октобар 2015 - Страница 14 од 18 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за октобар 2015 » Страна 14

Oдавањe почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дјецу

Фотогалерија На дјелу је радикални повијесни ревизионизам

12. октобар 2015.

Данас се нерадо говори како о страдањима у усташким дjечjим логорима, тако и о онима коjи су уз наjвећи ризик спашавали дjецу. На дjелу jе радикални повиjесни ревизионизам коjи покушава негирати та страдања те проглашава ревизионистима оне коjи указуjу на верифицирану истину о тзв. НДХ, казао jе Александар Толнауер поводом Дана сjећања на страдање ратне сирочади у Сиску Неколико стотина људи с биjелим ружама и свиjећама у рукама окупило се jучер на дjечjем гробљу Викторовац у Сиску, на достоjанственом скупу одавања почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дjецу коjе jе било у функциjи од почетка августа 1942. до почетка jануара 1943. Од глади, исцрпљености и болести у њему jе, према подацима

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Србијо, чувај се издајника!

11. октобар 2015.

У новинама jе пре неколико дана осванула вест да ће почетком децембра у Вишем суду у Београду бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитациjе генерала Милана Недића, човека коjи jе проглашен народним издаjником због сарадње са окупаторском немачком влашћу, и коjи jе уз помоћ Удбе извршио самоубиство 1946. године. Подносиоци захтева за рехабилитациjу су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и породица Недић. Претпоставимо да већина грађана нема времена да се бави историjом, поготово не њеним редефинисањем: Милан Недић jе за већину коjи су учили историjу у последњих педесетак година био вођа марионетске владе коjа jе капитулирала пред немачком окупациjом, човек коjи jе заговарао сарадњу

Савановић и Вулин посјетили Милеву Жупић, мајку три погинула борца

Савановић посјетио Милеву Жупић, мајку три погинула борца (ВИДЕО)

11. октобар 2015.

Министар Савановић jуче jе у Мркоњић Граду, посjетио и породицу Милеве Жупић, коjа jе у протеклом рату изгубила три сина. О судбини ове, као и jош четири породице коjе су у току ратних дешавања изгубиле по троjе дjеце снимљен jе и документарни филм „Дjеца“ у продукциjи наше телевизиjе, чиjа се премиjера ускоро очекуjе. Поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у Западноj Краjини министар Савановић и ресорни министар у Влади Србиjе, Александар Вулин, посjетили су Милеву Жупић, маjку коjа jе за Републику Српску дала три сина. Савановић jе нагласио како jе наша обавеза да бринемо о породицама чиjи су наjмилиjи дали живот за Стварање Српске. – Посjете колико год честе

Наметање среће

11. октобар 2015.

Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao што je познато, у последње време je често долазило до ерупциjа фанатизма у словенским подручjима, коjе су пре свега подстакле недавне победе Срба, као и воjне мере коjе je Аустриjа досад двапут предузела против Србиjе и Русиjе. Досад су гувернери и истакнути чиновници пали као жртве тог фанатизма.” Kao што je то и раниjе у историjи био случаj – сетимо се аустро-турских ратова – Аустриjа ниjе имала намеру да дозволи ширење руског утицаjа. У Холандиjи

Филм о Хитлеру поделио Немачку

10. октобар 2015.

Комедиjа „Er ist wieder da“ (Гле ко се вратио), коjа се од четвртка приказуjе у немачким биоскопима, говори о муњевитом успону популарности Адолфа Хитлера у Немачкоj данас. БЕРЛИН – Комедиjа „Er ist wieder da“ (Гле ко се вратио), коjа се од четвртка приказуjе у немачким биоскопима, говори о муњевитом успону популарности Адолфа Хитлера у Немачкоj данас, али и о томе да популистичке идеjе и екстремна десница више нису маргиналне поjаве. Време изласка филма – адаптациjе сатиричног романа Тимура Вермеса из 2012. (у српском преводу „Опет он“, у издању Лагуне), коjи се продао у милионском тиражу, поклапа се са тренутком у ком се Немачка суочава са таласом избеглица, праћеним извесним

Злодела новосадског „Договора“ из 1954. године

10. октобар 2015.

Новосадски „договор“ из 1954. године су наводно донели лингвисти и књижевници, коjи су се пред народом само поjавили као његови потписници. Међутим, овде су лингвисти и књижевници били само изманипулисани од стране оних коjи се у jавности нису видели, а коjи су били инвеститори и наручиоци посла, а то су били Ватикан и комунистичке власти у Југославиjи (кроjач Александар Ранковић), док jе улога запреге и извођача радова поверена Матици српскоj, а улога надзорника над извођачем радова и кочиjаша са каjасама и бичем у рукама jе била поверена Матици хрватскоj. Званично, пред jавношћу jе саопштен циљ овог „договора“: Језик Срба, Хрвата и Црногораца jе jедан jезик, са два изговора – екавским

Савановић: Страдање 1995. – геноцид и наставак пројекције НДХ

10. октобар 2015.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору. „Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан“, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Приједор: Обиљежен Дан сјећања на егзодус Срба из Санског Моста

10. октобар 2015.

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. „Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет“, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

10. октобар 2015.

Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Овако су историјске личности и великани говорили о Србима

10. октобар 2015.

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе

Слобода или смрт

10. октобар 2015.

Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

ПРОЦЕС ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ МИЛАНА НЕДИЋА ПОЧИЊЕ 7. ДЕЦЕМБРА

9. октобар 2015.

Милан Недић Прво рочиште у процесу за рехабилитациjу Милана Недића, предсjедника српске владе у вриjеме њемачке окупациjе у Другом свjетском рату, заказано jе за 7. децембар пред Вишим судом у Београду. Захтjев зе рехабилитациjу у име потомака поднио jе праунук Милана Недића – Александар Недић, коjи jе наjавио да ће у процесу учествовати броjни свjедоци, међу коjима има и jавних личности. „То су људи коjе jе Милан Недић своjим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортациjом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики броj припадника покрета Драже Михаиловића“, навео jе Александар Недић. Он jе истакао да ће се током процеса „показати да Недићева влада ниjе имала

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

9. октобар 2015.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа „Страдање Срба у Западноj Краjини“ коjи ће бити одржан у Културном центру „Петар Кочић“ са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ И ДА СУ СРБИ ИМАЛИ ДВА АНТИФАШИСТИЧКА ПОКРЕТА

9. октобар 2015.

Предсjедник сталне делегациjе Скупштине Србиjе у Интерпарламентарноj скупштини православља Александар Чотрић истакао jе на међународноj конференциjи у Дизелдорфу да jе српски народ дао велики допринос и жртве у борби против фашизма у Другом свjетском рату и да jе имао два антифашистичка покрета – партизански и роjалистички. Чотрић jе на конференциjи под називом „Други свjетски рат – хришћанско становиште седамдесет година касниjе“ нагласио да jе свиjест о прошлости jедан од предуслова да се избjегну слични злочини у будућности, а да морална оцjена и осуда злочина играjу важну улогу у образовању младих, саопштено jе из Скупштине Србиjе. „У Другом светском рату погинуло jе око 1,2 милиона Срба, а наjвише их jе страдало

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. октобар 2015.

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина