arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Никола Тесла

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Отворена изложба ''Анатомија заборава''

Отворена изложба „Анатомија Заборава“

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба „Анатомиjа заборава“, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа „Козара“ из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Атентат у Сарајеву

Столеће атентата на владаре

  Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Миленко Чабрило, Жарко Бутулија, Светозар Црногорац, Стеван Комненић, Благоје Милинић, Миодраг Дунђеровић, Жарко Ј. Ратковић и Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)

Херцеговци у Србији спремају писмо државном тужиоцу Вукчевићу и министру Селаковићу

У просториjама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду одржан jе састанак Координационог одбора београдских и панчевачког херцеговачког удружења. Састанку су поред домаћина Жарка Ј. Ратковића председника Удружења Требињаца у Београду и Жарка Бутулиjе присутвовали: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог Одбора и председник Клуба Гачана у Београду, Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић (председник Клуба Билећана), Благоjе Милинић (Удружење Невесињаца у Београду), док су Стеван Комненић (председник) и Миленко Чабрило представљали ЗК „Херцеговац“ из Панчева. На почетку састанка Светозар Црногорац jе нагласио да jе састанак сазван у окрњеном саставу (без воjвођанских удружења) никако због неког неjединства или „Не даj Боже, сеператизма“, већ из практичних разлога, те да ће за сваку одлуку

Хрватска десница

ДЕСНИЧАРИ ОПТУЖУЈУ ВАТИКАН ДА ПРЕВИШЕ СЛУША СПЦ

Хрватска jавност, а нарочито десне странке, веома су незадовољни чињеницом да Ватикан формира заjедничку радну гупу у коjоj би представници Католичке и Српске православне цркве (СПЦ) размотрили аргументе за и против проглашења Алоjзиjа Стjепинца за свеца.“Ово jе изашло из теолошких оквира и постало прворазредно политичко питање коjе не може остати без одговора“, тврди предсjедник Демократског савеза националне обнове (ДЕСНО) Анте Ђапић.  Некадашњи лидер Хрватске странке права из њеног неоусташког периода поручуjе да jе његова странка покренула акциjу „Степинац – светац одмах“ jер сматра да нема разлога за одгађање проглашења кардинала Алоjзиjа Степинца светим. Он тврди да треба вршити „озбиљан притисак да Ватикан укине одлуку о стварању мjешовите групе између хрватске

Обиљежено стотину година од ослобођења Приштине

У Приштини jе данас служењем парастоса и прислуживањем свиjећа код споменика пострадалим српским воjницима на градском гробљу обиљежено стотину година од ослобођења овог града у Првом свjетском рату. Протоjереj Дарко Маринковић нагласио jе да су дjела страдалих српских бораца бесмртна. „За данашњу Приштину могу да кажем да што се тиче Срба, више их има на гробљу него у самом граду. Срби и када дођу у Приштину, понекад посете цркву, а више њих дође на гробље и тако освежаваjу успомену на покоjне претке. Данас jе годишњица ослобођења Приштине у Првом светском рату, али имам осећаj да ослобођење тек предстоjи“, рекао jе Маринковић. На обиљежавању годишњице ослобођења Приштине говорио jе и пjесник

Главашева страначка гарда

ХРВАТСКА НИЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ СУОЧИ С ПРОШЛОШЋУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта сматра да одлука Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање (ХДССБ), чиjи jе оснивач осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, о формирању страначке гарде, представља jош jедан доказ да Хрватска ниjе спремна да се суочи са срамном прошлошћу. Линта апелуjе да Европска униjа коначно стави до знања Хрватскоj да мора испунити обавезе о кажњавању убица српских цивила и заробљеника коjе jе преузела потписивањем Уговора о приступању ЕУ краjем 2011. године. „Страначка гарда ХДССБ у црним униформама jе jасна порука да Главаш, чланови странке и њихове броjне присталице сматраjу да су усташе били борци за хрватску слободу, а не наjвећа љага у историjи хрватског народа због извршеног

Учесници скупа ''Ко дестабилише Балкан''

ТРИ ПРАВЦА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ: СРПСКА, ВОЈВОДИНА И ВЛАДА СРБИЈЕ

Могућа су три правца дестабилизациjе српског народа и Србиjе, а то су идеjа дестабилизациjе Републике Српске и Воjводине и стални напади на Владу Србиjе и њеног премиjера, оциjењено jе на скупу „Ко дестабилише Балкан“, коjи jе одржан у Београду. Предсjедник београдског Центра за развоj међународне сарадње Стевица Деђански рекао jе да се у Републици Српскоj врши дестабилизациjа и покушаj обарања предсjедника Милорада Додика уз помоћ неке прозападне опозициjе, а проблем jе што под притиском западних амбасадора ниjе дошло до сарадње српских политичких партиjа. „Уместо да се баве проблемом како сачувати Републику Српску, у Српскоj долази до сукобљавања између две српске политичке странке и то ће бити следећи извор дестабилности“, рекао

Омладина парохије чапљинске у Пребиловцима

ОВО СМО ДУГО ЧЕКАЛИ: Игра и пјесма у нашим Пребиловцима

Дjеца и омладина парохиjе чапљинске већ другу годину окупља се и дружи уз игру фолклора коjи jе од великог значаjа за ову малу заjедницу. Од новембра прошле године хорска и фолклорна секциjа пружаjу дjеци могућност да се jош више упознаjу, друже и да науче доста лиjепих српскиг игара и кола. Јуче се по први пут након рата у духовном и културном центру „Свети Краљ Милутин“  у Пребиловцима зачула пjесма коjа свjедочи о животу овог села и ове крстострадалне, а васкрсле парохиjе. Фото: ФБ / Марко Гоjачић   Извор: Слободна Херцеговина     Везане виjести: ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручjу (ВИДЕО) Херцеговачка академиjа: Наjвећи скуп Херцеговаца у Србиjи у овоме веку БРАВО

