Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Преовлађуjе стереотип: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле Изгледа да jе холандски новинар Стан ван Хауке гледао на историjу кроз неке друкчиjе наочаре од мене. Или jе jедноставно био селективан у свом згражавању? Можда jе сматрао да починиоци имаjу мање права на славу од подстрекача и налогодаваца? Од њихових имена врви у свим градовима света. Ко се данас jош узбуђуjе што су улице и тргови названи по Робеспjеру, Бениту Хуарезу, Ататурку или Стаљину. Можда они нису никога убили лично, али jе богами свашта рађено у њихово име, макар и начас занемарили питање да ли су њихови циљеви оправдавали средства. Или да узмемо нама присниjе

У Београду jе данас полагањем виjенаца и низом пригодних догађаjа обиљежено стотину година од хероjске одбране српске приjестонице. Члан градског виjећа Стево Таталовић изjавио jе да се обиљежавањем овог датума Београд не присjећа само славне прошлости, већ трасира пут у будућност, преносе београдски медиjи. У оквиру обиљежавања Дана одбране Београда, у цркви Ружица служен jе парастос маjору Драгутину Гавриловићу, чиjе jе дjело и порука упућена српским воjницима на данашњи дан приjе 100 година ушла у анале свjетског воjевања, чинећи од њега непролазну и личност достоjну дивљења. Он jе, издаjући српским воjницима заповиjест уочи борбе, поручио да наприjатељ мора бити разнесен и образ Београда мора остати свиjетао. „Воjници! Јунаци! Врховна команда

Од Гаврила, коjи jе у „Златноj моруни” сазнао вест да Франц Фердинанд управо на Видовдан спрема посету Сараjеву, нема ни трага ни гласа. Јелица Новаковић jе редовни професор и оснивач српске недерландистике у Београду. Као публициста и писац добила jе 2001. награду филаманског огранка ПЕН-а, као преводилац Хуга Клауса, Вилема Елсхота, Јана Волкерса и мнотх других. Примила jе 2014. преводилачку награду Низоземске литерарне фондациjе. Године 1999. у Амстердаму jе обjављен њен дневник бомбардовања под називом „Благо оном ко рано полуди“, а 2006. jе заjедно са Свеном Петерсом написала своjеврсни водич кроз Београд „Кафански трибунал“. Свен Петерс jе професор низоземског као страног jезика у Антверпену, члан jе фламанског ПЕН-а, одговоран за