2015 - Страница 10 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 10

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Десетогодишњи притвор Капетана Драгана

18. децембар 2015.

Отезање са подизањем оптужнице потврђује тезу да хрватско правосуђе против Капетана Драгана нема довољно валидних доказа Шта је са Капетаном Драганом – питање је које свакодневно „Веритасу” постављају Срби са свих континената. „Капетан је добро и психички je стабилан“, одговара његова изабрана бранитељка, загребачка адвокаткиња Слађана Чанковић, која је почетком октобра преузела његову одбрану уместо бранитеља по службеној дужности. Истина је да се о Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, од изручења у Хрватску почетком јула ове године мање говори и пише него док је боравио у аустралијским затворима. Почетком децембра објављена је вест да су Срби у Србији почели прикупљати помоћ за Капетана. Прошле недеље у Београду је одржано донаторско

Први споменик Стефану Немањи у српској престоници

18. децембар 2015.

„Немањићи, који су владали Србијом више од 200 година, створили су од мале и расцепкане кнежевине моћну царевину и највећу државу на Балкану. Нажалост, Београд нема споменик Немањићима, ако се изузме споменик Душановом законику који се налази испред Палате правде. То показује наш однос према сопственој историји, који морамо да променимо“, наводи се у иницијативи Александра Вучића Скупштини града у коју је „Политика“ имала увид. Премијер Србије је предложио да се Стефану Немањи, оснивачу српске средњовековне државе и родоначелнику лозе Немањића, подигне споменик у парку Мањеж. У предлогу пише да подизањем споменика великом жупану „као друштво показујемо поштовање према нашој државности и чувамо национални идентитет“. У иницијативи коју је председник

Представљена књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”

18. децембар 2015.

У Дому Војске Србије у Београду представљена је књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”, аутора Радована Кецојевића. Тема књиге је масакр припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године који су се, по претходно постигнутом договору, повлачили у Србију. Кецојевић је у то време живео у Тузли, као пиротехничар је био у прилици да обави форензичко испитивање терена непосредно после злочина где се, уз тела страдалих, налазило и пуно наоружања. После овог масакра извршеног од стране муслиманско-хрватских снага, а сличан се догодио и нешто раније у Добровољачкој улици у Сарајеву, грађански рат у БиХ разбуктао се свом снагом. У књизи, објављеној у издању „Света књиге”, објављена су

Руси подижу Теслин торањ у Србији

18. децембар 2015.

Научно насеље са Теслиним торњем, које би било попут оног на Лонг Ајленду, високом чак 56 метара, у наредне две године требало би да почне да се гради у подножју планине Ртањ, тврде представници београдског Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле, који су за овај пројекат већ откупили око пет хектара земље. „Земљу смо откупили пре два месеца и реч је о локацији у самом подножју планине на око 100 метара од хотела „Миленијум“. Пројекат је усвојен од стране Скупштине општине Бољевац, а обавеза је да почнемо с радовима у року од две године“, каже Милка Кресоје, председник Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле. Према њеним речима овај

ТЕЛЕГРАМ ОБЈАВЕ РАТА СРБИЈИ ИЗ 1914. НА ЛИСТИ СВЈЕТСКЕ БАШТИНЕ

18. децембар 2015.

Унеско је донио одлуку да се, на приједлог Архива Србије, Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији упише у Међународни регистар „Сјећање свијета“. У Архив Србије је стигла званична потврда о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. године. Приједлог за упис тог документа у регистар „Сјећање свијета“ поднио је 2014. године Архив Србије на стогодишњицу почетка Првог свјетског рата, преносе београдски медији. Одлуку о упису у регистар „Сјећање свијета“ Унеско је донио 9. октобра. Телеграм је упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 часова и 10 минута, а примљен је у Нишу 28. јула 1914. године у 12 часова и 30 минута. Писан је на француском језику. У

Дискредитовањем свједока, Изетбеговић брани оца

18. децембар 2015.

Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, тврдњом да заштићени свједок у Хагу лаже да су муслиманске власти организовале напад на сарајевску пијацу Маркале, брани свога оца и власт чији је дио био током рата, изјавио је Срни Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића. „Изетбеговићева изјава је очекивана и није нас изненадила. Он пре свега брани свога оца и власт чији је део био у току рата, тако да не може да се каже да нема ни његовог утицаја у свему овоме“, рекао је Лукић. Према његовим ријечима, заштићени свједок налази се у програму заштите Хашког тужилаштва, па Бакир Изетбеговић треба да се обрати тужилаштву ако жели нешто да предузима. Он је

Теже пробити ћутање него коридор

18. децембар 2015.