Споменик на гробљу у Мркоњић Граду

СУТРА ТРИБИНА „20 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

Јавна трибина под називом „Двадесет година од страдања Срба, од хрватског, муслиманског и НАТО злочина у Мркоњић Граду“ сутра ће бити одржана у овом граду, док jе за у суботу, 10. октобра планирани централно обиљежавање 20 година од страдања Срба у западноj Краjини. У капели Светог Марка у суботу, 10. октобра бити служен парастос за 181 жртву из масовне гробнице и за све убиjене краjишке Србе, а потом ће бити положени виjенци на Спомен-обиљежjе масовне гробнице и централни споменик погинулим српским борцима на Тргу српске воjске. Хрватска регуларна воjска са jединицима Армиjе БиХ и ХВО-а 1995. године напала jе 13 западнокраjишких општина са већинским српским становништвом – Рипач, Петровац, Дрвар,

Улица Гаврила Принципа у Београду

Огољени Принцип

Преовлађуjе стереотип: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле Изгледа да jе холандски новинар Стан ван Хауке гледао на историjу кроз неке друкчиjе наочаре од мене. Или jе jедноставно био селективан у свом згражавању? Можда jе сматрао да починиоци имаjу мање права на славу од подстрекача и налогодаваца? Од њихових имена врви у свим градовима света. Ко се данас jош узбуђуjе што су улице и тргови названи по Робеспjеру, Бениту Хуарезу, Ататурку или Стаљину. Можда они нису никога убили лично, али jе богами свашта рађено у њихово име, макар и начас занемарили питање да ли су њихови циљеви оправдавали средства. Или да узмемо нама присниjе

Мајор Драгутин Гавриловић

ОБИЉЕЖЕНО СТОТИНУ ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКЕ ОДБРАНЕ ПРИЈЕСТОНИЦЕ

У Београду jе данас полагањем виjенаца и низом пригодних догађаjа обиљежено стотину година од хероjске одбране српске приjестонице. Члан градског виjећа Стево Таталовић изjавио jе да се обиљежавањем овог датума Београд не присjећа само славне прошлости, већ трасира пут у будућност, преносе београдски медиjи. У оквиру обиљежавања Дана одбране Београда, у цркви Ружица служен jе парастос маjору Драгутину Гавриловићу, чиjе jе дjело и порука упућена српским воjницима на данашњи дан приjе 100 година ушла у анале свjетског воjевања, чинећи од њега непролазну и личност достоjну дивљења. Он jе, издаjући српским воjницима заповиjест уочи борбе, поручио да наприjатељ мора бити разнесен и образ Београда мора остати свиjетао. „Воjници! Јунаци! Врховна команда

Кафана „Златна Моруна”, 2014. године

Кафана је место за почетак

Од Гаврила, коjи jе у „Златноj моруни” сазнао вест да Франц Фердинанд управо на Видовдан спрема посету Сараjеву, нема ни трага ни гласа. Јелица Новаковић jе редовни професор и оснивач српске недерландистике у Београду. Као публициста и писац добила jе 2001. награду филаманског огранка ПЕН-а, као преводилац Хуга Клауса, Вилема Елсхота, Јана Волкерса и мнотх других. Примила jе 2014. преводилачку награду Низоземске литерарне фондациjе. Године 1999. у Амстердаму jе обjављен њен дневник бомбардовања под називом „Благо оном ко рано полуди“, а 2006. jе заjедно са Свеном Петерсом написала своjеврсни водич кроз Београд „Кафански трибунал“. Свен Петерс jе професор низоземског као страног jезика у Антверпену, члан jе фламанског ПЕН-а, одговоран за

Страначка гарда

ГЛАВАШ ПОСТРОЈИО СТРАНАЧКУ ГАРДУ Присегнули младићи у црним одорама и с црним береткама, увјежбавају их умировљени заповједници ХВ-а

Пише: Никола Патковић ОСИЈЕК – ‘Позор! Славонска соколска гардо, Домовини вjерни!’ – чуjе се грлати заповjеднички глас коjи одзвања у празноj спортскоj дворани Обртничке школе у Осиjеку. ‘Увиjек вjерни’ – одjекуjе одговор из грла 30 младића одjевених у црне одоре с црним береткама на главама. На лиjевоj руци одоре им jе грб, а на прслуку с лиjеве стране натпис ‘Славонска соколска гарда’ испод коjег jе лого ХДССБ-а, странке коjу jе утемељио Бранимир Главаш, коjи и особно надгледа припреме новоустроjене страначке, како дознаjемо, почасне построjбе коjа се припрема за своjе прво jавно представљање у четвртак 8. листопада на Сабору странке у осjечкоj дворани Зрињевац. Риjеч jе о построjби коjа изгледа као права

Руски добровољци

Руски хероји – они су вољели Србе више од живота

Источник: ФБРепортер Двадесет година од завршетка рата у БиХ jош увиjек се не зна тачан броj добровољаца из Русиjе коjи су погинули бранећи Републику Српску. На споменику руским добровољцима коjи jе приjе четири године подигнут у Вишеграду пише да jе ратуjући за одбрану српског народа у БиХ живот положило 37 руских добровољаца. Љиљана Булатовић, новинар и публициста из Београда, тврди да их jе 49 и да таj броj ниjе коначан. – Ово jе jош jедна српска срамота. Ти младићи су оставили своjе породице, прешли хиљаде километара и погинули за нас Србе, а ми према тоj њиховоj жртви нисмо имали ни толико поштовања да попишемо њихова имена. Али ништа необично. Па ми jош

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.