби. На оснивачкоj сjедници, у Галериjи Културног центра, за предсjедника друштва изабрана jе Весна Андрић, професор српског jезика и књижевности из Требиња. Један од инициjатора оснивања друштва и члан Управног одбора требињске „Ћирилице“ Павле Ратковић каже да jе ћирилица jедан од наjважниjих идентитета српског народа. „Окупили смо професоре српског jезика, учитеље и вjероучитеље, да би промовисањем сачували ћирилицу, да наши унуци за 50 или сто година не би морали тражити дипломираног лингвисту кад буду посjећивали наше средњовjековне манастире – да им ишчитаjу натписе

Књига „Патриjарх Павле, светац коjег смо познавали“ новосадског новинара и публицисте Ђорђа Рандеља представљена jе синоћ у биjељинском Центру за културу. „Свима нам jе познато да jе човек, какав jе био патриjарх Павле, био тих, jедноставан, приступачан, човек из народа, без комплекса величине или неког протокола“, истакао jе Рандељ. Аутор књиге сматра да jе „сигурна рука Господња њега поставила у наjтежем периоду српске историjе да као таква личност коjу краси скромност, поштење и мудрост води народ, у грађанском рату, наjгорем од свих“. „Патриjарх Павле jе успео да српском народу сачува оно наjважниjе – образ. Ниjе успео да Срби победе, jер у рату, по мени, нема победника. Сви су губитници и

Суд у Њемачкоj саопштио jе да jе jедан 93-годишњи мушкарац оптужен за саучесништво у убиству више хиљада људи док jе био стражар и припадник СС jединица у нацистичком логору Аушвиц у окупираноj Пољскоj. Оптужени, чиjе име ниjе обjављено у складу са законима о приватности, био jе распоређен у Аушвицу од jануара 1942. године до jуна 1944. године, саопштено jе из суда у граду Детмолду. Он jе служио у логору „Аушвиц jедан“, али jе надгледао и довођење нових затвореника, већином Јевреjа, у Аушвиц-Биркенау, коjи jе дио великог затворског комплекса у коме jе убиjено око 1,1 милион људи. Адвокат оптуженог Јоханес Салмен рекао jе да jе његов клиjент признао да jе радио

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникиjе оциjенио jе да се у Црноj Гори, иако jе по Уставу назначено да су ћирилично и латинично писмо равноправни, на дjелу види дискриминациjа ћирилице и да се црногорски jезик силом намеће. Према његовим риjечима, „наjопакиjи проjекат коjи се и данас проводи jе био Калаjевски проjекат, коjи jе много шири од БиХ, и када су Аустроугари окупираjући Босну, а касниjе и Црну Гору, забранили ћирилицу. Јоаникиjе jе додао да jе у том духу други окупатор забранио српски jезик и преименовао га у црногорски, „што су урадили Италиjани када су окупирали Црну Гору“. „И, нажалост, у овим новим временима, када би се рекло да смо слободан народ, наш свиjет

У организациjи Другог српског устанка истакао се свештеник Ранко Митровић из Рудоваца краj Лазаревца. Језгро устаника окупљало се таjно у поповоj кући Стара црква у селу Рудовци Идеjа о подизању Другог српског устанка против Турака родила се у Рудовцима код Лазаревца, на таjним састанцима са виђениjим домаћинима, коjе jе у своjоj кући организовао свештеник Ранко Митровић, почетком 1815. године. На jеванђељу окупљени су се заклели да буну дигну на пролеће, чим гора озелени, те jе на Цвети и отпочела. Језгро устаника, окупљених у кући попа Ранка, чинило jе неколико десетина значаjних личности из београдске, ваљевске и рудничке нахиjе – Милутин Савић Гарашанин, Арсениjе Лома, Никола Катић, Аксентиjе Милутиновић, игуман Авакум…

Професор Смиља Аврамов изjавила jе данас да Европу и свиjет треба подсjећати на огромне заслуге српског народа, а приjе свега на то да су српски научници „ударили темеље данашњоj технолошкоj револуциjи“. „Треба подсетити Европу, па и свет на историjске заслуге српског народа човечанству, не само кроз ратове коjе смо заjедно водили у протекла два века, него пре свега кроз научни допринос кога су свету подарили велики српски умови и ударили темеље данашњоj технолошкоj револуциjи“, рекла jе Аврамов. Она jе примаjући од предсjедника Србиjе Томислава Николића Сретењски орден првог степена, за нарочите заслуге у области научне и просвjетне дjелатности, поручила да jе за Србиjу сада од пресудног значаjа питање коjим путем