На Дугој Њиви у Модричи, сваке године се обележава годишњица пробоја „коридора живота“. Ту војну операцију којом је 28. јуна 1992. поново успостављена копнено-ваздушна веза са Србијом, провеле су јединице Војске РС и Српске војске Крајине (СВК). Један од учесника, генерал у пензији Миле Новаковић, некадашњи командант СВК, у интервјуу за „Вести“ подсећа на допринос Срба из Крајине тој блиставој победи над знатно бројнијим снагама хрватско-муслиманске коалиције када су ослобођени Дервента, Модрича, Оџак и Брод. Овај интервју је рађен јуна 2012. након обележавања 20 годишњице пробоја „коридора живота“. Ко је покренуо иницијативу за пробој коридора према Србији? – Милан Мартић, тадашњи министар унутрашњих послова РСК. Генерал Ратко Младић пристао је

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Донацијa за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима

18. децембар 2015.

Канцеларија за дијаспору при Министарству Спољних послова Владе Републике Србије подржала је пројекат Црквене Општине Чапљина за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима. Донацијом од 400,000.00 динара покриће се трошкови опремања просторије за библиотеку која ће се налазити у духовном и културном центру свети Краљ Милутин у Пребиловцима, као и набавка неопходне опреме за рад библиотеке. Списак свих донатора који су подржали овај пројекат биће објављен накнадно, након достављања књига и отварања библиотеке који је планиран током Васкршњих празника када храм у Пребиловцима прославља своју славу. Извор: Управа СПЦО Чапљина

Пукни зоро!

17. децембар 2015.

Није хучала Бистрица док смо прелазили мост што се надвио над њом. Нисам много ни загледао мост ни велике његове лукове, нити околне зграде начичкане дуж реке у старој чаршији, док сам се уском улицом успињао према призренској богословији. Више сам ловио погледе младих Арнаута који су у групама прелазили преко моста, стискајући у руци све време своју црну шајкачу, коју сам претходних дана носио на Косову. Као што су развалине цивилизације у Цариграду данас преплављене младим Турцима, тако у очи пада да је и у Призрену, некадашњем симболу исте те цивилизације, царском граду – Душановом граду, све данас у арнаутлуку, силном и живом – има их око 180.000 спрам

Старица Перса Стојковић симбол српског отпора и пркоса

17. децембар 2015.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију оцијенила је да пресуда суда у Гњилану, којом је српска старица Перса Стојковић осуђена на новчану казну од 50 евра или три дана затвора због тјерања крава албанског комшије из свог дворишта, представља тужан доказ недостатака правног система на Косову и Метохији. Из Канцеларије апелују на правосуђе на Косову и Метохији и на Еулекс да пронађу правну могућност да ова бесмислена и очигледно антиправна пресуда буде поништена или преиначена. Пресудом за ремећење јавног реда и мира, Перса Стојковић, иако сасвим очигледно жртва насиља и бахатости албанских комшија, кажњена је због тога што је покушала да заштити своју имовину, истиче се у саопштењу Канцеларије

Промовисан репринт издања књиге „Судбина Крајине“

17. децембар 2015.

У Бањалуци је вечерас представљен репринт издања књиге Срђана Радуловића „Судбина Крајине“ која свједочи о оснивању, трајању и пропасти Републике Српске Крајине. Директор Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да је промоција ове књиге повод за обиљежавање Дана некадашње Републике Српске Крајине. „Република Српска Крајина настала је 19. децембра 1991. године уједињењем три српске аутономне области – Крајина, западна Славонија и источна Славонија, Барања и западни Срем“, подсјетио је Штрбац. Он је оцијенио да је „Судбина Крајине“ култна књига писана пером новинара Радуловића који је успјешно радио у неколико штампаних и електронских медија. „Књига је написана и објављена 1996. године. Фактографски је фантастично конципирана, јер је

Представљен роман „У Сјећању на заборав“

17. децембар 2015.

У Библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини вечерас је представљен роман „У сјећању на заборав“ са којим је аутор Саша Кнежевић ове године освојио трећу награду на конкурсу „Златна сова“, што је најпрестижнија књижевна награда у Републици Српској. Саша Кнежевић рођен је 1971. године у Сарајеву, завршио је општу књижевност у Новом Саду, докторирао на Филозофском факултету на Палама 2007. године, гдје ради као ванредни професор Србистике. Аутор каже да је желио да напише роман за дјецу о времену посљедњег рата и послије рата, јер сматра да, како вријеме пролази, дјеца имају потпуно искривљен угао посматрања ратних дешавања. „Ми Срби као народ све своје трауме и најтеже дане које смо преживјели

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

У посланици Степинац означен као „Одраз милосрђа“

17. децембар 2015.

Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је божићну поруку у којој је кардинала Алојза Степинца, осуђеног у бившој Југославији за сарадњу са окупатором и усташким властима и насилно покршатавање Срба, назвао одразом милосрђа у савременој историји хрватског народа. „С поуздањем се препоручујемо помоћи блаженога Алојзија Степинца, који је одраз лица милосрђа у савременој историји хрватског народа. Нека вас благослови и живот вам обасја лице милосрднога Бога“, наводи се у Бозанићевој поруци. Загребачки кардинал је у поруци, у којој је акценат стављен на милосрђе, позвао вјернике да понуде милосрђе другима и то због „добра хрватског друштва“. Актуелни римокатолички поглавар папа Фрањо је 8. децембра у Ватиканској базилици отворио „врата милосрђа“ и од